Američka vlada bi mogla da počne da ostaje bez novca za nekoliko nedelja, osim ako Kongres ne dozvoli podizanje gornje granice duga. Američki predsednik Džozef Bajden nedavno se sastao predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem kako bi nastavio pregovore o budžetu. Stručnjaci upozoravaju da je moguć globalni finansijski haos, ako se američki Kongres i predsednik dogovore oko podizanja onoga što je poznato kao gornja granica duga, a rok je do 1. juna.
Gornja granica duga ili limit duga, ograničava ukupan iznos novca koji vlada može da pozajmi za plaćanje svojih računa. Ovo uključuje plaćanje za federalne službenike, vojsku, socijalno osiguranje i zdravstvo, kao i kamatu na državni dug i povraćaj poreza.
Povremeno američki Kongres glasa za podizanje ili ukidanje gornje granice, kako bi mogao više da pozajmljuje.
Gornja granica trenutno iznosi otprilike 31,4 biliona dolara. Taj limit je probijen u januaru, ali je Ministarstvo finansija iskoristilo „vanredne mere“ da obezbedi vladi više gotovine dok se osmisli dalje poteze.
Obično je formalnost da Kongres podigne ograničenje po potrebi, ali ovaj put ne može da se složi oko uslova. Ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da bez dodatnog zaduživanja SAD neće imati dovoljno novca da izmire sve svoje finansijske obaveze do 1. juna, prenosi BBC.
Šta se dešava ako se gornja granica duga ne podigne?
To se nikada ranije nije dešavalo, tako da nije sasvim jasno, ali bi izazvalo veliku ekonomsku štetu.
Vlada više ne bi mogla da isplaćuje plate saveznih i vojnih službenika, a čekovi socijalnog osiguranja – isplate na koje se oslanjaju milioni penzionera u SAD – bi prestali. Kompanije i dobrotvorne organizacije koje računaju na vladina sredstva bile bi u opasnosti.
SAD su nakratko ušle u bankrot 1979. godine, za šta je Trezor okrivio slučajnu obradu čekova, ali namerno neplaćanje bi šokiralo finansijski sistem gde se svakodnevno trguje sa više od 500 milijardi dolara.
„Mudis analitika“ predviđa da će u dužem zastoju cene akcija pasti za skoro petinu i da bi se privreda smanjila za više od četiri odsto, što bi dovelo do gubitka više od sedam miliona radnih mesta.
Dugoročno, ako investitori počnu da vide američki dug kao rizičan, naplatiće SAD više za pozajmljivanje novca. A pošto državno zaduživanje pomaže u širem određivanju kamatnih stopa, uticaj bi se preneo na ostatak privrede, čineći pozajmljivanje novca za kuću ili automobil skupljim za sve.
Kakve veze ima 14. amandman sa tim?
U odsustvu dogovora, neki ljudi su pozvali predsednika Bajdena da zaobiđe Kongres pozivajući se na 14. amandman ustava, koji kaže da „važnost javnog duga Sjedinjenih Država neće biti dovedena u pitanje“. Taj deo je donet posle građanskog rata u SAD kako bi se osiguralo da robovlasničke države na jugu plaćaju ratne dugove severa.
Predsednik Bajden je rekao da to razmatra, ali bi korišćenje klauzule za osporavanje zakona o ograničenju duga gotovo sigurno izazvalo pravnu bitku.
Sekretarka finansija Dženet Jelen takođe je osporila tu mogućnost, rekavši da bi svaki pokušaj da se predsednik pozove na nju izazvao ustavnu krizu.
Šta je sada na stolu?
Prošlog meseca republikanci su izneli predlog da suspenduju limit duga za 1,5 biliona dolara do 31. marta.
U zamenu, oni bi zadržali potrošnju za ključne agencije na nivou iz 2022. godine tokom sledeće finansijske godine – i ograničili rast na jedan odsto godišnje u narednoj deceniji – potezi koji bi mogli dovesti do uštede od 4,8 milijardi dolara.
Predlog bi ukinuo ključne prioritete Bajdenove administracije, kao što su oprost studentskih kredita i poreske olakšice za električna vozila.
Bela kuća je saopštila da sporazum primorava „srednju klasu i radničke porodice da snose teret smanjenja poreza za najbogatije“.
Kako Kongres može postići dogovor?
Mnogi analitičari očekuju kratkoročno produženje roka, kako bi Kongres imao više vremena da postigne dogovor.
Ali, čak i odlaganja imaju posledice.
Zastoj iz 2011. doveo je do sniženja kreditnog rejtinga SAD, do pada berze – a procenjuje se da je koštalo javnost najmanje 1,3 milijarde dolara u većim troškovima zaduživanja samo te godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Zašto su političari toliko podeljeni oko ovog pitanja?
Debata o ograničenju duga naglašava jednu od fundamentalnih ideoloških razlika između dve glavne političke stranke u SAD. Republikanci skeptično gledaju na državnu potrošnju. Za njih je rastući državni dug dokaz vlade koja je van kontrole. Dok je spuštanje granice duga relativno nova strategija za stranku, mnogi republikanci veruju da je to neophodno jer će trenutni kurs nacije na kraju dovesti do ekonomske i društvene propasti.
Demokrate, u celini, posmatraju moć nacionalne vlade kao snagu dobra – sredstvo za poboljšanje života Amerikanaca i ispravljanje istorijskih grešaka. Oni smatraju da je podizanje granice duga kada je to neophodno, održavanje domaćinstva neophodno za održavanje rada vlade.
Šta sprečava dogovor?
Kompromis će ovde biti težak, jer bi demokrate koje su uz Bajdena i republikanci koji su uz Makartija smatrale sve ustupke kao izdaju osnovnih političkih principa.
BONUS VIDEO: Džo Bajden objavio kandidaturu za mesto predsednika Amerike
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare