Srpske kompanije u ruskoj ratnoj mreži: Šta znamo o firmama koje su pod sankcijama EU i šta su otkrili švajcarski obaveštajci

Uvođenje „Sprocure“ i drugih kompanija na evropsku crnu listu označilo je eskalaciju pritiska Brisela na treće zemlje koje, direktno ili indirektno, pomažu Kremlju da zaobiđe režim zabrana i nastavi svoju ratnu mašineriju.

U obrazloženju Evropske komisije, novi paket sankcija ima za cilj da dodatno ograniči pristup Rusije modernim tehnologijama, kao i da oslabi njene prihode od izvoza energenata.

Među ključnim elementima ovog paketa su uvođenje 189 dodatnih ruskih brodova iz „flote senki“ na listu entiteta kojima je zabranjen pristup lukama EU, proširenje liste firmi koje pomažu ruskoj vojnoj industriji – ukupno 31 nova kompanija, uključujući jednu iz Srbije i dodatna ograničenja izvoza ključnih sirovina, hemikalija, rezervnih delova za precizne alatne mašine, kao i komponenti za avio-industriju.

Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, cilj ovog paketa je „povećanje cene koju Rusija plaća za nastavak agresije“ i „sužavanje prostora za zaobilaženje sankcija preko trećih država“, navedeno je na sajtu Evropske komisije.

Čime se bavi kompanija Sprocure

U dokumentu koji je objavljen u Službenom listu EU, navodi se da je „Sprocure d.o.o.“ iz Beograda (registrovana kao SPROCURE LLC) uvrštena na listu entiteta pod sankcijama zbog učestvovanja u zaobilaženju restriktivnih mera EU.

Prema istraživanju televizije N1, ova firma je osnovana u avgustu 2022, svega nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini. Vlasništvo nad firmom je u januaru 2024. preuzeo turski državljanin Erdal Ilhan, a pre toga firma je bila registrovana na srpsku državljanku.

Istraživači Radio Slobodne Evrope otkrili su da je „Sprocure“ uvozio komponente za avione, opremu američkih proizvođača poput „Boeinga“ i „Honeywella“, i preusmeravao ih ka ruskim partnerima. Među glavnim klijentima navodi se „S7 Engineering“, firma koja servisira flotu avio-kompanije „Siberia Airlines“, ali i druge firme bliske ruskim državnim strukturama.

Delovi su, kako tvrde izvori, stizali u Rusiju preko složenih reeksport šema, koristeći rute iz Turske, UAE i Srbije. Ukupna vrednost opreme koja se vezuje za „Sprocure“ dostiže više miliona dolara.

Izveštaj švajcarskih obaveštajaca

Na to kako Rusija koristi kompanije iz trećih zemalja, nedavno je ukazao i izveštaj švajcarske Savezne obaveštajne službe (NDB). U izveštaju koji je objavio list “Neue Zürcher Zeitung”, švajcarski agenti naveli su da je Rusija razvila sofisticirane mreže za nabavku zabranjene robe putem trećih država, uključujući Tursku, Kinu, Indiju, države Centralne Azije – i Srbiju.

NDB upozorava da Moskva poseduje „dovoljno finansijskih i kadrovskih kapaciteta da brzo rekonstruiše i zameni otkrivene nabavne rute“, i da predstavlja ozbiljan izazov za kontrole izvoza u evropskim zemljama.

Istraživanje NZZ pokazalo je da je izvoz osetljive robe iz Švajcarske ka pomenutim trećim zemljama, uključujući Srbiju, naglo porastao od početka rata, što dodatno podržava sumnje o posredovanju.

Rekordan udar na "flotu iz senke" i ratnu industriju

U fokusu 17. paketa sankcija, koji je Savet EU usvojio krajem maja 2025, nalaze se tri ključne oblasti: energetski sektor, vojno-industrijski kompleks i mehanizmi zaobilaženja sankcija kroz treće zemlje.

Poseban udar pretrpela je tzv. flota iz senke– mreža tankera koji transportuju rusku naftu mimo međunarodnih pravila, koristeći rizične, neprijavljene i netransparentne metode. EU je sada udvostručila broj ovih plovila pod sankcijama, dodavši 189 novih brodova, čime je ukupni broj dostigao 342. Ova plovila su sada pod zabranom pristupa lukama članica EU i uslugama, a EU ih direktno povezuje sa „neregularnim i opasnim praksama“ koje omogućavaju nastavak finansiranja ruske agresije, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Dodatno, EU je uvela i pojedinačne sankcije kompanijama i fizičkim licima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske i Hong Konga, koje omogućavaju funkcionisanje ove flote. Među njima se nalazi i važna osiguravajuća kuća koja je osiguravala prevoz ruske nafte.

Četvrta srpska firma pod EU sankcijama

Pre „Sprocure“, još tri firme iz Srbije već su bile sankcionisane:
„Conex d.o.o.“ – beogradska firma koja je prema podacima EU izvozila elektronske komponente za rusku vojnu industriju. Sankcionisana u 13. paketu u februaru 2024.
„Kominvex d.o.o.“ – promenila delatnost iz trgovine auto-delovima u trgovinu elektroničkim komponentama 2022. Istraživanja Radio Slobodne Evrope pokazuju da je izvozila opremu vrednu 144 miliona dolara ka Rusiji. Sankcionisana je u 15. paketu.
„Soha Info d.o.o.“ – osnovana u junu 2022, izvozila je mikročipove i IT opremu u Rusiju, ukupne vrednosti 18 miliona dolara. Takođe sankcionisana u 15. paketu.
Sve ove firme bile su i na listi američkog Ministarstva finansija (OFAC), što je praktično značilo zamrzavanje njihove imovine i blokadu međunarodnih transakcija.