Kako je Tramp za samo 100 dana pretvorio američku demokratiju u pozlaćeni kavez haosa, osvete i autokratskih fantazija

Postavio je gomilu ukrasa: zlatne anđele, zlatne orlove, zlatne medaljone, zlatne figurice i pozlaćena rokoko ogledala. Zidove je zatrpao portretima u zlatnim ramovima, sa likovima velikana iz američke istorije. Za 100 dana Donald Tramp je pretvorio Ovalni kabinet u pozlaćeni kavez.

Portreti Endrua Džeksona, Ronalda Regana i drugih bivših predsednika gledaju odozgo iz prošlosti koju 47. predsednik po svoj prilici pokušava da izbriše. Tramp nastoji da preradi Ameriku po sopstvenom liku zastrašujućom brzinom. Šok i strahopoštovanje koje izaziva njegov drugi mandat doveli su u pitanje identitet mnogih Amerikanaca.

Za svega tri meseca Tramp je najstariju kontinuiranu demokratiju na svetu pogurao ka autoritarizmu brzinom na kojoj bi pozavideli i strani tirani. Iskoristio je izvršnu vlast kako bi se obračunao s Kongresom, zakonom, medijima, kulturom i javnim zdravljem. Još uvek ogorčen zbog poraza na izborima 2020. i krivične presude 2024, njegov režim odmazde targetira one koje smatra neprijateljima i pokazuje da ne prašta ni najmanju zamerku.

Istorijski gledano, slične autokrate su narodu nudile veliki dogovor: ako se odreknu nekih sloboda, oni će zauzvrat obezbediti red i efikasnost. Međutim, Trampove iluzije o monarhiji dolaze u paketu s dubokom nesposobnošću.

Njegov trgovinski rat uneo je haos u privredu, potkopavajući predizborno obećanje o padu cena i povećavajući mogućnost recesije; njegov saveznik Ilon Mask izazvao je metež u saveznoj vladi, dovodeći u pitanje zdravstvene i socijalne beneficije miliona ljudi; njegova spoljna politika preokrenula je svet naglavačke, pretvarajući neprijatelje u prijatelje, a saveznike u protivnike.

100 dana pakla

„Prvih 100 dana Donalda Trampa na funkciji predsednika bilo je 100 dana pakla za američki narod“, napisao je Čak Šumer, lider senatske manjine. „Njegovih prvih 100 dana najgori su početak predsedničkog mandata u modernoj istoriji, i nije iznenađujuće što ima najniži rejting podrške za prvih 100 dana koji je zabeležen u poslednjih 80 godina.“

Razmere katastrofe teško su shvatljive za svakoga ko je očekivao reprizu Trampovog prvog mandata. Njegovih prvih 100 dana 2017. takođe su imali žestoke posledice: zabrana putovanja za sedam zemalja s muslimanskom većinom, naredba za izgradnju zida duž granice SAD-a i Meksika i smena savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina zbog neprijavljenih kontakata s Rusijom. Međutim, iako su se američke institucije savijale, nisu se slomile.

Ulizice umesto stručnjaka

Od trenutka kada je položio zakletvu 20. januara 2025, u prisustvu tehnoloških oligarha Ilona Maska, Džefa Bezosa i Marka Zakerberga, bilo je jasno da će Trampov drugi mandat biti drugačijeg kalibra. Umesto konzervativnog veterana Majka Pensa kao potpredsednika, tu je Maga-izolacionista Džej Di Vens. Umesto penzionisanog generala s četiri zvezdice Džima Matisa na mestu ministra odbrane, tu je bivši voditelj vikend programa na Foks njuzu Pit Hegset.

I umesto iskusnih ljudi koji bi obuzdali Trampove impulse, sada je tu kabinet ulizica spremnih da mu udovolje, uključujući i u razmetljivim predstavama pred TV kamerama. Tramp, 78, izjavio je za časopis “Atlantik”: „Prvi put sam imao dva zadatka – da vodim zemlju i da preživim; imao sam posla s gomilom pokvarenih ljudi. A drugi put – vodim zemlju i svet“.

Leon Paneta, bivši ministar odbrane i šef kabineta Bele kuće, izjavio je: „Problem je u tome što on srlja i preduzima poteze koji mogu izazvati ogromne poremećaje. Jedina stvarna kontrola koju vidim jeste kada nešto što uradi može jasno da dovede do neke vrste ekonomske katastrofe. Tek kada to postane očigledno, on se u osnovi povuče“.

