Sve o majmunskim boginjama: Šta su, kako se šire i koliko su opasne

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u sredu je objavila najviši nivo upozorenja za virusnu bolest, ističući da je više od 14.000 slučajeva i 524 smrti u Africi ove godine već premašilo prošlogodišnje brojke.

Najava je stigla dan nakon što su centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u Africi proglasili majmunske boginje javno zdravstvenim hitnim slučajem.

Dakle, šta su majmunske boginje, kako se prenose i koliko je ozbiljno njihovo širenje u poređenju s prethodnim epidemijama?

Šta su majmunske boginje?

Majmunske boginje su virusna infekcija koja prvenstveno pogađa ljude i životinje.

Pripada grupi virusa klasifikovanih u “rod orthopoxvirus”. Oni obično uzrokuju bolest sličnu boginjama, koja uključuje osip s izbočinama ili mehurićima na koži. Kvrge su često ispunjene tečnošću ili gnojem i na kraju mogu postati kraste i zaceliti.

Majmunske boginje slične su sada iskorenjenim velikim boginjama i drugim virusima boginja poput kravljih boginja i vakcinija virusu.

Izvorno su nazvane “majmunske boginje” kada su prvi put identifikovane kod majmuna 1958. Ti majmuni u zatočeništvu bili su u Danskoj u to vreme. Godine 1970. prvi prijavljeni slučaj kod ljudi bio je devetomesečni dečak u Demokratskoj Republici Kongo.

Godine 2022. SZO je preporučio promenu naziva u “mpox” kako bi se smanjila stigma i povezanost s majmunima, budući da bolest, takođe, može zaraziti i glodare i ljude.

Kako se prenosi virus?

Virus se prenosi na ljude bliskim kontaktom sa zaraženom životinjom ili osobom.
Prenos sa životinje na čoveka obično se događa putem ugriza, ogrebotina ili direktnog kontakta s krvlju, telesnim tečnostima ili ranama zaražene životinje.

Prenos sa čoveka na čoveka može se dogoditi: Direktnim kontaktom s kožnim lezijama, telesnim tečnostima ili respiratornim kapljicama zaražene osobe.
Dužim kontaktom licem u lice sa zaraženom osobom.

Dodirivanjem zaraženih predmeta, poput posteljine ili odeće koji su bili u kontaktu sa zaraznim materijalom, iako je ovo redak način prenosa.
Virus ulazi u telo kroz oštećenu kožu, respiratorni trakt ili sluznicu (što uključuje oči, nos i usta).

Koji su simptomi?

Simptomi uključuju groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i karakterističan osip koji se može pojaviti na licu, rukama, stopalima i drugim delovima tela. Osip na kraju stvara pustule i kraste pre nego što zaceli. Pustula – koja izgleda kao veliki beli ili žuti prišt – mala je uzdignuta kvrga na koži koja je ispunjena gnojem.

Limfni čvorovi, žlezde u obliku pasulja koje su deo imunološkog sistema, takođe mogu nateći dok pokušavaju sa se bore protiv virusa. Neka od mesta na kojima se nalaze su ispod svake ruke, sa strane i zadnjeg dela vrata.

U retkim slučajevima infekcija može biti smrtonosna.

Sveukupno, infekcija može trajati dve do četiri nedelje. Može proći tri do 21 dan da se razviju simptomi nakon izlaganja virusu. Međutim, osoba može preneti bolest drugima jedan do četiri dana pre pojave simptoma.

Virus se može identifikovati testiranjem uzorka tečnosti uzete iz osipa.

Zašto je proglašena globalna zdravstvena kriza?

SZO je u sredu proglasio majmunske boginje vanrednom situacijom za javno zdravlje od međunarodnog značaja (PHEIC) – najvišim stepenom uzbune zbog toga što je pronađena nova varijanta virusa i prvi put prijavljeni slučajevi u nekoliko država, poput Kenije i Ruande.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da postoji zabrinutost za dalje širenje bolesti unutar Afrike i šire, nakon sastanka odbora za hitne slučajeve zdravstvene agencije Ujedinjenih nacija.

Deklaracija SZO o hitnom stanju ima za cilj da potakne donatorske agencije i države na akciju.

“Trenutno postoji pravi pokušaj da se mobilišu resursi i zato je SZO delimično pozvao na hitnu situaciju u javnom zdravstvu”, rekla je Amita Gupta, direktorka Odeljenja za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Džons Hopkins.

SZO je proglasila epidemiju majmunskih boginja globalnom zdravstvenom krizom i u julu 2022. godine, kada je prvi put otkriveno da se virus širi seksualnim kontaktom i kada je prijavljen u više od 70 država širom sveta. Nakon što je broj slučajeva opao, SZO je ukinuo vanredni status u maju 2023.

Gde se proširio virus?

Prošle nedelje je afrički CDC izvestio da je virus majmunskih boginja otkriven u najmanje 13 afričkih država. U poređenju sa istim periodom prošle godine, agencija je saopštila da je broj slučajeva povećan za 160 odsto, a smrtni slučajevi za 19 odsto.

Do sada je više od 96 odsto slučajeva prijavljeno u Kongu, gde su ranije ove godine naučnici pronašli novi oblik virusa koji uzrokuje blaže simptome i lezije na genitalijama. Zbog toga ga je teže uočiti, što znači da ga ljudi mogu preneti na druge, a da ne znaju da su zaraženi.

“Nema mnogo međunarodne mobilnosti u/iz DRC-a, tako da je rizik od širenja bio nizak. Međutim, ako se širenje proširi u Africi, onda rizik od globalnog širenja postaje zabrinutost”, rekla je Gupta za Al Džaziru.

Dok je epidemiju 2022. podsakla klada (ili grupa) II virusa, trenutnu epidemiju podstakla je klada I, koja može biti smrtonosnija, rekao je za Al Džaziru Otim Patrik Ramadan iz Odeljenja za hitne zdravstvene usluge u regionalnom sedištu SZO za Afriku.

Slučajevi izbijanja nove varijante klade I još nisu prijavljeni izvan Afrike.

Postoji li vakcina protiv virusa?

Dok se blagi slučajevi mogu rešiti sami od sebe, ne postoje odobreni tretmani ili vakcine posebno za ovu virusnu bolest.

Antivirusni lek tecovirimat (TPOXX), izvorno za male boginje, proučava se za lečenje majmunskih boginja. Američka administracija za hranu i lekove je, takođe, odobrila JYNNEOS (takođe poznat kao Imvamune ili Imvanex), vakcinu protiv velikih boginja za teške slučajeve majmunskih boginja kod osoba starijih od 18 godina.

Međutim, oko 60 posto slučajeva u Kongu, državi koja je najviše obolela od ovog virusa, odnosi se na osobe mlađe od 18 godina, prema Ramadanu.
CDC je preporučio vakcinaciju i izolaciju nakon izlaganja nekom obolelom od majmunskih boginja.