Oglas
Danas je 365. dan rata, odnosno tačno godinu dana, od kako su ruksi tenkovi ušli u Ukrajinu. Sva današnja dešavanja iz Ukrajine mogli ste da pratite u našem blogu na Nova.rs.
SAD su danas objavile da uvode novu rundu sankcija ruskim firmama, bankama, proizvođačima i pojedincima, i da su one usmerene protiv subjekata koji su pomogli Rusiji da izbegne sankcije u prethodnih godinu dana, od napada na Ukrajinu.
Na godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu, Ministarstvo finansija SAD objavilo je da su sankcije "među najznačajnijim" od do sada uvedenih i da su usmerene i na rusku metalsku i rudarsku industriju.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da će se svaka pretnja njenim mirovnim snagama u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlje smatrati direktnim napadom na Rusiju, nakon što je optužilo Ukrajinu da gomila trupe blizu granice tog regiona, što je nedugo zatim zvanična Moldavija odbacila kao netačno.
Sirene za vazdušni napad oglasile su se u nekoliko ukrajinskih regiona. Vojni eksperti su naveli da bi Rusija na godišnjicu napada na Ukrajinu mogla da izvrši jači napad na to područje.
Kanadska vlada saopštila je danas da će Ukrajini obezbediti više od 32 miliona dolara nove pomoći za jačanje bezbednosti i stabilizaciju zemlje, u trenutku kada Kijev obeležava godinu dana od ruskog napada.
Pomoć, između ostalog, uključuje 7,5 miliona dolara za napore u deminiranju i više od 12 miliona dolara za suzbijanje hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Prvi čovek paravojne formacije Vagner Jevgenije Prigožin definitivno je izgubio sve simpatije Kremlja. To pokazuje odluka velikog broja ruskih medija da potpuno cenzurišu Putinovog kuvara. Naime, Prigožin je tokom proteklih dana javno kritikovao ruske vojne lidere, optužujući ih za „veleizdaju“ i govoreći da su odbili da mu daju municiju u pokušaju da zbrišu njegove borbena snaga, piše Gardijan.
Američko Ministarstvo finansija danas će uvesti nove sankcije ruskim pojedincima i kompanijama, izjavila je ministarka finansija SAD Dženet Jelen na godišnjicu ruskog napada na Ukrajinu.
One year of the Ukraine war https://t.co/mxguJRkUat pic.twitter.com/3RAYiybg04
— BBC News (World) (@BBCWorld) February 24, 2023
Smatra se da bi ovi savremeni tenkovi nemačke proizvodnje trebalo da obeleže prekretnicu u ratu u Ukrajini. Radi se o jednim od najsofisticiranijih borbenih tenkova na svetu.
Glavno naoružanje na Leopardu 2 je top s tzv. glatkom cevi od 120 milimetara s maksimalnim dometom od 5.000 metara, tenk dostiže brzinu do 70 kilometara na sat, a pokreće ga relativno ekonomičan dizel-motor. Pritom, može da probije oklop debljine do četiri stotine i pedeset milimetara.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da će se svaka akcija koja bude pretila njenim mirovnim snagama u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlje smatrati direktnim napadom na Rusiju, nakon što je optužilo Ukrajinu da nagomilava trupe blizu granice tog regiona. Svaka akcija koja bude pretila njihovoj bezbednosti smatraće se prema međunarodnom zakonu napadom na Rusku Federacju, navelo je Ministarstvo, preneo je Rojters.
Verovatno ne postoji čovek koji ne bi znao da odgovori na pitanje šta se u prvoj polovini godine dešavalo u ukrajinskom Marijupolju. U ovom gradu su krvave borbe trajale puna 82 dana. Epicentar sukoba bila je čeličana Azovstal – poslednje utočište ukrajinskih vojnika u Marijupolju.
Opširnije o Marijupolju, ali i drugim bitkama tokom prvih godinu dana rata, pročitajte u posebnoj vesti.
Pierwsze Leopardy z Polski trafiły do naszych sąsiadów z Ukrainy. Dzisiejsza wizyta premiera @MorawieckiM ma wymierny charakter dla bezpieczeństwa Ukrainy i Europy.