Kontroverzna agenda

Tramp i njegovi saveznici imali su četiri godine političkog izgnanstva da isplaniraju i osmisle agendu predstavljenu u kontroverznom „Projektu 2025“, skupu predloga desničarske Heritidž fondacije iz Vašingtona. Ipak, sprovođenje tog plana je oslabljeno zbog Trampove nepredvidive prirode, sukoba unutar kabineta i curenja informacija, naročito u Pentagonu, koji je, kako se navodi, sada u rasulu.

Čarli Sajks, konzervativni autor i medijski komentator, rekao je: „Zapanjuje me ta čudna kombinacija fokusirane i vrlo dobro isplanirane agende s jedne strane i nepromišljene nesposobnosti s druge“.

Za Trampove najodanije pristalice, njegova ključna snaga jeste uspeh kao biznismena i obećanje da će upravljati ekonomijom po tom modelu. Kao predsednik uveo je carine trgovinskim partnerima, uključujući Meksiko, Kanadu i Kinu, pri čemu kineska roba sada podleže ukupnoj stopi poreza od 145%.

Uticaj je bio dubok – poverenje potrošača je naglo opalo, berze su se našle u previranju, a investitori su izgubili poverenje u kredibilitet Trampove ekonomske politike. Prema anketi ABC njuza, Vašington posta i Ipsosa, 72% ispitanika reklo je da smatra vrlo ili donekle verovatnim da će njegova ekonomska politika izazvati recesiju u kratkom roku.

DOGE ukida programe, radna mesta i čitave agencije

Tramp je imenovao Maska da vodi „ministarstvo za efikasnost vlade“ (DOGE), čiji je cilj smanjenje rasipanja u državnoj upravi uz mentalitet Silicijumske doline „kreni brzo i razbij sve pred sobom“.

DOGE je počeo da ukida programe, radna mesta i čitave agencije, uključujući Ministarstvo obrazovanja. Mask i njegov tim detaljno su pregledali poreske, penzione i zdravstvene evidencije, dovodeći u rizik poverljive podatke građana. Iako je Mask u početku ciljao na budžetske rezove od 1.000 milijardi dolara, analitičari predviđaju da će znatno podbaciti u tom naumu.

DOGE je izazvao haos u oblasti medicinskih istraživanja otpuštanjem lekara i naučnika koji rade na lečenju bolesti poput raka i Alchajmerove bolesti. Zamrznuto je finansiranje ustanova za vojne veterane, a otpušteni su ključni zaposleni u bolnicama koje se bave negom osoba s invaliditetom. Mask je takođe opisao zdravstvene i socijalne programe kao „velike koje treba ukinuti“, dok je socijalno osiguranje nazvao „najvećom piramidalnom prevarom svih vremena“.

Čak su i dugogodišnji politički posmatrači zatečeni Trampovim autodestruktivnim potezima. Pol Begala, bivši savetnik Bele kuće i demokratski strateg, izjavio je: „Očekivao sam da će biti glup. Očekivao sam haos. Očekivao sam da će njegov tim biti banda ulizica i nesposobnjakovića. Očekivao sam carine i trgovinski rat.

Ali evo šta nisam očekivao. Za mene, ključna reč ovih 100 dana jeste izdaja. Dobar političar, kada dođe na vlast, pokušava da proširi svoju bazu; prosečan političar pokušava da nagradi svoju bazu; Tramp je prvi političar koji vara svoju bazu, izdaje one koji su ga izabrali. Iskreno, ne razumem to.“

U skladu sa predizbornim obećanjem, Tramp je sproveo neke od najoštrijih imigracionih politika u istoriji SAD, što je dovelo do naglog pada ilegalnih prelazaka granice. Takođe je obećao da će ukinuti pravo na državljanstvo po rođenju i predložio uvođenje „zlatnih kartica“ koje bi omogućile milionerima da kupe američko državljanstvo.

Odmazda kao ključna tema

Ključna tema prvih 100 dana jeste odmazda. Već prvog dana na funkciji Tramp je pomilovao gotovo sve koji su učestvovali u pobuni 6. januara 2021. godine. Aktivno se obračunavao s tužiocima koji su ga istraživali, bivšim zvaničnicima koji su ga kritikovali, kao i univerzitetima čija mu se politika nije dopadala.

