3
Dok Rusija odugovlači, a Ukrajina potpisuje, Donald Tramp odlučuje da je posao obavljen: Amerika se povlači iz mirovnih pregovora, ali ne i iz podrške Kijevu - naročito ne nakon sporazuma o mineralima koji SAD donosi konkretan geostrateški i ekonomski dobitak.
Nakon više od 100 dana pokušaja da isposluje prekid vatre između Rusije i Ukrajine, predsednik Donald Tramp povukao je odlučan potez: Sjedinjene Američke Države više neće igrati ulogu posrednika u mirovnim pregovorima.
„Više nećemo leteti po svetu na prvi poziv“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Temi Brus. „Od sada su pregovori isključivo odgovornost dve strane u sukobu.“
Odluka dolazi u trenutku kada je Rusija odbila američki predlog za 30-dnevni prekid vatre, dok je Ukrajina taj predlog prihvatila odmah.
Tramp, sve više frustriran Putinovim odugovlačenjem, javno je izrazio sumnju u njegove namere: „Možda i ne želi da zaustavi rat, samo me zavlači“, napisao je na mreži Truth Social.
U pozadini je i osećaj da su SAD već učinile dovoljno. „Dali smo sve od sebe. Najbolji ljudi su radili na tome 100 dana“, izjavio je državni sekretar Marko Rubio. „Vreme je da se fokusiramo i na druge globalne izazove.“
Trampov izlazak iz mirovnog procesa dolazi u senci sporazuma sa Ukrajinom o eksploataciji prirodnih resursa, koji je možda bio i krajnji cilj cele diplomatske ofanzive.
Prema pisanju Blumberga, sporazum SAD–Ukrajina omogućiće Vašingtonu povlašćen pristup novim investicionim projektima za razvoj ukrajinskih prirodnih resursa – uključujući aluminijum, grafit, naftu i gas.
Sporazum su potpisali američki ministar finansija Skot Besent i ukrajinska ministarka privrede Julija Sviridenko. Ona je istakla da će Ukrajina zadržati potpuno vlasništvo i kontrolu nad svim resursima, te da eksploatacija neće biti prepuštena stranim kompanijama bez saglasnosti Kijeva.
„Podzemna bogatstva ostaju u vlasništvu Ukrajine – to je jasno definisano u Sporazumu“, naglasila je Sviridenko za CNN.
Besent je dodao da ovaj dogovor šalje jasnu poruku Moskvi: obnova Ukrajine neće uključivati aktere koji su doprineli ruskoj ratnoj mašineriji.
U okviru sporazuma predviđena je i dodatna američka pomoć Ukrajini, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane — ključna stavka koja nije bila deo prethodnih verzija nacrta.
Dan pre nego što je Vašington objavio povlačenje iz pregovora, odobrili su izvoz oružja vredan 50 miliona dolara – prvi takav korak otkako se Tramp vratio u Belu kuću.
Time je Kijev dobio konkretnu podršku, dok je Kremlju poslat jasan signal: SAD više ne mole za mir – one sada ulažu i brane.
Tramp je novi sporazum predstavio kao „nadoknadu“ za američka ulaganja tokom rata:
„Bajden im je dao 350 milijardi dolara“, rekao je Tramp. „Postigli smo sporazum prema kojem, teoretski, dobijamo znatno više od tih 350 milijardi.“
Prema procenama Kijeva, oko 5% svetskih „kritičnih sirovina“ nalazi se u Ukrajini. Tu spada i oko 19 miliona tona dokazanih rezervi grafita, ključnog minerala za proizvodnju baterija za električna vozila. To Ukrajinu pozicionira kao strateški resursni epicentar — a SAD sada imaju ekskluzivan pristup.
Pročitajte još:
Donald Tramp se možda povukao iz uloge svetskog mirotvorca, ali iza toga stoji jasan strateški dobitak — politički, ekonomski i vojni. Sporazum sa Ukrajinom donosi realan uticaj SAD-u, dok Kremlj ostaje zatečen.
Zelenski ima podršku i investicije, Tramp ima rezultat koji može prodati biračima, a Putin ostaje s ratom koji više ne može koristiti kao polugu u pregovorima sa Amerikom.
Pregovori su pauzirani. Američka vojna pomoć stiže Kijevu. A Moskva ostaje bez odgovora.
