Ovo je rešenje za surovi rat u Gazi, postoji već godinu dana, smislili su ga Izraelci i Amerikanci, ali on je rekao "ne"

To pokazuje koliko je vlada Benjamina Netanjahua izolovana — jer zemlja koja je prva potpisala Abrahamove sporazume sada javno poručuje da joj je dosta. Povod za diplomatsku reakciju UAE bio je incident od ponedeljka, kada su izraelski ekstremisti uzvikivali parole i napadali Palestince na platou džamije Al-Aksa u Jerusalimu, piše Dejvid Ignejšes u kolumni za Vašington post, koju ovde prenosimo.

Svet gubi strpljenje s Netanjahuom

Britanija, Francuska i Kanada prošle nedelje su osudile „grube postupke“ izraelske vojske u novoj ofanzivi u Gazi. Visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija u sredu je osudio izraelsko preuzimanje humanitarne pomoći za Palestince, nazivajući to „napadom na njihovo ljudsko dostojanstvo“.

Netanjahu je pod oštrim kritikama i u samom Izraelu. Bivši premijer Ehud Olmert ga je optužio za ratne zločine, napisavši u kolumni za Harec:

„Izraelska vlada vodi rat bez svrhe, ciljeva, jasnog plana i bez ikakvih šansi za uspeh.“

Predsednik Donald Tramp je, navodno, nezadovoljan zbog odugovlačenja rata u Gazi, a što je još važnije, otvoreno se protivi spekulacijama o izraelskom napadu na Iran. Na pitanje novinara da li je upozorio Netanjahua da ne napada Iran dok američki izaslanici pokušavaju da postignu nuklearni sporazum s Teheranom, Tramp je rekao:

„Da budem iskren – da, jesam.“

Postojao je plan – ali ga je Netanjahu odbio

Složimo se da Izrael za protivnika ima nemilosrdnu terorističku organizaciju Hamas i da ne treba zaboraviti masakr 7. oktobra 2023, kada su izraelski civili brutalno ubijeni. Ali to ne oslobađa Izrael odgovornosti da okonča rat, kako zbog Palestinaca, tako i zbog samog sebe.

Još pre skoro godinu dana, izraelski vojni i obaveštajni lideri, u saradnji s američkim i emiratskim zvaničnicima, razvili su detaljan plan. On je predviđao bezbednosne „mehure“ od severne ka južnoj Gazi, uz međunarodne mirovne snage iz Evrope i umerenih arapskih zemalja.

Na mestu Hamasa, vlast bi preuzela vlada pod okriljem reformisane Palestinske uprave. To nije bila utopija — pripremljena je i obuka palestinskih bezbednosnih snaga.

„To je bio udarac koji se mogao izvesti“, rekao bi golfer.

Ali Netanjahu je rekao ne. Njegovi desničarski partneri zahtevali su „potpunu pobedu“ – iako niko nije znao šta to zapravo znači. UAE i Saudijska Arabija, koje su pristale da pošalju trupe i novac, izgubile su strpljenje.

Rat je izgubio svrhu – i šteti i Izraelu

Planovi za posleratnu fazu su propali kad je Tramp došao u Belu kuću i počeo da govori o forsiranom uklanjanju Palestinaca i američkom preuzimanju Gaze. Ta ideja je brzo propala, a Netanjahu je ostao bez strategije osim nastavka rata. U martu, posle dvomesečnog prekida vatre, borbe su obnovljene. Hamas, iako vojno oslabljen, i dalje se pokazivao pred kamerama, olakšavajući Netanjahuu opravdanje za nastavak.

Iako se izraelsko-palestinski konflikt čini nerešivim, rešenje je u praksi dostižno. Izraelski vojni lideri i dalje rade na „dan posle“ planovima, ali nemaju političku podršku.

„Izlaz nam je sve vreme bio pred očima“, tvrdi Robert Satlof, direktor Instituta za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu.
„To je kompleksna struktura u kojoj učestvuju arapske države i Palestinci iz Gaze, pod okriljem Palestinske uprave. Ima mnogo preklapanja i nedefinisanih linija, ali omogućava početak obnove.“

Osim ogromnog broja palestinskih žrtava, ovaj rat je iznutra oštetio i samo izraelsko društvo. Ono što je počelo kao pravedna osveta za nezamislive zločine, pretvorilo se – kako je Olmert rekao – u rat bez svrhe.

U većini ratova potreban je diplomata za mir.

Ali u ovom slučaju, zadovoljio bih se čak i trgovcem nekretninama – poput Trampa ili njegovog izaslanika Stiva Vitkofa.
Uslovi za dogovor su poznati već godinu dana. Vreme je da se zaključi posao i okonča tragedija u Gazi.