Španija u strahu od napada Maroka na njene teritorije: „Ovo je bila generalna proba za invaziju“

Brzina kojom su migranti probili granicu pojačala je osećaj ranjivosti Španije na hibridne napade. Istovremeno, sve više se sumnja da tradicionalni saveznici u NATO-u i Evropskoj uniji više nisu spremni da bezrezervno podrže Madrid zbog zategnutih odnosa socijalističkog premijera Pedra Sančeza sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, piše Politiko.

Ohrabren sve boljim odnosima sa Vašingtonom, Maroko je pojačao tvrdnje da su Seuta i Melilja zapravo okupirane marokanske teritorije. Zabrinutost u Španiji dodatno je porasla kada su se slične ocene pojavile i u izveštaju američkog Kongresa, dok je izraelski ambasador pri UN Dani Danon, odgovarajući na kritike Madrida zbog rata u Gazi, poručio:

„Možda bi, pre nego što nastavi da drži lekcije drugima, Španija trebalo svetu da objasni zašto i dalje održava kolonijalne enklave u Africi.“

Španska ministarka odbrane Margarita Robles odgovorila je da oko toga nema nikakve dileme.

„Seuta i Melilja nisu predmet bilo kakvih pregovora. Teritorijalni integritet i suverenitet Španije nisu tema za raspravu.“

Strah od novog „Zelenog marša“

Španski mediji poslednjih dana sve češće upozoravaju na mogućnost ponavljanja događaja iz 1975. godine, kada je Maroko organizovao „Zeleni marš“ i preuzeo kontrolu nad tadašnjom Španskom Saharom.

Bivši šef diplomatije Hoze Manuel Garsija-Margaljo smatra da Madrid mora odlučnije da reaguje.

„Da li mislite da bi Britanci dozvolili da 60.000 Španaca uđe u Gibraltar? Ovoj vladi bih savetovao da bude malo više nalik Britaniji.“

On dodaje da dobri odnosi sa Marokom ne znače odustajanje od odbrane sopstvenih granica.

„Treba da budemo prijatelji sa Marokom, ali i prijatelji moraju da znaju da postoje crvene linije koje se ne smeju prelaziti.“

Podrška Maroku iz SAD

Republikanski kongresmen Mario Dijaz-Balart u aprilu je izjavio da se Seuta i Melilja nalaze „na teritoriji Maroka“, a u izveštaju Kongresa naveo da su one predmet dugogodišnjeg teritorijalnog spora i pozvao na diplomatske razgovore o njihovom budućem statusu.

Kasnije je za Politiko rekao da cilj nije promena američke politike.

„To je pitanje oko kojeg spor postoji već dugo. Želeli smo samo da državni sekretar Marko Rubio obrati pažnju na to i da obe strane nastave dijalog.“

Bliski odnosi Vašingtona i Rabata dodatno su učvršćeni još 2020. godine, kada je Donald Tramp priznao marokanski suverenitet nad Zapadnom Saharom. Prošle nedelje Tramp je tu odluku ponovo potvrdio, a Maroko je ubrzo najavio da će jedan od glavnih autoputeva dobiti ime po američkom predsedniku.

Slabost Sančezove vlade

Istoričar Hoze Luis Rodriges Himenes smatra da kralj Mohamed VI danas vidi sličnu priliku kakvu je Maroko imao 1975. godine, jer je Sančezova manjinska vlada oslabljena političkim krizama i korupcionaškim aferama.

Podseća da je Maroko i ranije testirao odlučnost Madrida – 2002. zauzimanjem ostrva Perehil, kao i 2021. kada je oko 8.000 migranata ušlo u Seutu nakon što su marokanske snage napustile granične punktove.

Prema njegovim rečima, odgovor Španije bio je pogrešan jer je Madrid kasnije podržao marokanski plan za Zapadnu Saharu.

„Ono što se dogodilo prošle nedelje bilo je generalna proba za eventualnu invaziju. Rabat je video da Madrid nije u stanju da odbije takav napad.“

Da li bi NATO branio Seutu i Melilju?

Dodatnu zabrinutost izaziva i pitanje da li bi NATO danas bezrezervno branio Seutu i Melilju.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg još 2022. godine jasno je rekao da se zaštita NATO-a odnosi i na ove dve teritorije. Međutim, od tada su se okolnosti promenile.

Donald Tramp više puta je dovodio u pitanje obavezu kolektivne odbrane unutar NATO-a, dok su njegovi odnosi sa Španijom dodatno pogoršani zbog sporova oko izdvajanja za odbranu i neslaganja oko rata protiv Irana.

Na pitanje da li bi NATO danas branio Seutu i Melilju, zvaničnici Alijanse nisu dali direktan odgovor.

Bivši ministar Garsija-Margaljo upozorava: „Obaveza kolektivne odbrane jaka je samo onoliko koliko su naši saveznici spremni da nas podrže. Na kraju, tumačenje svakog međunarodnog ugovora uvek je politička odluka.“