Putin bi da vlada 36 godina, ali planove mu kvari korona

Na opšte iznenađenje novinska agencija TASS je prekinula emitovanje serije od 20 epizoda pod naslovom: „20 godina Putina". Poslednje tri epizode će se emitovati kasnije, rečeno je. Razlog je nova glavna tema u Rusiji, haos koji je izazvala pandemija korone i samo još pojačača već postojeće turbulencije u privredi, piše Dojče vele.Sve više Rusa je zabrinuto zbog širenja virusa, koji je u Rusiji dugo proglašavan manje opasnim nego što jeste. Istovremeno vrednost rublje stalno pada, a pada još brže zbog rata cenom nafte sa Saudijskom Arabijom, što dodatno opterećuje privredu. Možda su se odgovorni u medijima ipak uplašili kontrasta između očito dobro raspoloženog vladara iz Kremlja i opšteg straha koji vlada u zemlji. Ovaj prekid još više začuđuje ako se zna da je politička tema jedne od tih poslednjih epizoda baš ona koja je za Putina trenutno najvažnija: njegova reforma Ustava.Šezdesetsedmogodišnji bivši oficir tajne službe KGB-a iz Lenjingrada - današnjeg Sankt Petersburga - određuje sudbinu Rusije već više od dve decenije. Političku karijeru je počeo devedesetih i prvo je bio zamenik gradonačelnika svog rodnog grada, onda je postao šef čitave tajne službe koja je iz KGB-a promenila ime u FSB, a na kraju i predsednik vlade Rusije.Ta „snažna ličnost" je prvo zapala za oči Valentinu Jumaševu, bivšem šefu predsedničkog kabineta za vreme Jeljcina. „Na sednicama je sve apsolutno tačno formulisao, imao izuzetnu sposobnost analize i razumne ideje", priseća se Jumašev, inače Jeljcinov zet, u jednom intervjuu za DW. Zato ga je između ostalih i on krajem decembra 1999. preporučio za dužnost privremenog predsednika umesto bolesnog Jeljcina.

Četiri predsednička mandata

Od tada je Putin četiri puta bio izabran za predsednika. U unutrašnjoj politici sprovodi državni kapitalizam, patriotizam je proglasio službenom ideologijom, potrošio je milijarde za vojsku, odredio je da na televiziji rade samo oni podobni, te proganja opoziciju.Na svetskoj pozornici je isprva nastavio Jeljcinovu politiku približavanja Zapadu, ali je onda to zamenio politikom konfrontacije. Na početku svog mandata Putin je poveo i rat u kavkaskoj republici Čečeniji. Usledile su vojne intervencije u Gruziji, Ukrajini i Siriji.Rusija se pod Putinom veoma promenila, kaže bivši ekonomski konsultant Andrej Ilarionov. Prvo su beleženi i brzi privredni rast i porast životnog standarda što nije bilo povezano samo sa visokom cenom nafte, najvažnijim izvoznim proizvodom Rusije, nego i sa reformama. "Ali od 2014. godine, dakle početka ruske agresije protiv Ukrajine i aneksije Krima, je jasno: ovo je recesija iz koje više nećemo izaći", kaže nam Ilarionov.

I posle Putina - Putin

Ruski Ustav je do sad predviđao samo dva uzastopna predsednička mandata, pa je Putin zato 2008. na kratko prešao na premijersku dužnost. Njegova moć je bila ugrožena samo jednom, zime 2011. na 2012. nedugo nakon njegovog povratka u Kremlj. Tada je u Moskvi na ulice izašlo 100 hiljada ljudi koji su protestovali protiv Putinove sve autoritativnije vlasti. Vlada je odgovorila još strožijim hapšenjima i ograničenjem prava okupljanja.Putinov sadašnji predsednički mandat završava se 2024. i prema dosadašnjem Ustavu to je trebalo biti i njegov poslednji. Ali ovog januara je Putin iznenadno pokrenuo opširnu promenu Ustava. U njemu bi se trebalo naći i nešto za birače: osigurana minimalna zarada, redovno godišnje prilagođavanje visine penzija, ali i odnos države prema veri i crkvi. No pre svega tu je promena predsedničkih ovlašćenja, piše Dojče vele.Glavni trik je što bi nakon donošenja novog Ustava trebalo da se predsednički mandati počnu brojati iznova. To znači da bi se Putin mogao kandidovati za još dva mandata od po šest godina, te na taj način vladati sve do godine 2036. Postupak usvajanja je ruski parlament prihvatio u rekordnom roku i Putin je već potpisao predlog Ustava. Dvadeset drugog aprila bi o novom Ustavu trebalo da odlučuju svi Rusi na referendumu, ali rezultati glasanja neće biti obavezujući; referendum je, međutim, odložen zbog pandemije.

Šta će biti sa Rusijom, a šta sa Putinom?

„Siguran sam da se time opraštamo od neke normalne demokratije", smatra moskovski ekonomist Vladislav Inosemcev koji taj Ustav zove „Putinovim nultim satom". Jer po njegovom mišljenju, ove promene će učiniti praktično nemogućom ikakvu legitimnu promenu vlasti. Zato je i on jedan od potpisnika peticije Savetu Evrope sa zahtevom da i ono proveri planove ustavnih promena.

Ali rokovi koje je predvideo Kremlj se sve teže mogu sprovesti zbog širenja koronavirusa. Predsednica centralne izborne komisije Ela Pamfilova više ne može isključiti ni odlaganje referenduma. Više uglednih lekara, pisaca i novinara su potpisali apel kojim se između ostalog traži odlaganje održavanja referenduma kako bi se „izbeglo stanje kakvo vlada u Italiji". Kremlj je te zahteve „primio k znanju" i na kraju je referendum i odložen, saopštio je Putin.U poslednjem objavljenom razgovoru za agenciju TASS predsednik Putin nije odgovorio na pitanje o planovima nakon 2024. On trenutno „nema odgovor" na to pitanje. Ali jedno je ipak rekao: najvažnije je „raspoloženje većine građana" Rusije.