Da li je Seuta bila samo početak? Vri u Španiji nakon migrantske krize, prst upiru u SAD i Izrael

Između 50.000 i 70.000 ljudi stiglo je za svega nekoliko dana u Seutu, uglavnom plivajući oko graničnih ograda ili prelazeći preko graničnog prelaza Tarahal. Većina njih ubrzo je vraćena u Maroko, ali je kriza pokrenula politički potres u Španiji i otvorila sukob među članicama Evropske unije oko migracija, granica i odgovornosti Madrida.

Prema zvaničnoj verziji španskih i marokanskih vlasti, ljude su pokrenule krijumčarske mreže i dezinformacije na društvenim mrežama. Međutim, analitičari sa kojima je razgovarala španska javna televizija RTVE smatraju da toliko veliki broj ljudi nije mogao da stigne do granice bez znanja, ili makar prećutne saglasnosti, marokanskog režima, prenosi Hina, pozivajući se na RTVE.

Istraživačica Kraljevskog instituta Elcano Natalija Sanča ocenila je da je reč o hibridnoj operaciji koja kombinuje dezinformacije i korišćenje migranata kao sredstva pritiska. Prema njenim rečima, cilj takve operacije bio bi da se Španija natera na političke ustupke u vezi sa Zapadnom Saharom, odnosima sa Alžirom, ali i budućnošću Seute i Melilje.

Vašington, Rabat i Tel Aviv

Poseban deo analiza odnosi se na sve bližu saradnju Maroka, SAD i Izraela. Maroko je 2020. godine normalizovao odnose sa Izraelom u okviru Avramovih sporazuma, dok su Sjedinjene Države zauzvrat priznale marokanske pretenzije prema Zapadnoj Sahari.

Od tada je, kako navodi Sanča, formirana svojevrsna trostrana saradnja koja uključuje vojnu opremu, napredne sisteme nadzora, obaveštajnu saradnju i diplomatsku podršku.

„Efekti te saradnje sada se kapitalizuju u Vašingtonu“, ocenila je ona za RTVE.

Analitičari ne tvrde da su SAD ili Izrael organizovali masovni prelazak migranata, niti postoje dokazi da su u njemu direktno učestvovali. Ipak, smatraju da će Vašington i Tel Aviv iskoristiti krizu kako bi dodatno ojačali položaj Maroka, ali i izvršili politički pritisak na vladu španskog premijera Pedra Sančeza.

Odnosi Sančeza sa američkom administracijom i izraelskom vladom već su zategnuti zbog njegovih stavova o Gazi, izdvajanjima za NATO i migrantskoj politici. Zbog toga Sanča smatra da su se SAD i Izrael priključili političkom narativu usmerenom protiv španske vlade.

Dodatnu pažnju izazvao je i dokument američkog Kongresa u kojem su Seuta i Melilja opisane kao marokanske teritorije „pod španskom upravom“. U Madridu se to tumači kao signal da bi Vašington u budućnosti mogao da pruži veću političku podršku marokanskim zahtevima.

Sanča upozorava da bi sledeći potez Rabata mogao da bude upravo pokušaj da od SAD dobije javnu podršku za uključivanje Seute i Melilje u teritoriju Maroka.

„Maroko je ohrabren jer ima dva snažna saveznika – Izrael i SAD. Pokušaće da izvuče najveću moguću korist iz ove situacije“, rekla je ona, prenosi Hina.

Dodala je da u Vašingtonu probni politički signali često prethode mnogo radikalnijim izjavama predsednika Donalda Trampa.

Treba istaći i činjenicu da se odmah nakon upada hiljada migranata oglasio Donald Tramp i iskoristio priliku da kritikuje levičarsku politiku.

Strateška tačka na ulazu u Mediteran

Geostrateška vrednost Seute dodatno je porasla zbog poremećaja pomorskih ruta posle krize u Hormuškom moreuzu. Ulaz u Sredozemno more, između Seute i Gibraltara, postao je još važnija tačka za međunarodnu trgovinu, bezbednost i vojno prisustvo.

Profesor međunarodnog prava Alehandro del Valje smatra da je Maroko toga svesniji od Španije. Prema njegovom mišljenju, Rabat Seutu i Melilju ne posmatra samo kao istorijsko ili teritorijalno pitanje, već kao ključne tačke kontrole nad jednim od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.

Istovremeno, kriza je pokazala duboke podele unutar Evropske unije. Dok su Italija, Finska i još neke zemlje optužile Španiju da je previše blaga prema migrantima, deo evropskih zvaničnika smatra da je Madrid bio meta organizovanog političkog pritiska.

Lider Seute Huan Hesus Vivas izjavio je za Guardian da događaj nije doživljen samo kao migrantska kriza, već kao napad na teritorijalni integritet Španije, koji je Maroko „ako ne organizovao, onda barem podstakao ili dozvolio“.

Sančez nije otvorio granice, već ih je ekspresno zatvorio

Dok su evropski desničari i deo lidera EU optuživali Pedra Sančeza da je zbog svoje migrantske politike izgubio kontrolu nad spoljnim granicama, New York Times ocenjuje da je stvarnost znatno složenija. List podseća da je španski premijer za manje od 48 sati rasporedio vojsku u Seuti, vratio pod kontrolu granicu i u saradnji sa marokanskim vlastima organizovao povratak gotovo svih migranata koji su ušli u grad.

Američki list navodi da je upravo Sančezova vlada zadržala jedan od najstrožih zakona u Evropi, koji omogućava momentalno vraćanje migranata uhvaćenih pri ilegalnom prelasku granice u Seuti i Melilji. Istovremeno, Madrid je godinama ulagao u sisteme nadzora granice i tesno sarađivao sa marokanskim bezbednosnim službama kako bi sprečio nove migrantske talase, piše New York Times.

List ocenjuje da je Sančez postao meta kritika zato što ga prati reputacija jednog od najliberalnijih evropskih lidera po pitanju migracija, iako je njegova politika prema ilegalnim prelascima granice znatno restriktivnija nego što se često predstavlja u javnosti. Nakon krize u Seuti pokušao je da pokaže da Španija nije izgubila kontrolu nad granicom, već da je upravo brzom reakcijom sprečila dugotrajniju destabilizaciju.

Ipak, New York Times zaključuje da je, uprkos brzom odgovoru vlasti, politička šteta već bila načinjena. Snimci desetina hiljada ljudi koji ulaze u Seutu obišli su svet i postali snažno oružje protivnika Sančezove vlade, dok su pojedine evropske zemlje upravo taj događaj iskoristile da zatraže još oštriju migrantsku politiku na nivou Evropske unije.