Daleko od bolnica kojima često nedostaje osnovna infrastruktura, starosedeoci Brazila umiru alarmantnom brzinom od Covid-19, prenosi CNN.
Stopa smrtnosti među autohtonim narodima dvostruka je veća nego u ostalom delu Brazila, pokazuju podaci Artikulacije autohtonih naroda Brazila, organizacije koja predstavlja oko 300 etnickih grupa u Brazilu. Ova organizacija prati broj slučajeva korona virusa i smrtnost među 900.000 autohtonih stanovnika te zemlje.
Prema njihovim podacima, zabeleženo je više od 980 potvrđenih slučajeva korona virusa i najmanje 125 smrtnih slučajeva. To ukazuje na stopu smrtnosti od 12,6 odsto, što je mnogo više od prosečne stope smrtnosti u Brazilu koja iznosi 6,4 procenta.
Autohtoni stanovnici koji su se preselili u veće gradove ili urbane sredine u Brazilu kako bi studirali ili tražili posao, mogu završiti u nesigurnim životnim uslovima, što povećava njihovu osetljivost na zdravstvena pitanja.
U međuvremenu, oni koji žive u zabačenim oblastima možda nemaju osnovne sanitarne i zdravstvene uslove, pa je petnaestogodišnji dečak iz zabačenog sela u Amazoniji bio jedan od prvih autohtonih Brazilaca koji su u aprilu umrli od Covid-19.
Jedan od predstavnika autohtonih naroda kaže da su njihove zajednice često u udaljenim, nepristupačnim regionima bez infrastrukture i da je njihov glavni oblik prevencije potpuna izolacija.
„Uoči pandemije nismo imali mnogo izbora, potpuno smo se izolovali i postavili barijere. Nikome nije dozvoljen do uđe niti izađe“, rekao je taj predstavnik govoreći o stanju u regionu u kojem živi. Za sada u toj oblasti nije bilo nijednog potvrđenog slučaja korona virusa, ali on ne zna koliko će dugo moći tako da ostane.
Više od 60 domorodačkih zajednica potvrdilo je slučajeve Covid-19, od kojih su mnogi u regionu Amazonije, odakle ljudi mogu do bolnica da dosju samo brodom ili avionom.
Prema studiji neprofitne organziacije InfoAmazonija, prosečna udaljenost između autohtonih sela i najbliže jedinice intenzivne nege u Brazilu iznosi 315 kilometara, a za 10 odsto sela ta udaljenost je 700 do 1.079 kilometara.
A kad pripadnici autohtonih naroda stignu do bolnice, čeka ih borba za krevete i respiratore jer ih nema dovoljno.
Većina smrtnih sučajeva od korone kod autohtonog stanovništva zabeležena je u Amazonasu, jednoj od brazilskih država sa najvećom stopom zaraze, gde su lokalni zvaničnici još u martu upozorili da je zdravstveni sistem u kolapsu.
Borci za prava domorodaca upozoravaju da ilegalna seča šuma sada predstavljaju još veću pretnju autohtonim zajednicama. Krčenje šuma u brazilskoj prašumi poraslo je gotovo 64 odsto u aprilu ove godine u odnosu na istim mesec prošle godine, pokazuju zvanični podaci.
„Autohtoni stanovnici Amazonije nemaju antitela za bolesti koje potiču van prašume“, kaže brazilski aktivista i fotograf Sebastijan Salgado za CNN. On ističe da postoji ogromna opasnost da bi korona virus mogao ući na teritoriju starosedelaca i počiniti pravi genocid.
Brazilski kongres je prošle sedmice usvojio hitan plan za starosedelačke zajednice, koji obuhvata ne samo medicinsku opremu i bolnice na terenu, već i pitku vodu i zalihe hrane koje bi omogućile plemenima da se izoluju. Međutim, plan još treba da odobri Senat i da dobije zeleno svetlo od predsednika Žaira Bolsonara, koji smatra da korona virus nije opasan i ima antagonistički odnos prema starosedeocima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar