Rusija ima strategiju za svet posle korone

Rjabkov je naglasio kako pandemija Covida-19 nije dovela do potrebnog zbližavanja, nego upravo obratno, pojačala se mogućnost novih međunarodnih sukoba, s učešćem velikih sila, pa čak i mogućnost sukoba među globalnim silama, piše Euractiv. Sergej Rjabkov napominje kako nije minula ni opasnost od izbijanja nuklearnog rata. Rusija je tako razradila svoju novu strategiju za veme koje dolazi nakon pandemije i najavljuje okupljanje oko sebe svih "nezapadnih" zemalja, a potom kada ta koalicija ojača kreće i na privlačenje zapadnih zemalja. Ambiciozno.Rjabkov smatra da će posledice korone, odnosno i ekonomski pad i recesija, prouzrokovati i dovesti do stvaranja novog svetskog poretka koji dolazi nakon smene starog. Uveren je da dolaze velike globalne promene."Nakon pandemije, ojačaće borba velikih sila za liderstvo u svetu", kaže Rjabkov i ističe da bi Rusija trebalo da zauzme poziciju "zaštitnika mira u svetu" i da se pozicionira kao garant „suvereniteta manjih država“, odnosno da se državama ne nameću razne asocijacije i putevi razvoja koji im ne odgovaraju ili ih ne žele, nego da same odluče o svom razvoju i svom suverenitetu. Bez bilo čijeg hegemonizma, kako kaže Rjabkov.

Ipak, Rjabkov Rusiju vidi kao predvodnicu tih „nezapadnih“ država. U tome očigledno Rusija vidi svoju šansu kao konkurenta Zapadu u borbi za dominaciju, doduše preko poruke o samostalnom izboru razvoja svake pojedine zemlje, odnosno – zaštite političkih, kulturnih, civilizacijskih razlika, suvereniteta država i samostalnog izbora svog razvoja i političkog odabira.Nova politika zaštite mira trebalo bi da se razvija postepeno, u perspektivi za nekih 10-15 godina, kako kaže politikolog Sergej Karaganov, jedan od autora projekta. On smatra da će Zapad negativno reagovati na ove predloge, što će samo pridoneti popularizaciji projekta u nezapadnim državama. Rusija tu, kako kaže Karganov za list RBK, računa na: arapske zemlje članice BRICS-a članice ASEAN-a, Japan, Južnu Koreju, Tursku i Kinu, a kada se “koalicija za mir i Zemlju”, stvori i ojača, „može početi s privlačenjem Zapadnih zemalja“.Navodi se da Rusija mora da obuzdava Zapad, jer kada je Rusija devedesetih de facto odustala od politike obuzdavanja dogodili su se napadi na Srbiju, Irak i Libiju.Zato treba potpisati sporazume sa SAD o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.Treća stavka nove ruske strategije je kako kaže Rjabkov i borba za ekologiju i očuvanje životne sredine.Na tom tragu je nedavno i bivši premijer Rusije, a sada potpredsednik ruskog Veća za bezbednost Dmitrij Medvedev, kazao kako će nakon pandemije doći do novog prestrojavanja sveta i da Rusija predvodi inicijativu velikog samita šefova država članica UN Veća za bezbednost.

"Takav sastanak je neophodan", smatra Medvedev.On je dalje rekao da će demokratija, bez sumnje, opstati, ali, po njemu to će biti demokratija koja je prošla kroz iskušenja i breme pandemije.Medvedev je siguran da će svet nakon pandemije korone biti drugačiji i doneti promjene u našim spoznajama o demokratiji.Demokratija po njemu nije "sveto pismo", nešto što je večno i zauvek dato."Nisu to samo klasični kanoni, to je stalni razvoj", kaže Medvedev i smatra da je pred politikolozima obiman posao da sagledaju sve posledice pandemije na politički i društveni život. On je uveren da će biti potrebno mnogo vremena da se svet vrati na principe aktivnog globalizma.Osim toga napomenuo je da sumnja i u skori povratak Šengena, ali i da smatra da se doći do daljeg zatvaranja u nacionalne granice.