Rat u Ukrajini, politička previranja, brojne afere, smrt, odlasci i dolasci - ukratko, to je ono što je obeležilo godinu na izmaku. Najpraćeniji događaj prethodnih meseci svakako je invazija na Ukrajinu, pa ne čudi što su se dva glavna aktera ovog oružanog sukoba našla na spisku ličnosti koje su obeležile 2022., a koji za vas donosi portal Nova. Pored toga, pokušali smo da izdvojimo one koji su imali uticaja na čitavu planetu, pa i na nas kao pojedince - izbor je pao na ovih pet ličnosti i jednu neverovatno moćnu grupu ljudi.
Predsednik je postao igrom sudbine, a čovek čije poteze budno prate milijarde ljudi silom prilika. Reč „budno“ možda i najbolje opisuje delovanje ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog zvanično od 24. februara 2022. godine, a nezvanično verovatno i koji mesec duže. Upravo tog datuma, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, za mnoge potpuno neočekivano, a za Ukrajince, ispostaviće se – sasvim očekivano. Tek u mesecima koji su usledili, saznali smo da se nekadašnja članica Sovjetskog Saveza pripremala za napad „velike sestre“, kao i da je on očekivan nešto ranije nego što je počeo. Na samom početku rata, američki predsednik Džozef Bajden uputio je hitan poziv Zelenskom u kom mu je ponudio da američki obaveštajci organizuju njegov beg iz Ukrajine.
Odgovor koji je dobio, sada se već prepričava i među radnicama u supermarketu. „Džo, meni ne treba prevoz, treba mi oružje“. Upitan da li je zaista to rekao predsedniku jedne od najmoćnijih svetskih sila, komičar i glumac koji je postao lider, kratko je rekao: „Pa šta sam drugo mogao da mu kažem. Tada nisu razumeli, sada svi znaju. Mi se nećemo predati“.
I zaista, skoro godinu dana brutalnog rata, gubitaka i poneke pobede, Ukrajina se nije predala. Mnogi Ukrajinci, koji nikada nisu podržavali Zelenskog, niti glasali za njega na predsedničkim izborima, sada glasno kažu: „Verujemo mu!“. Tome je doprinela činjenica da je ostao uz svoj narod, kao najglasniji promoter Ukrajine u svetu. Zahvaljujući njegovom zalaganju, zemlja je dobila potrebno naoružanje i opremu da se suprostavi moćnoj ruskoj armiji. Sam Zelenski se narodu obraća dva puta dnevno, a nekoliko puta je čak obilazio i linije fronta.
Priznanje u svetu je dobio proglašenjem za ličnost godine po izboru magazina „Tajm“, kao i brojnih nagrada raznih humanitarnih organizacija.
U Ukrajini imamo Zelenskog, a u Rusiji drugog, daleko poznatijeg Vladimira. U pitanju je naravno čovek koji već decenijama kroji svetsku politiku, a sve je započelo njegovom karijerom u Komitetu državne bezbednosti (KGB). Njegova uloga dobro je poznata – prešao je put od srčanog bivšeg špijuna koji je mnogima neobičan i zanimljiv (naročito Angeli Merkel), do najomraženijeg čoveka na svetu. Sve zahvaljujući jednom potezu – odluci da, uprkos savetima da to nije dobra ideja, pre svega za Rusiju, pokrene invaziju na susednu Ukrajinu.
Nije iznenadio Ukrajince, koji su isti pakao prošli i 2014. godine, ali i mnogo ranije za vreme Josifa Visarionoviča Staljina (setimo se strahote Golodomora), ali jeste ostatak međunarodne zajednice. Vikao je Zelenski Markonu u slušalicu „Emanuele, počelo je. Rat velikih razmera, napadaju sa svih strana“, ali čini se da je tada to bilo uzalud.
Nismo znali, a verovatno nismo ni želeli da poznajemo istinskog Vladimira Putina. Onog koji je davnih dana kao službenik KGB-a u Nemačkoj obećao sebi, a i drugima, da više nikada neće doći u situaciju da se oseća nemoćno kao što je to bio slučaj nakon pada Berlinskog zida.
Upravo je taj period njegovog života segment koji može da objasni onog Putina kog danas gledamo. Onog, koji nikad nije prežalio raspad SSSR-a, i onog koji se 2021. godine uplašio da nemoć kuca na njegova vrata. Ta nemoć se ogledala u potencijalnom širenju NATO saveza na istok, pred same granice sadašnje Rusije. Kako bi izbegao ono što bi smatrao svojim najvećim porazom, pribegao je drastičnim merama – udario na druge, pre nego što su i pomislili da udare na njega. I to one slabije.
Sada je i te kako omražen, praktično izolovan, sa opasnošću pobune u sopstvenim redovima.
Doskora ekscentrični, ali simpatični milijarder sa planovima za odlazak u svemir, a sada – čovek koji je uništio popularnu plavu pticu. U pitanju je, naravno, vlasnik „Tesle“, ali i Tvitera. Najavio je pre nekoliko meseci da će izdvojiti 44 milijarde dolara za jednu od najpopularnihih društvenih mreža, ali mu mnogi nisu verovali. Zamalo da budu u pravu, imajući u vidu da je sam Mask ubrzo hteo da odustane od investicije zbog sukoba sa rukovodstvom Tvitera. Spor je rešen, čini se teškom mukom, pa je milijarder postao vlasnik platforme koja već decenijama ima više namena, ali svakako i veliku popularnost.
„Ptica je oslobođena“, rekao je Mask tada. Ptica je u narednim nedeljama doživela letove na najviše predele, a potom i žestoke i bolne padove, koje su najviše osetili zaposleni, ali i korisnici mreže.
