Tajvan prebrojava glasove za novog predsednika: Građane ne brine samo odnos sa Kinom

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je Tajvan kineska teritorija, iako ga nikada nije kontrolisala, piše CNN.

Rezultati ne samo da će odlučiti o budućnosti Tajvana, već bi takođe mogli da preoblikuju odnose sa Pekingom i utiču na napore Sjedinjenih Država da stabilizuju uzburkane odnose.

Peking, koji rutinski šalje borbene avione i ratne brodove blizu Tajvana, ocenio je da je glasanje izbor između "mira i rata, prosperiteta i propadanja". Tajvanski birači su upozoreni da treba da "učine pravi izbor".

Nekoliko dana pred izbore, kandidati su obilazili veće gradove na ostrvu da bi organizovali noćne predizborne skupove, uz rok muziku i govore.

Tri čoveka sa različitim vizijama

U ovom takmičenju učestvuju trojica muškaraca. Jedan od njih naslediće predsednicu Cai Ing-ven, prvu ženu na čelu ostrva.

Tokom poslednjih osam godina, Cai je podigla globalni profil Tajvana, ojačala veze sa demokratskim silama i vodila progresivnu politiku, uključujući i postavljanje Tajvana na prvo mesto u Aziji za legalizaciju istopolnih brakova - iako je njena stranka takođe bila pod kritikama zbog ekonomska pitanja.

Kandidati

Odnosi sa Kinom su se pogoršali nakon što je Peking prekinuo većinu komunikacija sa Tajpejem kao odgovor na njenu pobedu na izborima 2016. i dodatno pojačao ekonomski i vojni pritisak nakon njenog ubedljivog reizbora četiri godine kasnije.

Njen potpredsednik Lai Čing-te nada se da će osvojiti treći mandat za vladajuću Demokratsku progresivnu partiju (DPP), koja se zalaže za de-fakto suverenitet Tajvana i odvojenost od Kine.

Hou Ju-ih, gradonačelnik i bivši šef policije, kandidat je glavne opozicione stranke Kuomintang (KMT), koja se zalaže za blisku vezu sa Kinom. Njegova pobeda godila bi Pekingu i doprinela bi smanjenju tenzija između dve zemlje.

Treći kandidat, Ko Ven-je, dolazi iz Tajvanske narodne partije (TPP), koju je osnovao 2019. Takođe se zalaže za bliske veze sa Kinom, ali Ven-je navodi da će imati manje poštovanja prema Pekingu nego KMT.

Konačne ankete pokazale su da Lai ima blagu prednost nad Ju-ihom, a iza njega je Ven-je. Peking, koji otvoreno negoduje DPP i Laija, favorizuje Ju-iha.

Druga briga

Odnosi sa Kinom nisu jedina stvar o kojoj razmišljaju tajvanski glasači.

Uprkos rastućim pretnjama iz Pekinga, neki ljudi, posebno mlađi birači, kažu da Kina nije njihova najveća briga na ovim izborima – jer ionako ne misle da će se status kvo promeniti za kratko vreme, uprkos Sijevoj retorici.

Oni više brinu o ekonomiji i pitanjima egzistencije, od niskih plata do toga da većina ne može sebi da priušti krov nad glavom.

"Lideri često govore da se naša ekonomija poboljšala. Ali mi to zaista ne osećamo na lokalnom nivou. Ono što vidimo je da su cene stanova i troškovi života u porastu, tako da ljudi moraju da budu veoma oprezni kako troše svoj novac", rekao je jedan radnik u sektoru saobraćaja i otac dvoje dece po imenu Vu.

Peter Kuo, koji radi u Hong Kongu, a koji je morao da se vrati na Tajvan da bi glasao, takođe ističe važnost ekonomije u zemlji.

Dan Čang, koji radi u oblasti finansija u Hong Kongu, rekao je da je za njega najvažnije pitanje suverenitet Tajvana – nikada nije verovao Kini, a udar Pekinga na Hong Kong samo je ojačao njegovo uverenje.

"Da Tajvan nema Kinu za suseda, možda ne bih bio toliko motivisan da se vratim i glasam", rekao je on.