"Stanje u Srbiji podseća na Belorusiju oko 2006. godine"

"Kada je reč o razlikama između Srbije i Belorusije, upotrebiću metaforu blisku mom poslu filmskog reditelja: Srbija se nalazi usred prve sezone serije 'Autoritarizam i diktatura', a Belorusija je pri kraju treće", rekao je Gnjot u intrevjuu za nemački Dojče vele.

Gnjot, koji je u Srbiji godinu dana u pritvoru (2023-2024) čekao odluku o izručenju Minsku, kazao je da mu "uliva nadu to što je video da pravosuđe u Srbiji delimično funkcioniše".

"Viši sud je brzopleto doneo odluku o mom izručenju Belorusiji, ali je Apelacioni sud moj slučaj ozbiljno uzeo u razmatranje i poništio presudu Višeg suda. Pravosuđe u Srbiji je još živo, daleko je od savršenog, pod pritiskom je, ali postoji prostor za pobedu zakona, dok u Belorusiji sudovi odavno ne ispunjavaju svoju funkciju. U Srbiji još ima šta da se brani i na čemu da se gradi", naveo je Gnjot.

On je rekao da u Belorusiji sada ima više od 1.300 političkih zatvorenika, ali da je stvarni broj znatno veći.

"Mogu to da potvrdim iz iskustva: jedna organizacija za ljudska prava odbila je da me prizna za političkog zatvorenika, jer nisam ispunjavao njihove kriterijume. Po njihovom mišljenju, morao bih da izdržavam kaznu u beloruskom zatvoru. Srećom, do toga nije došlo, jer da jeste, jednostavno ne bih preživeo", kazao je.

Gnjot je odgovorio i na pitanje o daljem razvoju situacije u Srbiji, posle dve nedelje blokada širom zemlje, navodeći da "postoje dva scenarija - ili dolazi do otvorenog sukoba u kojem se koristi sila, što može imati razorne posledice, ili se pojavljuje neka druga sila koja interveniše pre nego što bude kasno".

"Kada se građani suoče s brutalnom silom, neko mora da reaguje. To može biti frakcija unutar vlasti koja se ne slaže s postupanjem bezbednosnih službi. To može biti koalicija političkih lidera koja staje u odbranu mirnih građana. To može biti parlament koji odbija da ćuti. Možda čak i samo jedna uticajna ličnost koja preokrene situaciju", naveo je.

Dodao je da "bez trećeg aktera, protest rizikuje da bude zgažen, koliko god bio masovan i opravdan".

"Dakle, nasilno gušenje jeste realan scenario, ali pojava druge sile koja je sposobna da zaštiti ljudska prava jedina je prava šansa da se tragedija spreči. I ta šansa bi morala da se iskoristi", rekao je Gnjot.

On je kazao i da optužbe u Srbiji koje su zasnovane na prisluškivanim razgovorima podsećaju na ono što su doživljavali aktivisti u Belorusiji.

Naveo je da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko 2010. dozvolio sistem kontrole - zahtev internet provajderima da instaliraju opremu koja je beležila pozive i poruke na internetu, i dodao da je nadzor bio sistemski i da je obuhvatao sve slojeve društva.

"Nije bilo pretpostavke nevinosti i zaštite privatnog života. Samo prisluškivanje, hapšenje, optužbe. I da, to je monstruozna praksa koju autoritarni režimi koriste kako bi zadržali potpunu kontrolu nad svojim društvima", rekao je Gnjot.

Na pitanje da li je Lukašenko imao slične izlive gneva kao predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle puštanja novosadskih aktivista iz pritvora, kada ih je nazvao "teroristima", Gnjot je odgovorio potvrdno, ali je ukazao da se beloruski lider "nije zaustavio na agresivnoj retorici".

"On je javno davao instrukcije funkcionerima da zanemare zakon. Prilikom postavljanja novog državnog tužioca, rekao je: 'Znate, ponekad nije sve u zakonima. Treba preduzeti oštre mere da se zaustavi sav taj šljam koji misli da je nešto'", kazao je Gnjot.

Naveo je da je "posebno uznemirujuć način na koji Belorusija koristi optužbe za izvršenje terorističkog akta - ne samo za uklanjanje političkih protivnika u zemlji, već i za progon aktivista u inostranstvu".

Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.

Uhapšen je na aerodromu u Beogradu u oktobru 2023. godine, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a zatim je pet meseci bio u kućnom pritvoru.

U oktobru prošle godine, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je odluku o izručenju Gnjota Minsku, nakon što su vodeće zapadne zemlje, Evropski parlament i brojni strani umetnici pozvali Srbiju da ga oslobodi. On je odmah otišao u Evropsku uniju, gde je i danas.

Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o "sistemskom mehanizmu gonjenja" protivnika Lukašenkovog režima.