Spor Folksvagena i Preventa: Čak i ubistvo je moguće

U tom, već zaista neverovatnom razvoju spora između koncerna Folksvagen s njegovim liferantom, grupom Prevent, ipak ima još mnogo pitanja koja tek traže odgovore. Prošlog ponedeljka vatrogasci okruga Helmštet požurili su da ugase požar na otvorenom koji je tokom ovih letnji vrućina pretio da će zahvatiti okolna polja. Ali otkrili su da je centar požara zgarište jednog automobila u kojem je bilo mrtvo telo muškarca, koji se više nije mogao prepoznati.

Policija je utvrdila da se se radi o vozilu u vlasništvu C.M, sad već bivšeg službenika koncerna Folksvagen. Policija već istražuje požar u kojem je ovog maja do temelja izgorela njegova kuća, ali i protiv njega se vodi istraga zbog krađe poverljivih dokumenata koncerna Folksvagen.Ipak, tek krajem ove nedelje očekuje se potvrda njegovog identiteta analizom genetskog uzorka i poređenjem evidencije njegovog zubara, javlja list „Volfsburger blat“. Novinske agencije objavljuju i poslednje izveštaje sa obdukcije mrtvog tela na kojoj „nije otkriven strani uzrok“ smrti. Prevedeno s stručnog jezika, to još uvek s potpunom sigurnošću ne znači da to nije bilo ubistvo, ali tragova na spaljenom lešu – nema.

Samo par dana nakon što su objavljeni poverljivi spisi

Otkriće mrtvog tela dogodilo se jedva nedelju dana nakon što je nemački portal „Biznis insajder“ objavio iscrpan izveštaj o 35 sastanaka uprave Folksvagena između januara 2017. i februara 2018. gde se raspravljalo na koji način prekinuti saradnju s grupom Prevent. Osnova članka bila je čitava gomila poverljivih dokumenata – Folksvagen inače je poznat da apsolutno sve pažjivo beleži i stavlja na papir – i pedesetak sati snimaka tih sastanaka. Koncern Folksvagen je naravno bio šokiran tim otkrićem, ali s obzirom na to da je tim materijalima moglo da pristupi samo tridesetak službenika, koncernu nije trebalo dugo kako bi otkrio da se radi o C.M. Zato je još pre desetak dana protiv njega podneta krivična prijava zbog krađe i otkrivanja poverljivih informacija.

I iako još uvek nema dovoljni kamenčića tog mozaika, može se reći da je list „Špigel“ u pravu kad piše da se to „isplati istraživati, jer iza toga bi mogla da se krije kriminalistička priča kakvu je nemačka privreda retko doživela u svojoj posleratnoj istoriji“. Nedeljnik sumira i dugački spor Folksvagena s Preventom: „Tonski zapisi pre svega pokazuju u koliko dubokoj meri je poremećen odnos između Folksvagena i njegovog liferanta Preventa. Povrh toga, tu se može videti i na kakav brutalan način se automobilski koncern odnosi prema firmama koje mu isporučuju dijelove. Učesnici razgovora na primer govore o ’izgladnjivanju’ liferantskih firmi i s tim povezanim rizikom da bi one mogle da ’pobegnu pod krov Preventa’. Na drugom mestu se diskutuje o mogućnosti uključivanja bivšeg kancelara (i prijatelja Folksvagena) Gerharda Šredera kako bi se iz Rusije izvršio pritisak na Prevent. Šreder bi trebalo zato da iskoristi svoje veze s ruskim predsednikom Putinom“, piše „Špigel“.

Aluzija na zaista nečuveni zločin

Nemački nedeljnik nema dokaze da je Šreder zaista pozvan u pomoć, ali nije tajna da je on tesno povezan s koncernom Folksvagen. Bivši kancelar, naime, dolazi upravo iz Donje Saksonije i još kao predsednik tamošnje pokrajinske vlade je po dužnosti bio i član Nadzornog odbora Folksvagena – jer je koncern još uvek delom u vlasništvu države. I iako u „Špigelu“ to nije jasno napisano, naravno da tu negde lebdi i aluzija na praksu likvidacija Kremlju nepoželjnih osoba u inostranstvu – onako kako to znaju da vide na Zapadu.

