Ključni ruski zahtevi

Prema izvoru, Moskva smatra da planu "nedostaju odredbe važne za Rusiju i ne odgovara na mnoga pitanja". Kremlj posebno insistira na "garancijama protiv budućeg širenja vojnog saveza NATO na istok" te traži obavezu o neutralnom statusu Ukrajine u slučaju njenog ulaska u Evropsku uniju.

Osim toga, Rusija je nezadovoljna zbog "nedostatka ograničenja" veličine ukrajinskih oružanih snaga i vrsta naoružanja koje sme posedovati. Na popisu zahteva su i "jasna garancija" u vezi sa statusom ruskog jezika u Ukrajini, kao i ukidanje zapadnih sankcija te rešavanje sudbine ruske imovine zamrznute na Zapadu.

Izvor je dodao kako Rusija trenutni dokument smatra "prilično tipičnim ukrajinskim planom", ali da će ga "proučiti hladne glave".

Zelenski nudi velike ustupke

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče je prvi put javno izneo sadržaj mirovnog plana od 20 tačaka dogovorenog sa Sjedinjenim Državama. Tom je prilikom naglasio da Ukrajina ne prihvata zahtev za odricanjem od članstva u NATO-u, što je bilo uključeno u raniji plan od 28 točaka. Zelenski je takođe otkrio da nacrt sporazuma ne predviđa ukidanje američkih sankcija protiv Rusije, ali da ih Vašington namerava postupno ukidati nakon završetka rata.

Zelenski je dodao kako očekuje odgovor Moskve nakon što američka strana stupi u kontakt s Kremljom. Ukrajinski predsednik takođe je raspravljao o detaljima sigurnosnih garancija između Ukrajine, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koja bi činila ključni deo svakog mirovnog sporazuma s Rusijom.

Nacrt sporazuma od 20 tačaka predstavlja skraćenu verziju prvobitnog plana od 28 tačaka o kojem su SAD prethodno razgovarale s ruskom stranom. Zelenski je u svojim izjavama predstavio ono što ukrajinska strana smatra prihvatljivim kompromisom za povlačenje svojih trupa iz delova Donjecke regije koje trenutno ne drže ruske snage.

To područje uključuje "pojas utvrđenja", odnosno ukrajinske utvrđene gradove poput Kramatorska i Slavjanska, koji trenutno stoje na putu bilo kakvom potencijalnom ruskom napredovanju dublje u unutrašnjost Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Ukrajina mora praktično ustupiti celu Donjecku oblast kako bi mirovni plan uspeo.

Objašnjavajući stav svoje zemlje, ukrajinski predsednik rekao je da bi Rusija morala povući svoje snage s teritorija ekvivalentnog onome koji bi ustupile ukrajinske trupe, čime bi se stvorila demilitarizirana zona oko nekih od sadašnjih bojnih polja.

"Ako ovde uspostavimo slobodnu ekonomsku zonu, a ona predviđa praktički demilitariziranu zonu - što znači da se teške snage uklanjaju s ovog područja - i udaljenost, na primer, iznosi 40 kilometara (moglo bi biti pet, 10 ili 40 kilometara) - tada, ako su ova dva grada, Kramatorsk i Slavjansk, naša slobodna ekonomska zona, Rusi bi morali povući svoje trupe u skladu s tim za pet, 10 ili 40 kilometara," rekao je Zelenski.

Ako Rusija opet napadne, SAD i Europa će odgovoriti

Među ostalim ključnim tačkama nacrta plana koje je Zelenski izneo, uključujući predložene izmene Kijeva, nalaze se potvrda suvereniteta Ukrajine i sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine, kao i sigurnosna garancija koja bi Ukrajini pružili SAD, NATO i evropske države, a koja bi, prema Zelenskom, "odražavala članak 5" - temeljno načelom uzajamne obrane NATO-a.

Plan bi predviđao vojni odgovor i ponovno uvođenje sankcija Moskvi ako Rusija napadne Ukrajinu, ali garancija bi bila povučena ako Ukrajina pokrene napad na Rusiju ili bez provokacije otvori vatru na ruski teritoriji.

Plan takođe uključuje paket za posleratni gospodarski oporavak Ukrajine, uključujući osnivanje Ukrajinskog razvojnog fonda za ulaganja u tehnologiju, centre sa podacima i veštačku inteligenciju, kao i ulaganja američkih firmi u ukrajinski sektor prirodnog plina. Zelenski je procenio ukupne ekonomske gubitke uzrokovane ratom na 800 milijardi dolara.

Predlaže se i kompromisno rešenje za rad nuklearne elektrane Zaporižja, trenutno pod ruskom kontrolom, prema kojem bi elektranom upravljalo zajedničko američko-ukrajinsko preduzeće. Pedeset posto proizvedene električne energije išlo bi Ukrajini, a ostatak bi raspoređivao SAD. Planom se traži i povlačenje ruskih trupa iz Dnjepropetrovske, Mikolajivske, Sumske i Harkivske regije.

Celi proces bio bi formalisan pravno obvezujućim sporazumom, čije bi sprovođenje nadziralo i garantovalo Veće za mir kojim bi predsedao američki predsednik Donald Tramp, a potpuni prekid vatre stupio bi na snagu odmah nakon što se sve strane usaglase.

Referendum kao konačna potvrda

Kontrola teritorija ostaje najsloženije pitanje svakog sporazuma. Zelenski je opširno govorio i o mogućem nacionalnom referendumu u Ukrajini kojim bi se formalisao kraj rata.

"Ljudi bi tada mogli birati: odgovara li nam ovaj kraj ili ne?" rekao je. "To bi bio referendum. Referendum zahteva najmanje 60 dana. I potreban nam je pravi prekid vatre na 60 dana; inače ga ne možemo održati. Drugim rečima, referendum ne bi bio legitiman." Zelenski je dodao da se od ljudi koji žive na teritorijima pod kontrolom Rusije ne može očekivati da pošteno glasaju.

"Ali na teritoriju koju kontrolišemo, gde se pravni i pošteni referendum zapravo može provesti, proces glasanja i pripreme - baš kao, usput rečeno, s potencijalnim izborima o kojima naši partneri govore - mora se odvijati u sigurnim uslovima," rekao je. "Bez sigurnosti, legitimitet je takođe upitan. Sve to objašnjavamo našim partnerima."

Napori SAD-a i reakcija Kremlja

Mirovni napori Trampove administracije, predvođeni posebnim izaslanikom SAD-a Stiom Vitkofom i zetom američkog predsjednika Džaredom Kušnerom, poslednjih nedelja beleže polagan napredak. Tokom vikenda, ukrajinska delegacija predvođena sekretarom Veća za nacionalnu sigurnost Rustemom Umerovim i izaslanik Kremlja Kiril Dmitriev sastali su se odvojeno sa svojim američkim kolegama u razgovorima koje je Vitkof opisao kao "konstruktivne i produktivne".

Potparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da je Dmitriev Putinu podneo "detaljan izvještaj o rezultatima svog putovanja u Majami". "Na temelju tih informacija, Moskva će formulisati svoje sledeće korake i nastaviti kontakte u vrlo bliskoj budućnosti putem postojećih kanala", rekao je. Peskov je odbio ulaziti u detalje, rekavši da Moskva smatra "kontraproduktivnim" raspravljati o pregovorima u medijima.