— Piotr Müller (@PiotrMuller) February 24, 2023
Równolegle realizujemy kolejne dostawy i zamówienia dla polskiej armii. Dbamy o bezpieczeństwo Polski.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki boravi danas u poseti Kijevu u znak podrške Ukrajini u borbi protiv Rusije, rekao je portparol vlade Pjotr Miler.
„Godinu dana nakon početka ruskih neprijateljstava, premijer Moravjecki je otišao u Kijev da pruži jasne i merljive signale dalje podrške u odbrani Ukrajine od Rusije“, napisao je Miler na Tviteru.
🇵🇱🇺🇦 Premier @MorawieckiM rozpoczął wizytę w Kijowie.
— Kancelaria Premiera (@PremierRP) February 24, 2023
Podróż odbywa się w szczególnym dniu - dokładnie dziś przypada rocznica rosyjskiej agresji na Ukrainę.
▶️ Wraz z premierem Ukrainy @Denys_Shmyhal złożył kwiaty pod Ścianą Pamięci Poległych za Ukrainę. pic.twitter.com/BNeKlehZbR
Moravjecki i ukrajinski premijer Denis Šmigal položili su cveće na Zid sećanja na poginule u ratu u Ukrajini, saopštila je kancelarija premijera, preneo je Rojters.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je danas rezerve prema kineskom predlogu za prekid sukoba u Ukrajini i saopštio da Peking nema veliki kredibilitet kao posrednik.
„Kina nema veliki kredibilitet pošto nisu osudili protivpravnu invaziju na Ukrajinu“, rekao je Stoltenberg novinarima u Talinu, dodajući da je Peking potpisao sporazum sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom samo nekoliko dana pre početka rata, prenosi Rojters.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da Kina nije ponudila mirovni plan već neke principe.
U Kijevu se održava ceremonija kojoj prisustvuje prvi čovek Ukrajine Vladimir Zelenski, koji se obratio ukrajinskim trupama.
Nekoliko desetina proukrajinskih aktivista pokušalo je, povodom godišnjice ruske invazije na tu zemlju, da ambasadi Rusije u Beogradu dostavi tortu sa lobanjom i crvenom glazurom koja simbolizuje krv, ali im policija to nije dozvolila.
Dimitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i bliski saveznik Vladimira Putina, danas je poručio da je jedini način da Moskva "osigura trajni mir" pomeranje sopstvenih granica što je dalje moguće.
"Prošla je godina dana od početka specijalne operacije. Postići ćemo pobedu. Svi mi želimo da se to dogodi što je pre moguće. Taj dan će doći. Vratićemo naše teritorije i zaštititi naše ljude, koji su patili tokom godina genocida i granatiranja", objavio je Medvedev i dodao da Rusija mora "da potisne granice pretnje što je dalje moguće, čak i ako se radi o granicama Poljske".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je Ukrajincima da će Evropa biti uz njih koliko god to bude potrebno u "herojskom otporu" Rusiji, kao i da će Ukrajina biti "slobodna i obnovljena".
One year of brutal Russian aggression.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) February 24, 2023
One year of heroic Ukrainian resistance.
One year of European solidarity.
Ahead of us is a future of unity.
⁰You are fighting for freedom, for democracy, and for your place in the European Union.
We are with you, for as long as it takes. pic.twitter.com/nw01k1MFQE
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven smatra da bi rat, koji je po njemu Kremlj izabrao da vodi u Ukrajini, mogao momentalno da se završi tako što bi Rusija obustavila napade i povukla svoje snage. On je u komentaru na ranije objavljeni kineski plan u 12 tačaka o Ukrajini rekao za CNN da je po njegovom mišljenju najznačajnija prva tačka, kojom se predviđa "poštovanje suvereniteta svih zemalja".
Otpravnica poslova u ambasadi Ukrajine u Pekingu Žana Leščinska ocenila je danas da je objavljivanje dokumenta u kojem je Kina iznela stav o sukobu u Ukrajini „dobar znak“, ali je pozvala Peking da se angažuje sa Kijevom i "učini više da rat bude okončan".
Na godišnjicu početka ruskog napada na Ukrajinu oglasio se i američki predsednik Džo Bajden.
One year ago, President Putin thought he would swiftly take Kyiv.