To bi zaista bilo nešto nečuveno za neki nemački koncern. Nije da nemačke firme nikad i nigde nisu imali posla sa zločincima i organizovanim kriminalom. Ali – šta bi bilo kome iz Folksvagena sada koristila likvidacija C.M. – pod pretpostavkom da je pronađeni leš zaista njegov?Sudsko natezanje Folksvagena i Preventa još uvek traje i tu je reč o mnogo stotina miliona evra moguće odštete. Ovog februara Viši pokrajinski sud u Diseldorfu jeste doneo odluku da je Prevent ucenom pokušao da dobije više cene za svoje delove i da je opravdano to što je Folksvagen otkazao saradnju – iako takvo otkazivanje uopšte nije bilo predviđeno ugovorom. S obzirom na to da je Folksvagen zbog obustavljanja isporuke delova morao da prekine proizvodnju, tu je reč o mogućoj ogromnoj odšteti koju bi mogao da traži Folksvagen. Ali isti taj sud odlučio je da deo tog koncerna, proizvođač Audi, nije imao pravo da prekine saradnju s firmama u vlasništvu grupe Prevent, i da pak tu Prevent ima pravo da traži odštetu od Folksvagena.Povrh svega toga, vodi se i parnica Preventa protiv Folksvagena u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo on od nemačkog koncerna traži 750 miliona dolara odštete zbog povrede pravila tržišne utakmice. U toj tužbi su važni i ovi, nedavno objavljeni dokumenti uprave koncerna Folksvagen, jer dokazuju da je pokušavano da se spreče drugi, manji liferanti da „pobegnu“ pod krov Preventa.

Kako „ništa nismo znali“?

Nije manja zagonetka ni reakcija grupe Prevent na objavljivanje dokumenata u „Biznis insajderu“: Prevent „jasno odbacuje“ sumnju da je učestvovao u snimanju sastanaka uprave Folksvagena i tvrdi da „nema saznanja“ o objavljenim poverljivim dokumentima. Ipak, dodaje i da oni dokazuju licemerno ponašanje koncerna u odnosu prema liferantima. Međutim, ta tvrdnja može da deluje čudno: tako se pravni zastupnik porodice Hastor u čijem je vlasništvu Prevent, još 2018. žalio predsedniku pokrajine Donja Saksonija na odnos Folksvagena prema grupi Prevent. U tom dopisu se tačno navodi tajni naziv plana koncerna Folksvagen o prekidu saradnje s Preventom i spominje se prezentacija takvog plana na jednom od sastanaka uprave – dakle upravo to što je i objavljeno.

Zato je malo verovatno da su se ti tajni dokumenti po prvi put pojavili tek u „Biznis insajderu“, već je logičnije da je tu reč – o doušniku. I ko je onda zapalio kuću C.M. dva meseca pre nego što je sve to bilo objavljeno? I zašto? Da li je možda Nijaz Hastor ili neka druga osoba iz kruga grupe Prevent poželela da „prekine lanac“ krivičnog dela krađe poverljivih dokumenata i ućutka osobu koja je snimila te sastanke?Nijaz Hastor zapravo i jeste postao ovo što je sada pre svega zahvaljujući pomoći iz Folksvagena - i to kroz postupak privatizacije nekada zajedničke firme Folksvagena s bosanskim Unisom, firmom TAS (Tvornica automobila Sarajevo). Nijaz Hastor je u svojoj rodnoj Bosni i Hercegovini možda poznat kao dobročinitelj, ali u firmama koje preuzima širom sveta on pre svega vodi računa o svojim poslovnim interesima. A oni su se odavno pretvorili u pravi pohod protiv koncerna Folksvagen. Međutim, ima li dokaza da je tu bio spreman da prekorači granicu krivičnog zakona?

Još mnogo pitanja

Ni to se ne čini naročito logičnim. U svakom slučaju trebalo bi prvo razjasniti smrt te osobe u automobilu. U to da, kako prva obdukcija kaže, „nema stranog uticaja“, može se sumnjati već i zbog činjenice da niko još nije čuo za slučaj da je neko umro – na primer od srčanog udara – pa nakon toga izašao iz auta u kojem mu se to dogodilo, zapalio ga i onda ponovno seo u njega.

Ali ako ubistvo možda i jeste počinjeno profesionalno, okolnosti to nisu. Možda je nekome moglo da bude u interesu da C.M. nestane bez traga, ali zapaliti automobil usred leta, pa čak i na zabačenom putu, znači da će se za nekoliko minuta tamo sjatiti gomila vatrogasnih vozila. A otkriveno telo je probudilo interesovanje policije, državnog tužilaštva – i medija. I to i za Folksvagen, i za Prevent. O toj njihovoj bitki će u svakom slučaju biti još mnogo reči – ali izgleda ne samo u rubrikama Privreda, već u Crnoj hronici.