Od tada, gasio je profile, pretio da će da uvede tarifu za verifikovane naloge, najavljivao da će da se povuče, podelio gomilu otkaza, uklonio upozorenja na liniju za prevenciju samoubistva, promenio broj tvitove koje korisnik može da pregleda… Ukratko, „stao na žulj“ milionima, ali jedno je sigurno – na njega gotovo niko nije ravnodušan.
A sada malo žene, i to u pozitivnijem svetlu. Ona je mnogima trn u oku, ali ipak većem broju ljudi večita inspiracija. Sana Marin postala je 2019. godine najmlađa premijerka Finske, ali i čitave Evrope. Sada ima 37 godina i drži lekciju liderima širom sveta. Njena pojava odmah je bila interesantna, kako medijima, tako i ljudima koji su sa nestrpljenjem pratili svaki njen potez. A kako i ne bi. Ona je mlada političarka koja se nekoliko puta kandidovala za najviše državne funkcije, ali je dosta i gubila. Odustala nije nikada, pa je tako na kraju i postigla svoj cilj.
Postala je najmlađa premijerka i formirala vladu koju većinski čine žene. Pored toga što je mlada, moderna, hrabra i interesantna, pokazala je izuzetne liderske sposobnosti. Ove godine preživela je kritike zbog toga što u slobodno vreme izlazi sa prijateljima i provodi se, ali i što snimci tog provoda završavaju na društvenim mrežama. Kao što tradicija nalaže, ona kao majka i supruga ne bi smela da se izlaže takvim stvarima. Međutim, sa pokojom suzom u očima, postavila je kritičare na svoje mesto i krenula odvažno napred – u NATO.
Ostaće zapamćena kao premijerka koja je prekinula tradiciju vojne neutralnosti Finske i upravo ove godine potpisala zahtev za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi. Ostalo će jednog dana biti istorija.
Kad smo kod žena i hrabrosti – Iran! Iako pred sam kraj godine, hrabri demonstranti u Iranu održali su lekciju za pamćenje. Sve je i počelo od hrabrih devojaka. Zvale su se Mahsa Amini i Hadis Nadžafi. Imale su 22 i 20 godina. Jedna je ubijena u pritvoru moralne policije, u kom je završila zbog nepravilnog nošenja hidžaba. Mahsa je nasmrt prebijena, da bi ista policija kasnije tvrdila da je preminula zbog prethodnih srčanih problema. Njeno ubistvo pokrenulo je revoluciju koja je Iranu i te kako bila potreba. Talasi demonstracija pogodili su zemlju, u kojoj su žene, ali i muškarci, tražili ukidanje moralne policije i veća prava za Iranke.
Na jednom od tih protesta ubijena je Hadis. Na poslednjem snimku ove devojke koji su zabeležili njeni prijatelji vidi se kako vezuje kosu i kreće u borbu. Nekoliko trenutaka kasnije, izrešetana je sa šest metaka od strane policije. Njeno krvavo telo postalo je novi simbol borbe, koja je, nažalost, odnela još života.
Ubijeno je na desetine ljudi, još više njih je završilo u pritvoru, neki su čak osuđeni na smrtnu kaznu zbog sukoba sa službama bezbednosti Irana. Međutim, pred sam kraj ove sumorne godine, stigle su vesti koje bude nadu.
Iran će ukinuti ozloglašenu moralnu policiju i to je znak koji obećava da je promena ipak moguća.
Za sam kraj, ona koja je videla i preživela sve – od Prvog svetskog rata do najvećeg rata na tlu Evrope 2022. godine. Britanska kraljica Elizabeta spokojno je preminula 8. septembra ove godine, u zamku Balmoral koji je volela više od brojnih rezidencija najpoznatije porodice sveta.
Mogli ste da je volite, ili ne volite, ali ako govorimo o ženama koje su krojile i promenile istoriju, njeno stoji uz Margaret Tačer sa kojom je imala buran, ali iznad svega pravičan odnos.
Monarh Ujedinjenog Kraljevstva postala je sa 26 godina, nakon prerane smrti njenog oca Džordža, ali je zapravo Elizabetin stric figura koja je najviše doprinela njenoj sudbini. Tadašnji kralj Edvard odlučio je da abdicira jer njegova porodica nije odobravala brak sa Volis Simpson, razvedenom Amerikankom u koju se smrtno zaljubio britanski monarh. Nakon njega, nevoljno, ali poštujući tradiciju, na tron je stupio njegov mlađi brat Albert koji je nakon krunisanja uzeo ime Džordž Šesti.
Njegova ćerka Elizabeta postaće najdugovečniji britanski, a drugi najdugovečniji evropski vladar. U životu je prošla sve i gubila mnogo – preživela je smrt oca, Vinstona Čerčila, majke, sestre, princeze Dajane, naposletku i muža. Ali jedno je za popularnu Lilibet bilo iznad svega – služba narodu.
Tako je i preminula samo dva dana nakon što je pozdravila svoju novu premijerku Liz Tras, koja se na poziciji zadržala 45 dana.
Stub porodice, za mnoge žena za koju su mislili da će živeti večno, ali za one svoje samo Lilibet, preminula je u 96. godini života, čime se nakon 70 godina završilo drugo elizabetansko doba.
U Vestminsterskoj opatiji se posle sedam decenija čula himna „Bog čuva kralja“, a kraljica je ispraćena na večni počinak pored muža i roditelja.
BONUS VIDEO Ispraćaj kraljice Elizabete iz prvog reda