0
Ruski uticaj na Bliskom istoku ponovo je na prekretnici. U jeku ruske invazije na Ukrajinu, opadajući značaj Rusije u regiji došao je do izražaja nakon iznenadnog napada Hamasa 7. oktobra. Ruski pokušaj pritiska u UN-ovom Savetu bezbednosti za prekid vatre u Gazi nije baš pokazao neki uspeh.
I pre nego što je 2012. Vladimir Putin ponovo postao ruski predsednik, bio je odlučan da vrati Rusiji istaknutu ulogu na Bliskom istoku. Nakon intenziviranja sirijskog građanskog rata iste godine, Kremlj je zauzeo tvrdu poziciju, protiveći se bilo kakvoj akciji UN-a, bojeći se ponavljanja događaja u Libiji, piše N1.
Upravo je u Siriji Putin napravio svoj prvi veliki korak u septembru 2013, piše Foren Polisi. Dok se SAD spremao za oružanu intervenciju, navodeći da je sirijski režim prešao crvenu liniju korišćenjem hemijskog oružja protiv sopstvenog naroda, Putin je osmislio diplomatski kompromis, pri čemu je Rusija obećala da pomogne u uklanjanju sirijskog arsenala hemijskog oružja.
Dve godine kasnije, Rusija je učvrstila svoju obnovljenu poziciju u regiji vojnom intervencijom u Siriji. U manje od godinu dana, moskovske snage preokrenule su tok rata i obezbedile vladavinu sirijskog diktatora Bašara al-Asada.
Radeći s Iranom i Hezbolahom na ratištu u Siriji, odnosi Moskve s Teheranom počeli su da se zagrevaju. Prisiljen da uzme u obzir ruske vojne snage u komšiluku – posebno ruske jedinice protivvazdušne odbrane koje bi potencijalno mogle da prizemne izraelske vazdušne snage – Izrael se sve više angažovao u odnosima s Moskvom. Irak i Egipat tražili su rusku obaveštajnu i protivterorističku saradnju. Ubrzo su u Libiji počele da stižu snage koje je podržavala Rusija kako bi intervenisala i u tom građanskom ratu.
Moskva je iskoristila svoj novi ulazak u regiju kako bi se predstavila kao alternativa SAD-u. Pristup Moskve temeljen na interesima i veštoj diplomatiji pomogli su joj da uspešno upravlja regionalnim podelama. Ruska politika bila je pragmatična pa čak i cinična, nevezana za ideologiju ili vrednosti kao što je demokratija. Rusija je uspela istovremeno da poboljša veze s Iranom, Izraelom i Saudijskom Arabijom. Uspela je angažuje tursku vladu i kurdske grupe u Siriji, vešto izbegavajući kritike koje je Ankara uputila Vašingtonu.
Ali, s ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. počelo je i slabljenje ruskog uticaja na Bliskom istoku. Invazija je najpre ukaljala ruski međunarodni položaj pa su obustavljene i neke isporuke oružja s Bliskog istoka prema Rusiji.
Istovremeno, preokrenuo se i odnos s ključnim državama u regiji pa je tako Rusija počela da se oslanja na Tursku koju je koristila za izbegavanje zapadnih sankcija. Uz to, Moskva je počela da kupuje iranske dronove i gradi fabriku za proizvodnju dronova s iranskom licencom u Rusiji.
Konačno, Moskva je oslabila svoju vojnu i bezbednosnu prisutnost na Bliskom istoku. Iako Rusija i dalje drži ključnu pomorsku i vazdušnu bazu u Siriji, smanjila je neke od svojih snaga i opreme kako bi podržala vojne operacije u Ukrajini. Kako bi nahranila svoju ratnu mašinu, Rusija je čak regrutovala sirijske borce. Iako je Rusija prisutna u Libiji kroz paravojnu grupu Vagner, navodno je takođe prerasporedila snage iz te grupe za borbe u Ukrajini.
Hamasov žestoki napad na izraelske civile i oštar odgovor Izraela verovatno će označiti tačku s koje nema povratka, piše Foren Polisi. Rusko-izraelske veze već su bile zategnute ruskom invazijom na Ukrajinu, ali Putinov odgovor na krizu u Gazi verovatno je pogoršao stvari. Okrivljujući politiku SAD-a, Moskva se suzdržala od eksplicitne osude Hamasovog napada, a to naravno nije prošlo nezapaženo u Izraelu.
Treba dodati i da se Rusija suzdržala od priznavanja Hamasa kao terorističke grupe i nastojala je da olakša pomirenje među palestinskim grupama kao ključni korak prema miru i stvaranju palestinske države.
Zvaničnici Hamasa posetili su Moskvu nekoliko puta tokom protekle decenije, uključujući i prošli mesec. Ali, čak i ako Hamas preživi izraelsku kopnenu ofanzivu, unutarpalestinsko pomirenje možda neće biti prioritet za bliskoistočni mirovni proces u doglednoj budućnosti.
Rat između Izraela i Hamasa takođe će verovatno da oteža Rusiji snalaženje u regionalnim rivalstvima, posebno s obzirom na njene sve toplije veze s Teheranom. Rusija bi najradije izbegla da bira između Irana i Izraela, ali ako bude prisiljena na to, odluku bi verovatno donela u kontekstu svoje invazije na Ukrajinu. Kremlj bi trebao da odluči da li je iransko oružje važnije za Rusiju ili je prioritet zadržati uticaj na Izrael kako bi se odgovorio od isporuke oružja Ukrajini.
Pročitajte još...
Proširi li se sukob na Bliskom istoku i uključi li se i Iran, ruska nemoć bi postala svima očigledna. Uprkos svojim bazama u Siriji, ruska vojna prisutnost nije dovoljna da oblikuje događaje. Kada je u prošlosti bila izazvana, Rusija je odlučila da se povuče, kao što je učinila 2018. kad je SAD pokrenuo vazdušne napade na sirijske ciljeve.
Rusija jednostavno nema poluge za postizanje kompromisa ili vođenje pregovora. Čak i s državama s kojima Moskva ima dobre odnose – Iranom i Saudijskom Arabijom – Peking je posredovao u normalizaciji odnosa između njih.
Iako je rat na Bliskom istoku skrenuo pažnju s ratišta u Ukrajini, a SAD je takođe obećao da pomogne Izraelu, takav razvoj događaja ne ide nužno na korist Rusiji. U završnici, kriza koju je ubrzao Hamasov napad velikih razmera na Izrael mogao bi da pomogne u određivanju budućnosti Bliskog istoka. Moskva, međutim, verovatno neće imati veliku ulogu u njegovom oblikovanju.