— President Biden (@POTUS) February 23, 2023
Then he met the bravery of Ukraine and the iron will of nations everywhere.
"Pre godinu dana, predsednik Putin je mislio da će brzo zauzeti Kijev. A onda je upoznao hrabrost Ukrajinaca i čeličnu volju nacija širom sveta", navodi se u Bajdenovoj objavi na Tviteru.
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je da njegov narod prepoznaje da je rat između Rusije i Ukrajine počeo još 2014. godine, a da je od 24. februara 2022. godine Ruska Federacija počela, kako je rekao, sveobuhvatnu agresiju nad Ukrajinom.
"Danas smo izgubili dosta izvora struje, tokom poslednjih šest meseci od septembra ove godine, više od 20.000 projektila je ciljalo Ukrajince i većina gađanih objekata su civilni objekti, a ne vojni objekti, i u tom slučaju to je potpuno uništilo našu ekonomiju i infrastrukturu", rekao je Tolkač u intervjuu Tanjugu.
SAD će obezbediti dodatnih dve milijarde dolara vojne pomoći za Ukrajinu, saopštio je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Na pitanje o zahtevu Ukrajine za isporuku američkih borbenih aviona F-16, Saliven je naglasio da F-16 nisu pitanje za kratkoročnu borbu, već za dugoročnu odbranu Ukrajine, preneo je Rojters.
Kina je objavila danas dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o ratu u Ukrajini i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore.
U dokumentu pod nazivom „Stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize“, koji je objavljen onlajn, kinesko ministarstvo spoljnih poslova navodi da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora, preneo je CNN. Posle svake tačke sledi paragraf koji objašnjava stav Kine, ali ne daje konkretne predloge o tome na koji način bi kineski stavovi trebalo da se postignu. Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ocenio je, na godišnjicu početka rata u Ukrajini, da će ovo biti godina pobede Ukrajine. Zelenski je na Telegramu napisao da su 24. februara milioni Ukrajinaca napravili izbor i odabrali otpor i borbu.
"24. februara milioni nas su napravili izbor. Ne bela zastava, već plavo-žuta zastava. Ne bežanje, već suočavanje. Suočavanje sa neprijateljem. Otpor i borba", napisao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, prethodna godina je bila godina bola, tuge, vere i jedinstva.
"A ovo je godina naše nepobedivosti. Znamo da će ovo biti godina naše pobede!“, napisao je predsednik Ukrajine.
Sukob u Ukrajini, najveći na tlu Evrope u ovom veku, počeo je tačno pre godinu dana 24. februara 2022. godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin, u posebnom obraćanju građanima Rusije, saopštio je tada da je doneo odluku o početku "specijalne vojne operacije", jer su "okolnosti zahtevale da Rusija preduzme odlučnu i hitnu akciju" i da pomogne oblastima Donjeck (DNR) i Luganjsk (LNR) i da teži "demilitarizaciji Ukrajine". Sa druge strane, zapadni mediji i političari to nazivaju "ruskom invazijom", "agresijom Moskve" ili prosto - ratom u Ukrajini.
Nedugo zatim usledili su brojni vazdušni raketni udari na gradove širom Ukrajine, a invazija ruske vojske koja je krenula iz tri pravca. Na istoku zamlje ruska vojska je napala ukrajinski lučki grad Marijupolj, na zapadu preko beloruske granice, krenula je na nuklearnu elektranu Černobilj i otpočela ofanzivu na Kijev, a na severoistoku Harkov.
U prvim nedeljama rata, Rusija je uspela da zauzme oko 25 odsto ukrajinske teritorije, a njene trupe su dospele čak i nadomak ukrajinske prestonice Kijeva. Sada, Rusija kontroliše mnogo manje teritorije, ukupno oko 15 odsto.
Nakon, referenduma organizovanih u samoproglašenim DNR i LNR kao i delovima ukrajinskih oblasti Herson i Zaporožje koje su pod kontrolom Moskve, Kremlj je te teritorije proglasio delovima Rusije. Posle neuspelog napada na Kijev, ruska vojska se povukla sa zapada i severa zemlje, i fokusirala se na akcije u okviru Donbasa.
Tokom protekle godine najžešće borbe su se vodile u okolini gradova Marijupolja, Severodonjecka, Lisičanska, Bahmuta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare