Samo mesec dana nakon što je Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu izdao poternicu za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog ratnih zločina počinjenih u Ukrajini, pompezno se najavljuje njegov potencijalni dolazak u jednu od najvažnijih evropskih zemalja i članicu NATO saveza -Tursku. Zbog toga je jasno da sastanak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Putina nije obična bilateralna poseta, već manevar "ruskog cara" kojim direktno ismeva Hag, ali i Zapad jer dolaskom pokazuje da se ne plaši hapšenja - jer je siguran u to da do njega neće ni doći.
Naime, u četvrtak ujutru Erdogan je saopštio da će njegov ruski kolega prvi put doći u Evropu od početka rata, i to krajem aprila povodom otvaranja prve nuklearke u toj zemlji koju je gradila ruska kompanija Rosatom.
„Predsednik Putin mogao bi doći 27. aprila u Tursku povodom ceremonije početka rada nuklearke. Možda ćemo zajedno učestvovati u njoj u onlajn formatu“, kazao je Erdogan.
Iako nije tajna da Erdogan i Putin gaje prijateljske odnose, kao i da su predstavnici ruske delegacije za pokušaje mirovnih pregovora sa Ukrajinom birali upravo ovo zemlju, poseta najvišeg ruskog državnika u ovom trenutku mogla bi da predstavlja ogroman problem.
Naime, nalogom za hapšenje MKS-a, Putin je jasno i nedvosmisleno „verifikovan“ kao ratni zločinac. Poseta državnika sa takvom reputacijom, gledano iz ugla bilateralnih odnosa ne može da donese dobro državi u koju dolazi.
Ipak, sa pravne strane gledano, Turska nema razloga za preterani strah, jer nije potpisnica rimskog statuta, prema kom bi morala da ga uhapsi čim sleti na njenu teritoriju.
Time je, dakle, izbegla bilo kakve sankcije zbog kršenja odluke suda u Hagu.
Očigledno, Putin je ove pojedinosti dobro proučio i iskoristio ih kao kec u rukavu za obračun sa Zapadom.
Takođe, ovo nije jedini Putinov džoker kojim može da „ismeje“ odluku MKS-a. Još jedan, možda mnogo opasniji, jeste jedna od 123 države koje priznaju jurisdikciju suda u Hagu – Mađarska.
Naime, Gergeli Guljaš šef kancelarije Putinovog vernog saveznika mađarskog premijera Viktora Orbana, rekao je da policija njegove zemlje ne bi uhapsila ruskog predsednika kada bi došao na njihovu teritoriju, jer za to nema pravnog osnova.
“Možemo se pozivati na mađarski zakon i na osnovu istoga ne možemo uhapsiti ruskog predsjednika jer statut MKS-a nije u Mađarskoj stupio na snagu”, rekao je Guljaš.
Analitičari smatraju da bi na ovaj način postupile i ostale države potpisnice rimskog statuta, jer bi Putina svakako razbesnele lisice na rukama, i niko ne može da garantuje da nakon toga Rusija ne bi eskalirala situaciju, što bi moglo da rezultira sukobom velikih razmera.
Paradoksalno, Putina ne bi uhapsio ni najveći saveznik Ukrajine – Amerika. Naime, ova država ne sarađuje sa Hagom, a i sam Pentagon je naveo da ne podržava podizanje optužnice MKS-a.
Iako su Stejt department, Ministarstvo pravde i veliki deo Bele kuće urgirali da se praksa u ovom slučaju promeni, to se po svemu sudeći neće desiti.
Tome u prilog govori i prva reakcija predsednika ove države Džozefa Bajdena nakon objave odluke MKS-a.
Pročitajte još:
Američki predsednik je ovu odluku pozdravio kao “značajnu” i u istoj toj rečenici dodao da Vašington ne priznaje taj sud.
Međutim, čini se da bi neke posledice svakako usledile, pa i po samog Putina. Hteo da prizna ili ne, ruski predsednik nije sasvim siguran u ovo putovanje.
To potvrđuje izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova da još nije doneta odluka o tome da li će predsednik Rusije krajem aprila doći u posetu Turskoj.
„Zasad nema konkretne odluke, ali ruska strana biće adekvatno predstavljena“, rekao je Peskov.
BONUS VIDEO „Majkl, ne prekidaj me, iskopaću ti oči“: Totalni haos na ruskoj televiziji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar