Meteorolog otkriva šta je dovelo do katastrofalnih poplava u BiH i kad će biti kraj nevremenu

Meteorolog Nedim Sladić je u razgovoru za N1 govorio o intenzitetu padavina i šta dalje očekuje BiH.

“Možemo biti mirniji s obzirom na to da je glavnina obilnih padavina koje su zahvatile BiH i koje su povezane s jakim ciklonalnim poremećajem u Jadranu sada odmakle istočnije i jugoistočnije od naših krajeva, tako da je glavnina padavina iza nas, pred nama su mirniji sati, danas se očekuju duži periodi suvog vremena, retko može biti slabe kiše, vikend je u lepom mirnom vremenu barem za ove delove”, kazao je Sladić, dodavši kako su lokalni pljuskovi mogući na severu i severoistoku zemlje, ali ni približnog intenziteta kao što su padavine koje su zabeležene protekle noći.

Naglasio je da se očekuje stabilizacija situacije u nedelju, sa sve više sunca, što će pomoći u uklanjanju štete i povratku u normalnost.

Pojašnjavajući intenzitet padavina koji je registrovan protekle noći, rekao je da je lokalno, u samo 24 sata palo više od jednomesečnog proseka, što odvodni sistem nije mogao da primi.

“Agencija za vodno područje reke Save i Federalni hidrometeorološki zavod izdali su brojna upozorenja na mogućnost poplava u gornjem slivu reke Une, ali ta zona je otišla južnije i zahvatila deo Hercegovine i centralnu Bosnu. I u takvim slučajevima nijedna zemlja pa čak ni BiH se ne može boriti sa takvim poplavama. Ovo bi bio slučaj u svim evropskim zemljama. Ne može nijedna uređena zemlja a da ne govorimo o zemljama koje imaju slabiju infrastrukturu”, naglasio je Sladić.

Dodaje da su izrazito toplo leto i znatno toplija mora uzrokovala da se toplotna energija ispusti iz zemljine atmosfere u višu atmosferu, gde se kondenzovala i uzrokovala obilne padavine.

“Ovo leto temperatura Jadranskog mora bila je za 5 stepeni viša, ako primenimo analogiju ‘puta 7’ mi imamo 35 odsto više vodene pare u atmosferi i ne treba čuditi da imamo izrazito velike količine padavina u kratkom periodu, priticanje hladnog vazduha koje je pogoršalo ovaj mehanizam i suvo tlo što je poslužilo kao manji otpor da bi došlo do prvih odrona, ali i požari koji su devastirali prirodu, jer vegetacija nije imala šta upiti, zemljište je bilo suvo i golo i otpor je smanjen, došlo je do procesa erozije tla, ali se pogoršalo padavinama”, pojasnio je.

Kada su u pitanju upozorenja stanovništva i da li su ona bila pravovremena, odgovara:

“Jedina relevantna tela su nadležni hidrometeorološki zavodi FBiH i RS, u kolaboraciji sa Agencijom za vodno područje reke Save. To su agencije koje sarađuju sa civilnim zaštitama tako da u tom aspektu to su tela koja su izdala niz upozorenja pravovremeno prije nego što će se desiti velika količina padavina u kratkom periodu. Samim tim, naš zadatak je bio da damo prognozu vremena. Ono što se može poboljšati je da imamo sistem upozorenja na mobilnim telefonima, signal da postoji mogućnost da će doći do ovih situacija”.

Radi li se o posledici klimatskih promena?

“Jedan specifični ekstrem ne može automatski biti povezan s klimatskim promenama, moramo rigorozno proći podatke i videti kolika je verovatnoća da se ponovi ovakav događaj. Ako pogledamo slučaj 2014. godine, mnogo šira područja su zahvaćena poplavama, skoro pola države, ali kad se radio povratni period u kojem se očekuje da će ovakav događaj ekstremnih razmera da se ponovi, mi smo imali podatke od slovenačke agencije za životnu sredinu koja je radila studiju gde je utvrđeno da na području Tuzle su bile jednom u 10 hiljada godina što se smatralo presedanom, dakle šansa je bila minimalna. Ali kad vidimo učestalost frekvencije ovakvih događaja onda možemo preliminarno reći da se radi o klimatskim promenama”, zaključuje.

Opširnije o današnjim poplavama u BiH pročitajte u našem blogu uživo.