Šta se zapravo krije iza pretnji Roberta Fica Ukrajini? Ne strahuje on od energetske krize, već od nečeg drugog

U unutrašnjoj politici Slovačke pitanje Ukrajine već duže vreme izaziva tenzije. Međutim, premijer Robert Fico, nominalno socijaldemokrata, a faktički desničarski populista, sada je zbog obustave tranzita gasa u Ukrajini izazvao ozbiljan diplomatski sukob.

No, nije tu reč o navodnoj energetskoj krizi u Slovačkoj, već o pokušaju skretanja pažnje s unutrašnjih problema, poput drastičnog programa štednje i sve dublje krize koalicije i vlade.

Ficova tročlana koalicija, sastavljena od levih i desnih populista, od preuzimanja vlasti u oktobru 2023. poznata je po proruskim stavovima. Ipak, premijer je do sada uglavnom podržavao ukrajinsku politiku Evropske unije.

Poseta Moskvi

Preokret se počeo nazirati na jesen: krajem oktobra Fico dao je intervju ozloglašenoj ruskoj ratnoj propagandistkinji Olgi Skabejevoj, poznatoj po pozivima Putinu da Evropu napadne atomskim bombama. Smeškajući se šarmantno, kritikovao je EU zbog „produžavanja rata“ u Ukrajini i obećao da će 9. maja 2025. prisustvovati paradi u Moskvi povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Fico je otputovao u Moskvu već 22. decembra i na sastanku s Putinom navodno razgovarao o rešenju slovačkog problema s gasom. Jer, Ukrajina je već dugo najavljivala da će 1. januara 2025, po isteku važećeg ugovora s Rusijom, trajno obustaviti tranzit ruskog gasa. Slovački premijer nije izneo detalje razgovora, a ostalo je nejasno i kako je stigao u Moskvu, odnosno kojim putem je otišao.

Nedelju dana kasnije, Fico je samo izjavio da je Putinu ponudio da Slovačka može biti mesto i neutralni posrednik za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Istovremeno je zapretio Ukrajini da će Slovačka obustaviti isporuku struje svom susedu ako se tranzit gasa zaista prekine. Paralelno s tim, slovački ministar odbrane Robert Kalinjak preporučio je Ukrajini da „odustane od teritorija“.

Zelenski: „Drugi energetski front protiv Ukrajine“

Te izjave izazvale su zaprepašćenje i ogorčenje u Kijevu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je slovačkog premijera da je „po nalogu Putina otvorio drugi energetski front protiv Ukrajine“. Oštre kritike Ficu i njegovoj proruskoj politici stigle su i iz redova slovačke opozicije, kao i iz pojedinih drugih zemalja EU, među kojima je i Češka.

Činjenica je da su neki političari iz Ficove stranke Smer-SD već godinama poznati po proruskim stavovima, koji su neretko izazivali zaprepašćenje. Na primer, sadašnji ministar spoljnih poslova Juraj Blanar, pre nego što je stupio na dužnost, bio je jedan od retkih poslanika slovačkog parlamenta koji su glasali protiv rezolucije kojom se Rusija osuđuje za ratne zločine u Buči.

U poređenju s tim, Fico je smatran umerenim proruskim predstavnikom svoje stranke.

Tranzitne takse za gas – dvostruki gubitak

Ficov sadašnji zaokret verovatno je povezan s brojnim ekonomskim i unutrašnjopolitičkim teškoćama Slovačke. Ta zemlja ima jedan od najvećih budžetskih deficita u evrozoni – 2024. iznosio je oko šest procenata.

Nekada je trgovina ruskim gasom značajno punila slovački budžet. Slovačka je, osim što je sama koristila ruski gas, bila i tranzitna zemlja za druge evropske države, zarađujući oko pola milijarde evra godišnje na tranzitnim taksama. Taj izvor prihoda sada nestaje.

Slovačka će verovatno morati da poveća cene energije, jer sada uvozi gas iz zapadnih zemalja i za to plaća tranzitne takse.

Ficova vlada, koja je na vlast obećavajući mnoštvo olakšica, primorana je da uvede oštre mere štednje i poveća poreze. Od 1. januara 2025. standardna stopa PDV-a povećana je s 20 na 23 procenta, dok je snižena stopa za mnoge grupe proizvoda porasla sa deset na 19 procenata. Veće kompanije ubuduće će plaćati višu stopu poreza na dobit. Smanjeni su i izdaci za podršku porodicama i penzionerima.

U kontekstu široko rasprostranjenih proruski nastrojenih simpatija među stanovništvom Slovačke, Robert Fico sada krivi Ukrajinu i antirusku sankcionu politiku EU za ekonomske probleme svoje zemlje.

Prevremeni izbori?

Ukrajina služi i iz drugog razloga kao sredstvo za skretanja pažnje: Ficova već ionako heterogena koalicija već mesecima prolazi kroz duboku krizu.

Grupa posebno nacionalističkih i proruski orijentisanih političara napustila je u oktobru 2024. frakciju najmanje koalicione stranke, Slovačke nacionalne stranke (SNS). Od tada, koalicija u parlamentu ima većinu od samo jednog glasa.

S druge strane, unutar stranke Hlas, druge po veličini u koaliciji, postoje poslanici kojima je Ficova desničarsko-populistička i proruska politika previše radikalna. Oni indirektno prete izlaskom iz koalicije. Zbog toga se kao mogući scenario razmatraju prevremeni izbori.

U međuvremenu, još uvek nije jasno kako će se završiti spor s Ukrajinom i da li će slovački premijer ispuniti ili uopšte moći da ispuni svoju pretnju o obustavi isporuke struje Ukrajini.

Jedno je, međutim, izvesno: pitanje gasa moglo bi postati i pitanje političke budućnosti Fica i njegove vlade.