Jeziv TikTok izazov širi se među osnovcima u Rijeci

Što iz preventivnih razloga, a što i zato što su se same susrele s decom koja su pokušala da se dokažu u nekom od opasnih izazova, riječke škole u posljednje vreme sve češće upozoravaju roditelje da obrate pažnju šta im deca na društvenim mrežama rade i ozbiljno shvate opasnost koju izazovi sa društvenih mera izazivaju.Šefica Tima za psihološke krizne intervencije, psiholog OŠ Podmurvice Nada Kegalj, kaže da riječkim osnovcima za opasne igre i izazove nije potrebna inspiracija s TikToka, jer oni su osmislili vlastite."U Rijeci je popularna igra 'škarice', a sastoji se u izazovu da dete pretrči dvosmernu ulicu u trenutku kada njome iz oba smera dolaze automobili. Takođe, nekada je bio izazov pretrčati preko pruge kada dolazi voz. Sada to više nije popularno, već je izazov stati što bliže uz prugu raširenih ruku i čekati da prođe voz. Naravno, na način da se stane što bliže uz voz. To sam saznala tako da sam bila na jednoj kriznoj intervenciji vezano za dete koje je zbog izazova zamalo poginulo. Kasnije sam to ispričala učenicima u svojoj školi, a oni su me šokirali izjavom da se to radi svake subote na rođendanima. Rijeka je prepuna željezničkih pruga koje prolaze kroz grad. Tako da im očito ne treba Tik Tok da bi osmislili opasan izazov", rekla je, Kegalj za Novi list.U Osnovnoj školi Srdči susreli su se s jednim izdvojenim slučajem takozvanog "izazova gušenja" (Blackout Challenge) s TikToka, a taj jedan slučaj bio je dovoljan da se upali alarm i pošalje upozorenje svim roditeljima.Radilo se, kaže pedagog Aleksandra Smolić, o učeniku sedmog razreda koji je snimio izazov gušenja. Blackout izazov je igra padanja u nesvest. Ona već više od godinu dana kruži internetom, a sastoji se u tome da učesnici namerno prekidaju dotok kiseonika, pokušavajući da izazovu osećaj koji čovek doživi neposredno pred smrt, odnosno pred gubitak svesti.Reč je o izazovu zbog kojeg je u Italiji preminula desetogodišnja devojčica, a potom i desetogodišnji dečak u Srbiji. Iako TikTok za svoje korisnike propisuje minimalnu starost od 13 godina, u pravilu u tu se društvenu mrežu uključuju i mlađi korisnici, a raspon godina, kaže Smolić, je šarolik."To kreće već od 4. razreda pa sve negde do 7. razreda, dok osmaci pokazuju ipak određenu dozu ozbiljnosti. Radi se o ataku na mladu i nerazvijenu ličnost te se koristi potreba dece te dobi da se dokazuju pred svojim vršnjacima. Često je dovoljno samo osmisliti dovoljno bizaran izazov te ga plasirati toj populaciji koja ga je nažalost spremna izvršiti ne bi li imala priliku ostvariti kakav virtualan ili realan 'lajk'. To je socijalni inženjering koji se vrlo opasno nameće najosjetljivijoj populaciji, a to su učenici. Primetili smo da su devojčice sklonije tome, jer su pune sumnji oko socijalnog statusa u razredu te su zbog toga puno ugroženije. Današnja generacija dece ostvaruje se realno i virtua+elno u jednakom obimu i ako postignu neki cilj u virtuelnom svetu, smatraju ga ostvarenjem i u realnom okruženju. Za njih su virtuelno i stvarno nedeljivi", pojašnjava Smolić.Kegalj pak dodaje da se ovako opasnim izazovima može doskočiti samo razvijanjem kritičkog mišljenja, ali ne i zabranama, jer zabranjeno je voće najslađe. "Samo deca koja nauče kritički misliti, odgovorno se ponašati i promišljati moći će kvalitetno i sigurno odrastati", zaključuje Kegalj.Izazovi s TikToka nisu jedine opasnosti koji vrebaju s društvenih mreža, jer kako ističe Kegalj, među osnovcima praćenje infuensera prava je pošast. Oni im savetuju kako da beže s nastave ili varaju, a anonimnim anketnim upitnikom koji je ispunilo 113 učenika 7. i 8. razreda, Kegalj je uočila da 87 posto djevojčica i 67 posto dečaka prati influenserske kanale.Maloletnici nisu biološki, socijalno, psihološki ni emocionalno zrele osobe. Oni se razvijaju. S obzirom na to da nemaju iskustva ni znanja, lako postaju mete negativnih uticaja. Neke osobine maloletnika mogu biti asocijalnost, nepoštovanje autoriteta, prkos, inat, neposlušnosti, neprijateljsko raspoloženje prema drugima, destruktivnost, impulsivnost, emocionalna i socijalna nezrelost, avanturizam. Ako uz neke navedene osobine još prati nekog s previsokim samopoštovanjem, umišljenim i prepotentnim, to nije dobar uslov za zdravo odrastanje. Svi mi kroz život formiramo sliku o sebi. Influenseri su stvorili fantastičnu sliku o sebi, na osnovu lajkova i komentara. Oni sebe precenjuju.Često su arogantni, puni sebe, oholi i bahati te su stvorili idealnu sliku o sebi, ali sliku koja nije realna. Influenseri nameću vrednosti, a imaju iskrivljenu sliku stvarnosti i kao takvi utiču na druge, dok su deca ranjiva skupina. Ona su sunđeri, upozorava Kegalj.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram