Gruzijski demonstranti oduševljeni slikama iz Srbije, žele da se ugledaju na naše studente: Evo u čemu se razlikuju ovi protesti

U Srbiji su studenti predvodnici protestnog pokreta – već su postigli prvi rezultat: premijer je podneo ostavku, a proruska vlast Srbije razmatra naredne korake, piše Radio slobodna Evropa na gruzijskom.

Bivša predsednica Gruzije Salome Zurabišvili, izjavila je da Srbija pokazuje Gruziji pravi put i da služi kao primer.

Ostavka premijera Miloša Vučevića povukla je za sobom ostavku cele vlade. Svi ministri sada imaju status vršilaca dužnosti. Vučević je naveo da preuzima odgovornost za tragediju u Novom Sadu pre tri meseca. Svoj položaj napustio je i gradonačelnik Novog Sada.

Stručnjaci sumnjaju da će ostavka premijera dovesti do prekida protesta, jer je ostavka Vučevića i drugih visokih zvaničnika tražena još pre tri meseca. U početku je ostavku podneo samo ministar građevinarstva. A studenti traže više od ostavki, oni traže kazne za odgovorne.

Masovni i neprekidni protesti u Srbiji započeli su nakon tragedije 1. novembra 2024. u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 15 osoba. Građani optužuju vlast za korupciju i loš kvalitet infrastrukturnih projekata.

„Ne razumem zašto nije jasno da 15 ljudi ne bi trebalo da umre zbog urušavanja plafona, ako nije bilo prirodne katastrofe. To ne bi smelo da se dešava. Svi odgovorni moraju biti pronađeni i utvrđeno zašto je do toga došlo“, kaže jedna od učesnica protesta, Darija, za Balkansku službu Radija Slobodna Evropa.

Među prvim zahtevima demonstranata bili su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice i kažnjavanje odgovornih. Takođe, tražili su povećanje finansiranja visokog obrazovanja za 20%, obustavu sudskih postupaka protiv studenata i procesuiranje svih nasilnika.

Protesti, započeti u Novom Sadu, brzo su se proširili i dostigli svoj vrhunac u Beogradu. Prosečna starost demonstranata u Srbiji je 20 godina.

Desetine hiljada studenata uspešno koriste društvene mreže kako bi proširili poruke protesta, uprkos medijima pod kontrolom vlasti.

Studentski protest dobio je podršku svih društvenih slojeva – uz studente su stali nastavnici, farmeri, lekari, kuvari.

Blokada autoputa

Desetine hiljada ljudi, upaljeni telefoni u rukama i kreativni oblici protesta – foto i video materijali iz Srbije ostavili su snažan utisak i često se prave paralele sa situacijom u Gruziji.

U Gruziji je poseban utisak na učesnike protesta ostavio način protesta korišćen u Srbiji – kada je 27. januara Autokomanda bila blokirana na čitav dan.

U grupama koje organizuju proteste u Gruziji su se povela razmatranja o tome koliko bi bilo moguće ponoviti sličan scenario. Pristalice vlasti i njihovi saveznici, međutim, prete aktivistima hapšenjima i napadima.

„Ne znam šta se tačno dogodilo u Srbiji, ali mogu vam tačno reći šta će se ovde dogoditi: pokušajte da blokirate autoputeve i otprilike 500 ljudi će ići u zatvor gde su vaših  ‘52 zatvorenika savesti', pa ćete postati 552 obična zatvorenika. Time će se cela priča završiti. A Salome više nije predsednica da vas pomiluje. Zato dobro razmislite“, napisao je na Fejsbuku provladin analitičar Nikoloz Metreveli. Ova objava izazvala je žestoke rasprave među komentatorima.

Na društvenim mrežama ističe se da vlast ima veliki strah od ovakvog oblika protesta.

Bivši predsednik Asocijacije mladih pravnika, Nika Simonišvili, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da blokada autoputeva, prema gruzijskom zakonodavstvu, ne predstavlja krivično delo, te da bi, u slučaju nezakonite blokade ulica, mogla biti izrečena samo administrativna kazna od 5000 lari.

„Autoput nije na spisku strateških objekata, tako da bi ovo u najgorem slučaju moglo biti tretirano kao administrativni prekršaj. Ali ako bude dovoljno ljudi, neće moći da ga proglase veštačkom blokadom, pa samim tim ni da izreknu kazne. Ipak, ako vlast odluči da nekome napakuje nešto, ni to im neće biti problem“, kaže Simonišvili.

Sličnosti i razlike protesta u Srbiji i Gruziji

Upadljiva razlika je u tome što su na protestima u Gruziji prisutne brojne zastave Evropske unije, često omotane oko demonstranata, što odražava suštinu protesta. U Srbiji toga nema.

Protesti u obe zemlje započeli su gotovo istovremeno, krajem oktobra i početkom novembra, i postepeno su se širili.

U Gruziji su protesti počeli 26. oktobra zbog optužbi za izbornu krađu, a značajno su eskalirali od 28. novembra, kada je premijer iz „Gruzijskog sna“, Irakli Kobahidze, najavio da će pregovori o članstvu u EU biti odloženi za četiri godine, do 2028.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali vlast ne prekida bliske odnose sa Rusijom i smatra to normalnim.

Kao i u Srbiji, i u Gruziji vlast tvrdi da zemlja neće moći da se pridruži EU pre 2030.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, čestitao je pobedu na predsedničkim izborima Mihailu Kavelašviliju iz „Gruzijskog sna“, koji je dobio čestitke samo od nekolicine država, uglavnom iz regiona.

Deo društva u Srbiji, kao i u Gruziji, smatra da vlast služi interesima Rusije. Oba režima odbacuju ove optužbe.

I Vučićeva vlada, poput vlasti „Gruzijskog sna“, u protestima vidi spoljnu zaveru.

Nedavno, 24. januara, Vučić je, obraćajući se hiljadama pristalica, izjavio da je Srbija „na udaru i iznutra i spolja“ i da je kažnjena zbog održavanja dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom, kao i zbog odbijanja da uvede sankcije Moskvi nakon invazije na Ukrajinu. Tema sankcija je prisutna i u retorici predstavnika „Gruzijskog sna“.

Zanimljivo je i da je u rekonstrukciji železničke pruge Beograd–Budimpešta učestvovala kineska državna korporacija „China Communications Construction Company (CCCC)“, ista kompanija koja je bila deo konzorcijuma investitora u projektu gruzijske luke Anaklija.

Aleksandar Vučić, kao i gruzijski premijer Irakli Kobahidze, ponudio je demonstrantima pregovore, ali su oni odbijeni.

Iako je sada faza kompromisa, srpske vlasti obećale su da će povući optužbe protiv svih učesnika protesta i da je već pokrenut postupak protiv 37 osoba koje su napale studente. Detalji i rokovi ovog obećanja još nisu jasni.

U Gruziji još uvek nije postavljeno pitanje odgovornosti nasilnika – pripadnika snaga bezbednosti i tzv. „tituški“ – koji su brutalno prebijali demonstrante. Stotine ljudi su uhapšene, a više od 50 i dalje se nalazi u zatvoru, uključujući i štrajkača glađu, novinarku Mziju Amaghlobeliju.

Organizacija protesta

Posmatrači primećuju da su studenti aktivno uključeni u proteste u Gruziji, ali za sada ne u onoj meri kao u Srbiji.

U Srbiji studenti vode ceo proces i predstavljaju glavnu pokretačku snagu. Njihova organizaciona mreža donosi odluke glasanjem. Većina demonstranata odbija vođstvo opozicionih partija zbog nepoverenja. Pokušaji opozicije da se pridruži mladima nisu uspeli, iako proevropske političke snage podržavaju duh protesta.

„Mladi su očigledno nezadovoljni političkom scenom u Srbiji i ne identifikuju se sa postojećim političkim opcijama“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Ivan Đorđević.

Opozicione partije ne predvode proteste ni u Gruziji, a učesnici protesta često ih kritikuju.

„Ovaj protest treba da iznedri političku snagu ili više njih, jer većina ljudi veruje da ih postojeća politička elita ne predstavlja. Mora se pojaviti nešto novo što će odražavati interese naroda. Naravno, glasali smo za opozicione partije na izborima, ali većina je to učinila iz pragmatičnih razloga, kako bi se balansirao jednopartijski sistem“, rekao je aktivista i stručnjak za obrazovanje Giorgi Čanturia za Radio Slobodna Evropa.

On smatra da je jedan od nedostataka protesta u Gruziji nedostatak hrabrosti, ali naglašava da hrabrost ne znači nasilje i da se mogu koristiti nenasilne metode poput blokade autoputeva i različitih oblika štrajkova.