0
Otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, predsednik Vladimir Putin i drugi predstavnici Kremlja često su pretili Zapadu svojim nuklearnim arsenalom.
Još prvog dana rata, Putin je izjavio da „ko god pokuša da nas ometa, a kamoli da predstavi pretnju za našu zemlju i njen narod, mora znati da će ruski odgovor biti trenutan i dovesti do posledica kakve nikada niste videli u istoriji“.
Tokom skoro dve i po godine borbi, Zapad je Ukrajini dao milijarde dolara naprednog oružja, od kojih su neka pogodila rusko tlo. Ipak, iako je bilo više pretnji Kremlja, pa čak i raspoređivanja nuklearnog oružja u Belorusiji, do sada su to ostale samo prazne reči.
PROČITAJTE JOŠ:
Zvanično je ovaj dokument poznat kao „Osnovni principi državne politike nuklearnog odvraćanja“, a potpisao ga je Putin 2020. godine.
Nuklearno oružje je u dokumentu opisano kao „sredstvo odvraćanja“, napominjući da je njihova upotreba „ekstremna i prisilna mera“. U njemu se navodi da Rusija „preduzima sve potrebne napore da smanji nuklearnu prijetnju i spreči zaoštravanje međudržavnih odnosa koje bi moglo izazvati vojne sukobe, uključujući i nuklearne“. U dokumentu se navodi da „nuklearno odvraćanje ima za cilj da omogući razumevanje potencijalnog protivnika o neizbežnosti odmazde u slučaju agresije na Rusku Federaciju i/ili njene saveznike“.
Na pitanje međunarodnih novinskih agencija u junu, Putin je ukazao na rusku takozvanu nuklearnu doktrinu.
„Pogledajte šta tamo piše“, rekao je on na sastanku u Sankt Peterburgu. „Ako nečiji postupci ugrožavaju naš suverenitet i teritorijalni integritet, smatramo da je moguće koristiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju“.
Rusija bi mogla da koristi nuklearno oružje kao odgovor na upotrebu nuklearnog i drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv nje ili njenih saveznika, kao i u slučaju agresije na Rusku Federaciju uz upotrebu konvencionalnih oružja „kada je samo postojanje države ugroženo.“
U pomenutom dokumentu se navodi da bi nuklearno oružje moglo biti korišćeno u sledećim specifičnim situacijama:
-Ako se dobije pouzdana informacija o lansiranju balističkih projektila na teritoriju Rusije ili njenih saveznika.
-Ako se nuklearno oružje ili drugo oružje za masovno uništenje upotrebi protiv Rusije ili njenih saveznika.
-Ako neprijateljski napad konvencionalnim oružjem ugrozi postojanje Rusije.
-Ako dođe do napada na kritično važne ruske vladine ili vojne objekte koji bi mogli potkopati sposobnost odmazde zemlje za nuklearni napad.
Dok je Rusija napadala delove severoistočne Ukrajine u blizini grada Harkova, Vašington je dozvolio Kijevu da koristi oružje većeg dometa koje isporučuje SAD za napade na ruskoj teritoriji u pograničnom području. Međutim, ovi napadi su bili ograničenog obima i ne bi se činilo da predstavljaju egzistencijalnu pretnju.
Međutim, “jastrebovi” u Moskvi su ukazali na niz ukrajinskih napada na ruske vazdušne baze, kao i na nedavne napade na radare za rano upozoravanje. Oni kažu da se čini da ove okolnosti opravdavaju upotrebu nuklearnog oružja, kako je navedeno u doktrini.
Džejms Akton, ko-direktor programa nuklearne politike u “Carnegie Endowmentu”, rekao je u nedavnom obraćanju da bi ukrajinski napadi na radare mogli da navedu Kremlj da pomisli da je Vašington ohrabrio takve udare.
„Ako Moskva veruje da bi Vašington mogao da sprovede uspešan preventivni napad, to povećava rizik da bi Rusija mogla pokrenuti nuklearni napad velikih razmera zasnovan na lažnom ili pogrešno protumačenom upozorenju“, rekao je Akton.
Nuklearne pretnje Kremlja nedavno su ublažene usled uspeha Moskve na bojnom polju u Ukrajini. Međutim, bilo je i poziva u Rusiji da se promeni nuklearna doktrina, a Putin je rekao da bi ona mogla biti izmenjena u zavisnosti od globalnih događaja.
“Jastrebovi” su više puta pozivali na njeno zaoštravanje, tvrdeći da je trenutni dokument preslab i nejasan. Kažu da doktrina nije odvratila Zapad od povećanja pomoći Ukrajini i ostavlja utisak da Moskva nikada neće pribegavati nuklearnom oružju.
Ekspert za spoljne poslove Dmitrij Trenin, iz Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, moskovskog istraživačkog centra koji finansira država, predlaže da se revidira kako bi se proglasilo da bi Rusija mogla prva da udari nuklearnim oružjem kada su „ključni nacionalni interesi u pitanju“, kao što je slučaj sa Ukrajinom.
„Akutni zadatak u trećoj godini vojne konfrontacije je sprečiti dublje angažovanje NATO-a u tome“, napisao je nedavno Trenin. „Ako to ne učinimo, inercija uporne eskalacije Zapada dovest će do direktnog sukoba između ruskih i NATO vojski, koji je prepun globalnog nuklearnog rata.“
PROČITAJTE JOŠ:
Na međunarodnom forumu u Sankt Peterburgu, Sergej Karaganov, stručnjak za spoljnu politiku koji savetuje Kremlj, takođe je pozvao Putina da izmeni doktrinu kako bi snizio prag za upotrebu nuklearnog oružja.
„Nadam se da će to uskoro biti promenjeno kako biste dobili formalno pravo da na sve napade na našoj teritoriji odgovorite nuklearnim udarom“, rekao je on ruskom lideru.
Putin je odgovorio oprezno, rekavši da trenutno ne vidi pretnje koje bi opravdale upotrebu nuklearnog oružja, ali je takođe držao otvorena vrata za reviziju politike.
Kina je u ponedeljak ponovila da nuklearno oružje ne bi smelo da se koristi nakon što je njen kvazi-savezik Rusija upozorila da namerava da menja svoju politiku u vezi sa tim oružjem zbog, kako tvrdi, eskalacije rata u Ukrajini od strane Zapada.
„Kina je više puta ponovila da nuklearno oružje ne može biti korišćeno ili da se nuklearni rat ne može voditi“, rekla je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova tokom konferencije u Pekingu. Ona je odgovorila na komentare ruskog zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova.
Institut za istraživanje mira u Stokholmu procenjuje da Rusija, prema stanju od januara ove godine, održava najveći nuklearni arsenal na svetu sa 4.380 raspoređenih ili skladištenih nuklearnih bojevih glava. SAD, Kina, Francuska i Velika Britanija imaju 3.708, 500, 290 i 225 nuklearnih bojevih glava, tim redom.
Odnosi između Ruske Federacije i Mongolije se razvijaju u svim pravcima, naglasio je juče ruski predsednik Vladimir Putin tokom razgovora sa svojim mongolskim kolegom Uhnaginom Hurelsuhom u Ulan Batoru.
Ovo je prvo Putinovo putovanje u zemlju potpisnicu statuta Međunarodnog krivičnog suda koji je pre 18 meseci izdao nalog za njegovo hapšenje, na šta naročito ukazuju zapadni mediji. Odgovarajući na pitanje novinara da li je bilo pregovora sa mongolskim vlastima o ovom pitanju, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su svi aspekti putovanja pažljivo pripremljeni. Pretpretresno veće MKS, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je nalog za hapšenje Putina i ombudsmana za decu Mariju Lvovu-Belovu.
Ukrajina je pozvala mongolske vlasti da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda prilikom njegove posete.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