Lari Sabato, direktor Centra za politiku Univerziteta Virdžinija, izjavio je: „Ova administracija će zaista biti upamćena kao administracija osvete i odmazde. Niko nikada nije radio ovakve stvari. Čak ni Ričard Nikson, koji je imao spisak neprijatelja i bio besan i ogorčen, ne može se meriti s Trampom.

To je užasavajuće i ima efekat zastrašivanja ljudi. On uživa u maltretiranju i uradio je više od bilo kog predsednika, naročito u tako kratkom vremenskom periodu. U celoj američkoj istoriji nema ničeg sličnog. Toliko ljudi mojih godina mi je reklo: ‘Hoću li preživeti ovo?’ Jer izaziva ogroman stres.“

Trampove izvršne naredbe suočile su se s više od 150 tužbi, a sudije su više puta blokirale poteze njegove administracije. Predsednik je pozvao na opoziv saveznog sudije koji je presudio protiv njega, što je izazvalo retku javnu osudu vrhovnog sudije Džona Robertsa. Prošle nedelje agenti su uhapsili sudiju iz Milvokija, Hanu Dugan, optuženu da je pomogla jednom čoveku da izbegne imigracione vlasti.

Kulturološki rat

Tramp takođe vodi i kulturološki rat. Sredstva za umetničke i kulturne institucije su drastično smanjena, a njihovi rukovodioci smenjeni, uz tvrdnju predsednika da te ustanove predstavljaju paravan za „vouk“ agendu. Administracija se obrušila na medije, tužeći novinske organizacije i pokušavajući da ugasi Glas Amerike. Nekim medijima je ograničen pristup, dok su „Maga mediji“ dobili istaknute platforme.

Organizacija PEN Amerika, koja brani pisce širom sveta od autoritarnih režima, saopštila je da se prve nedelje Trampove Bele kuće razlikuju od svega što je viđeno još od vremena antikomunističke histerije Džozefa Makartija 1950-ih. Upozorili su na „požar petog stepena uzbune“ koji preti slobodi govora, obrazovanju, pravu na protest i ratu protiv ideja i jezika.

Ovi događaji, zajedno sa bizarnim izjavama o aneksiji Grenlanda, ponovnom preuzimanju Panamskog kanala i pripajanju Kanade kao 51. američke savezne države, ozbiljno su narušili ugled Amerike širom sveta.

Patrik Gaspard, bivši zvaničnik u administraciji Baraka Obame, rekao je: „Donald Tramp je radikalno uspeo da pokaže kako se za samo 100 dana može uništiti brend koji je građen gotovo 250 godina. Ako je to uspeh, onda čestitam.“

Dodao je: „Nalazimo se u DefCon 1 situaciji za demokratiju, gde predsednik radikalno konsoliduje moć, politizuje agencije koje su bile nadstranačke, napada civilno društvo i privatne firme, i bukvalno ljudi ‘nestaju’ sa ulica. Tragično je što oni koji imaju uticaj reaguju jedino na nestabilnost berze izazvanu carinama, ne shvatajući da se čitava struktura koja je omogućila njihov uspeh urušava“.

Izgleda da je Trampov politički medeni mesec završen. Čak i među republikancima, istraživanja pokazuju izvesnu neodlučnost u pogledu njegovih prioriteta, samo otprilike polovina njih smatra da se fokusira na prave stvari. Protesti na ulicama sve su učestaliji širom zemlje, sudije nastavljaju da mu nanose pravne poraze, a Univerzitet Harvard ostao je nepokolebljiv u otporu. Dok Demokratska partija pokušava da se konsoliduje, Tramp bi mogao ustanoviti da su mu drugih 100 dana na funkciji teži od prvih.

Još 2021. Lari Sabato, politikolog sa Univerziteta Virdžinija, rekao je da će istorija Trampa pamtiti kao ubedljivo najgoreg predsednika u američkoj istoriji na osnovu njegovog prvog mandata. „Pogrešio sam“, priznao je prošle nedelje. „Ovo je najgore predsedništvo u istoriji SAD.

Njegovo neznanje nam je, zapravo, bilo saveznik tokom prvog mandata. Nije znao šta radi, a sada, nažalost, iako i dalje ne zna šta radi, zna više nego ranije. Tramp veruje da je nepogrešiv. Javnost će ga se zasititi mnogo pre isteka ovog mandata“.