1
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je danas 30 zemalja članica da se obavežu da će potrošiti najmanje dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu pošto rat Rusije protiv Ukrajine i druge pretnje „brzo jedu“ vojne rashode.
NATO saveznici su se 2014. godine, pošto je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, dogovorili da zaustave smanjenje potrošnje iz doba posle Hladnog rata i krenu ka trošenju dva odsto BDP-a na svoje budžete za odbranu do 2024. To obećanje ističe sledeće godine, a NATO radi na novom finansijskom cilju.
„Očigledno je da ako je bilo ispravno u 2014. godini obavezati se da ćemo trošiti dva odsto, sada je to više, jer živimo u opasnijem svetu“, rekao je Stoltenberg novinarima pošto je predsedavao sastankom ministara odbrane NATO-a, gde je održana prva diskusija na visokom nivou o tom pitanju.
„U Ukrajini, u Evropi, vodi se totalni rat i vidimo stalnu pretnju terorizma, a vidimo i izazove koje Kina nameće našoj bezbednosti. Dakle, očigledno je da moramo više da trošimo“, rekao je on.
NATO saveznici u Evropi i Kanadi povećali su potrošnju za odbranu 2022, osme uzastopne godine, dodajući ukupno 350 milijardi dolara svojim budžetima. Po najnovijim procenama NATO-a, 10 zemalja je blizu ili iznad smernice od dva odsto, a trinaest troši oko 1,5 odsto ili manje.
Nekoliko zemalja članica insistira na tome da je ta brojka uvek bila samo smernica, a ne tvrda meta.
„Mislim da bi dva odsto, umesto kao gornju granicu, trebalo da smatramo kao prag, minimum“, rekao je Stoltenberg. On je dodao da to ne bi trebalo da bude „dugoročna perspektiva ili korak ka“, već „neposredna obaveza da se potroši najmanje dva odsto“.
Sjedinjene Države troše više na svoj budžet za odbranu od svih ostalih saveznika zajedno, stavljajući, po proceni NATO-a za prošlu godinu 3,47 odsto BDP-a u svoju vojnu kasu. Neke članice su predložile da bi NATO trebalo da se kreće ka smernici od 2,5 odsto, a drugi kažu da je to nerealno.
Mnoge zemlje insistiraju na tome da su najvažniji kvalitet opreme i količina doprinosa koje saveznici daju operacijama NATO-a. Procenti BDP-a su takođe klizava metrika jer, kada su privrede pale tokom pandemije kovida-19, budžeti za odbranu su izgledali veći.
Ekonomija Turske koja je tradicionalno jedan od najvećih potrošača na odbranu u NATO-u, bila je opustošena inflacijom, a njen vojni budžet je prošle godine iznosio samo 1,22 odsto BDP-a, po proceni NATO-a.
Očekuje se da će lideri NATO-a zacrtati budući put u julu, kada se sastanu na svom sledećem samitu u litvanskom glavnom gradu Vilnjusu.
BONUS VIDEO: Kijev u plamenu posle još jednog napada ruske vojske
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
