1
Sjedinjene Američke Države podigle su vojni pritisak na Venecuelu nakon što je predsednik Donald Tramp objavio da je američka vojska izvela smrtonosni udar na brod koji je prenosio veliku količinu narkotika iz pravca Karipskog mora. Prema zvaničnim podacima, u operaciji je poginulo 11 pripadnika ozloglašenog kartela Tren de Aragua, dok među američkim vojnicima nije bilo žrtava.
Istovremeno, Pentagon je poslao dodatne ratne brodove u region, uključujući razarače i amfibijske brodove sa više hiljada marinaca, što je dodatno podgrejalo spekulacije da se SAD spremaju za ozbiljnije vojne akcije u Latinskoj Americi.
PROČITAJTE JOŠ:
Tramp je iz Ovalnog kabineta obavestio javnost da je operacija izvedena „u poslednjim minutima“, naglašavajući da se radi o jasnoj poruci svima koji pokušaju da ugroze bezbednost Sjedinjenih Država.
„Droga već decenijama preplavljuje našu zemlju. Ovog puta brod je došao direktno iz Venecuele, i bio je pun narkotika namenjenih američkom tržištu. To je neprihvatljivo. Upozoravam svakoga ko se usudi da i pomisli na krijumčarenje – biće uništen“, rekao je Tramp.
Na društvenoj mreži Trut Soušal kasnije je dodao: „Ovo je upozorenje –budite oprezni! Hvala na pažnji“.
Državni sekretar Marko Rubio ubrzo je potvrdio da se radilo o narko-terorističkoj organizaciji i da je udar izveden u južnim Karibima.
Prema informacijama iz Pentagona, američka ratna mornarica trenutno ima najveće prisustvo u regionu u poslednjih 20 godina. U Karipskom moru nalaze se razarači USS Gravely, USS Jason Dunham i USS Sampson, kao i krstarica USS Lake Erie.
Tokom naredne nedelje očekuje se ulazak tri velika amfibijska broda – USS Iwo Jima, USS San Antonio i USS Fort Lauderdale – sa više od 4.000 marinaca i mornara. Analitičari ističu da takva flota, iako formalno raspoređena za borbu protiv narko-kartela, predstavlja i ozbiljan politički signal Karakasu.
Admiral Daril Kodl, šef operacija mornarice, izjavio je da se radi o „misijama koje se odnose na borbu protiv kartela i podršku operacijama vezanim za Venecuelu“. Nije želeo da otkrije detalje, pozivajući se na poverljivost podataka.
Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro burno je reagovao. On je na državnoj televiziji optužio Vašington da „priprema kriminalni napad“ i pozvao narod da se uključi u dobrovoljačke milicije.
„Mi, Venecuelanci, nalazimo se na sopstvenom tlu i niko neće dirati našu zemlju. U suočavanju sa ovakvim pretnjama, proglašavamo maksimalnu pripravnost“, rekao je Maduro.
Venecuelanske vlasti tvrde da njihova milicija broji više od 4,5 miliona ljudi, iako opozicija ocenjuje da su brojke preuveličane, jer je tokom poslednjih godina nekoliko miliona građana napustilo zemlju zbog krize.
SAD odavno optužuju Madura da ima direktne veze sa međunarodnim trgovcima narkoticima. Američko Ministarstvo pravde prošle godine je ponudilo nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
Tužiteljka Pam Bondi tada je izjavila da su vlasti zaplenile više od 30 tona kokaina povezanih sa mrežama bliskim Maduru, uključujući i sedam tona koje se direktno pripisuju njemu lično. „Maduro koristi strane terorističke organizacije da bi donosio drogu i nasilje u našu zemlju. Pod predsednikom Trampom neće pobeći pravdi“, rekla je Bondi.
Maduro, pak, tvrdi da Venecuela ne proizvodi kokain, za razliku od susedne Kolumbije. „Sjedinjene Države su danas izmislile novu etiketu. Nekada su optuživali ljude da su komunisti, zatim teroristi, a danas kažu da su narko-dileri. To je laž“, izjavio je.
Za razliku od režima, opozicija u Venecueli dočekala je američke akcije sa odobravanjem. Liderka Marija Korina Mačado, koja se zalaže za smenu vlasti i koja je međunarodno priznata kao predstavnica opozicije, zahvalila se Vašingtonu na „hrabroj i jasnoj odluci“.
„Kriminalni režim koji je oteo Venecuelu bliži se svom kraju. Ovo je pravi pristup – odlučan, hrabar i sa jasnom porukom“, rekla je Mačado za Foks Njuz. Na društvenoj mreži Iks dodala je da građani nisu odgovorili na Madurov poziv: „Prazni trgovi Venecuele danas najavljuju budućnost koja dolazi“.
Uprkos dramatičnoj retorici, većina analitičara smatra da američka kopnena intervencija nije realna opcija. Kristofer Sabatini iz londonskog Chatham House ocenjuje da je reč o „strategiji zastrašivanja“.
„Bela kuća pokušava da napravi što je moguće više buke – da bi zadovoljila opoziciju, mnoge od kojih podržavaju Trampa, i da bi primorala zvaničnike Madurovog režima da pređu na drugu stranu. Ali, nema nikakve realnosti u pogledu invazije“, rekao je Sabatini.
Prisustvo američkih ratnih brodova ima višestruki efekat:
U međuvremenu, ulice Karakasa pune su glasina o mogućem američkom napadu. Režimski mediji upozoravaju na „imperijalističku opasnost“, dok opozicioni krugovi veruju da je ovo signal da Madurovi dani na vlasti odbrojavaju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
