Švedski epidemiolog: Dugotrajni karantin ne daje rezultate

Svet se suočava sa neviđenim merama u borbi protiv novog koronavirusa, zatvorene su granice, ne rade škole, vrtići, restorani, kafići... Jedna zemlja međutim za svo to vreme ima znatno opušteniju strategiju, a reč je o Švedskoj koja se protiv globalne epidemije bori drugačije od ostalih, prenosi Jutarnji list.Mediji širom sveta puni su fotografija i snimaka Šveđana kako opušteno šetaju gradskim ulicama, a škole su mesta okupljanja đaka. Zemlja nije uvela nikakve obvezujuće mere izolacije. Umesto toga, starijima su savetovali da održavaju socijalnu distancu, zaposlenima je preporučen rad od kuće, a zatraženo je i da se odlože sva putovanja koja nisu neophodna.

Liberalna strategija

Takav pristup izazvao je velike kritike u delu javnosti, među kojima su i 22 uticajna naučnika, koji su u švedskim novinama "Dagens Niheter" objavili otvoreno pismo, tvrdeći da su švedske javnozdravstvene vlasti potpuno zakazale. Oni traže da političari hitno uvedu strožije mere, dodajući da je stopa smrtnosti od koronavirusa u švedskim domovima penzionera drastično veća od one u ostalim nordijskim zemljama. Naime, u Švedskoj je mrtvih 131 na milion ljudi, dok ih je u Danskoj 55, a u Finskoj svega 14.Iza ovako liberalne strategije stoji epidemiolog Anders Tegnel iz švedske javnozdravstvene agencije. Časopisu "Nature" objasnio je zašto je mere ovako postavio."Mislim da se naš pristup precenjuje širom sveta. Pokušavamo da zadržimo krivu rasta bolesti, u suprotnom bi naš celi zdravstveni sistem mogao kolabirati. Ovo nije bolest koju je moguće zaustaviti, barem ne pre nego što razvijemo učinkovitu vakcinu. Moramo pronaći dugoročno rešenje. Mi stvari radimo drugačije. Švedski zakoni o zaraznim bolestima baziraju se na dobrovoljnoj osnovi i individualnoj odgovornosti. Građani imaju odgovornost da ne šire zarazu. To je osnova sa koje smo krenuli, jer prema postojećim zakonima nemamo osnove da zatvaramo gradove. Karantin se može odrediti na manjim područjima poput škola ili hotela, ali ne možemo zatvoriti čitava geografska područja" rekao je Tegnel.

Dugotrajan karantin ne daje rezultate

On objašnjava kako dugotrajni karantn, po njegovom mišljenju, istorijski gledano nemaju nikakve rezultate."Zatvaranje granica je smešno jer je COVID-19 u svakoj evropskoj zemlji. Važnije je nadzirati kretanje unutar Švedske. Kao društvo, radije smo odabrali kontinuirano podsećati ljude da se pridržavaju zaštitnih mera. Potpuno zatvaranje bilo bi kontraproduktivno" dodao je epidemiolog.Otkrio je da se 15 zaposlenih u agenciji sastaje svakog jutra da debatuju o mogućnosti pooštravanja ili čak ublažavanja donesenih mera. Glavna rasprava trenutno se vodi oko mera u domovima za stare, gde se nalaze najrizičnije skupine stanovništva. Novinar časopisa "Nature" upitao je Tegnela veruje li da ovako liberalan pristup može uzrokovati rizik za stanovništvo."Ne verujem da je to slučaj. Agencija svakodnevno motri stanje. Imali smo porast broja obolelih u domovima, ali to nije dramatično. Ulazimo u stanje epidemije gde ćemo videti rast broja obolelih, ali tako je u čitavoj Evropi. Škole će ostati otvorene. Zatvaranje škola u ovom trenutku ne bi imalo smisla. Zatvaranje škola razumno je samo na početku epidemije. Za fizičko i psihičko zdravlje važnije je da škole ostanu otvorene nego što bismo ostvarili koristi njihovim zatvaranjem" objašnjava Tegnel.

Ne znamo koliko dugo traje "imunitet krda"

Na pitanje, smatra li da su asimptomatski prenosioci zaraze problematični, odgovara:"Postoji mogućnost da su oni zarazni, što sugerišu i neke nedavne studije. Ipak, broj ljudi koje oni zaraze verovatno je prilično mali u poređenju sa osobama koje pokazuju simptome. U normalnoj distribuciji zaraze oni su na margini, dok većina otpada na ljude sa simptomima na koje treba paziti".Na pitanje da li smatra da je švedski pristup uspešan, oprezno je odgovorio."To je vrlo teško znati. Prerano je za to. Svaka zemlja treba da postigne "imunitet krda" na ovaj ili onaj način, a mi ćemo do njega stići drugačijim putem. Ima dosta signala koji pokazuju da možemo razmišljati o imunitetu krda, pogotovo zato što je na globalnom nivou zabeleženo jako malo ponovnih slučajeva zaraze. Ipak, koliko će dugo trajati imunitet krda, to ne možemo znati".

Postoje i gori scenariji

Tegnel je priznao da je njegov tim podcenio situaciju u domovima za stare i kaže da su to trebali detaljnije da kontrolišu. Ipak, tvrdi da je zato državni zdravstveni sistem pod neuobičajenim pritiskom vrlo dobro reagovao.Sve u svemu, kaže da je njihovom strategijom - zadovoljan."Znamo da je Covid-19 vrlo opasan za starije ljude, što je naravno loše. Ako pogledamo kakvih je pandemija bilo, postoje mnogo gori scenariji od ovog. Većina problema koje sada imamo nisu nastali zbog bolesti, nego zbog mera koje u nekim okruženjima nisu dobro primenjene. Podaci pokazuju da je epidemija gripa ove zime bila znatno smanjenog opsega, što pokazuje da pranje ruku i socijalno distanciranje deluju. A uz pomoć Gugla videli smo i da se kretanje Šveđana dramatično smanjilo. Naša strategija bazirana na dobrovoljnom pristupu rezultirala je željenim efektom" zaključio je Tegnel.