Raketna matematika nije na strani Ukrajine: Zašto Rusija ipak dobija vazdušni rat?

Ipak, i pored preuveličavanja, jasno je da je nedelja bila loš dan za rusku vojsku. Bio je to i snažan odgovor na seriju brutalnih napada projektilima i dronovima koje je Kremlj prethodne nedelje izvršio na ukrajinske gradove — napadi koji su izazvali osudu čak i od Donalda Trampa, koji je rekao da je Putin „apsolutno poludeo“.

Ali postavlja se pitanje: da li će ovaj ukrajinski odgovor imati veći efekat od simbolične vojne pobede, koliko god ona bila strateški pažljivo izvedena i politički ponižavajuća za Moskvu?

Rusija ubrzava tempo, Ukrajina sve izloženija

Rusija je prošle nedelje lansirala čak 472 drona u jednom noćnom napadu, zajedno sa razornim raketnim udarom na vojni centar za obuku. To je najviši broj dronova upotrebljenih u jednoj noći tokom celog rata, nadmašujući prethodni rekord od 355 iz maja.

Ukrajinska komanda je i očekivala porast vazdušnih napada. Još u martu je postalo jasno da Rusija priprema značajno povećanje proizvodnje i upotrebe dronova i projektila — strategija čiji je cilj iscrpljivanje ograničenih zaliha ukrajinskih Patriot protivvazdušnih raketa.

Pošto ne može da računa na ozbiljnije dopune iz Vašingtona, Ukrajina je sve ranjivija. Moskva to zna i koristi, pokušavajući da slomi volju Kijeva za otporom.

Operacija "Paučina": Jedan od najhrabrijih udara do sada

Nedeljni protivnapad bio je više od pukog odgovora — bio je to psihološki udarac i moralni podsticaj. Nazvan "Paučina", napad je označio najsofisticiraniju ukrajinsku operaciju do sada. Dronovi su istovremeno pogodili ruske bombardere stacionirane na više udaljenih aerodroma — uključujući baze blizu Japana i unutar Arktičkog kruga.

Prema podacima ukrajinske bezbednosne službe SBU, operacija je pripremana 18 meseci. Dronovi su prokrijumčareni u Rusiju skriveni u drvenim kućicama postavljenim na kamione. Na odabranim lokacijama, krovovi su se daljinski otvarali, omogućujući lansiranje dronova, piše Politiko. 

Procene govore da je Rusiji nanesena šteta od oko 7 milijardi dolara, a da je broj strateških nosača krstarećih raketa smanjen za trećinu. Na jednoj od objavljenih snimaka, šef SBU-a general Vasilij Maljuk komentariše: „Kako sada lepo izgleda aerodrom Belaja.“

Predsednik Volodimir Zelenski nazvao je operaciju „apsolutno jedinstvenom“, istakavši da je komandni centar nalazio „u neposrednoj blizini sedišta FSB-a u jednoj od njihovih regija“.

Matematička realnost

Uprkos uspehu operacije, trend u vazdušnom ratu ide u korist Rusije. Kremlj intenzivira proizvodnju dronova i balističkih projektila, dok Ukrajina ima ograničene resurse za odbranu. Trenutno raspolaže sa osam Patriot baterija, ali se veruje da istovremeno funkcioniše najviše šest, zbog potrebnih popravki i održavanja.

Za presretanje jedne ruske balističke rakete često su potrebna dva Patriot projektila. Nažalost, ukupan broj projektila u ukrajinskim zalihama čuva se kao stroga tajna, ali se procenjuje da ih ima manje od 200. Čak i ako bi SAD ponovo počele da isporučuju projektile, kompanija Lockheed Martin planira da godišnje proizvede svega oko 600 — od čega ne bi svi išli Ukrajini.

Istovremeno, Rusija planira da do 2025. godine proizvede oko 3.000 projektila dugog dometa, uključujući 750 balističkih Iskandera i više od 560 krstarećih raketa H-101, tvrdi Oleh Ivaščenko iz ukrajinske spoljnopolitičke obaveštajne službe.