Hapšenja zbog blokade autoputeva u Gruziji: Vlast guši demonstracije uvođenjem novih zakona koji izazivaju bes

Hapšenja opozicionih lidera i policijska brutalnost

Protesti u Tbilisiju, koji traju još od oktobarskih parlamentarnih izbora 2024. godine, ponovo su na neki način oživeli. Opozicija optužuje vladajuću stranku Gruzijski san (GD) za nameštanje izbora i gušenje demokratije, kao i za udaljavanje Gruzije od evropskih integracija i približavanje Rusiji.

U nedelju, 2. februara, policija je privela lidera liberalne proevropske partije Akhali, Niku Meliju, i bivšeg gradonačelnika Tbilisija, Gigija Ugulavu, tokom protesta na severnoj periferiji Tbilisija, gde su demonstranti pokušali da blokiraju autoput. Obojica su kasnije pušteni iz pritvora uz obavezu da se pojave pred sudom. Prema svedočenju Melije, policija ga je fizički zlostavljala tokom pritvora, što je izazvalo dodatne osude.

Istovremeno, nezavisna televizijska stanica Pirveli objavila je snimke policajaca koji brutalno tuku demonstrante tokom protesta. Gruzijski ombudsman i brojne organizacije za ljudska prava osudili su prekomernu upotrebu sile, navodeći da vlada sprovodi kampanju zastrašivanja građana koji učestvuju u protestima, piše Gardijan.

Nova uredba kriminalizuje blokade puteva

Uoči masovnog protesta 2. februara, vlada je 31. januara usvojila novu uredbu kojom su "državni i međunarodno značajni autoputevi" proglašeni strateškim objektima. Ova promena, koju je potpisao premijer Irakli Kobahidze, kriminalizuje blokiranje ovih puteva, a prekršiocima preti do dve godine zatvora, dok za ponovljene prekršaje kazna može biti do četiri godine.

Ova odluka izazvala je oštre kritike opozicije i organizacija za ljudska prava, koje tvrde da je cilj uredbe gušenje protesta. Kritičari, poput direktorke Programa za politiku jednakosti Tamte Mikeladze, ocenjuju da vlada koristi zakonske promene za zastrašivanje građana i ograničavanje prava na slobodno okupljanje.

Uoči protesta, policija je pretražila domove nekoliko aktivista, uključujući Iliju Glontija i Kristinu Botkoveli iz grupe "Daitove", koji su potom privedeni. Pravni stručnjak Guro Imnadze optužio je vladu da legitimizuje autoritarne metode zbog straha od sve većeg nezadovoljstva građana.

Međunarodne reakcije i posledice

Brutalno gušenje protesta izazvalo je osude iz Evropske unije. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, kritikovala je vladu Gruzije zbog "neprihvatljive represije nad mirnim demonstrantima, političarima i novinarima", dodajući da Gruzija ne ispunjava očekivanja kandidata za članstvo u EU.

Brisel je prošle nedelje suspendovao bezvizni režim za gruzijske diplomate i zvaničnike zbog usvajanja represivnih zakona i nasilnog suzbijanja protesta. Pored toga, SAD i nekoliko evropskih zemalja uveli su sankcije protiv gruzijskih zvaničnika, navodeći autoritarne tendencije i nasilje nad demonstrantima.

Opozicija i politička kriza

Dok se protesti nastavljaju, opozicija odbija da prizna rezultate izbora i ulazak u parlament, što je dovelo do ozbiljne političke krize. Prozapadna predsednica Salome Zurabišvili proglasila je vladu i parlament nelegitimnim, dok je njen naslednik iz vladajuće stranke, Mihail Kavelashvili, inaugurisan pod kontroverznim okolnostima krajem decembra.

U svetlu ovih događaja, Gruzija se suočava s najvećim protestnim pokretom u svojoj istoriji, dok raste međunarodni pritisak na vladu da prestane sa represijom i obnovi demokratske procese. Demonstranti nastavljaju borbu za slobodu, demokratske reforme i evropsku budućnost zemlje.