Posle 30 godina zatvorenih vrata: Da li se Turska i Jermenija konačno mire?

Iako dve zemlje dele granicu dugu gotovo 330 kilometara, ona je zatvorena još od 1993. godine, kada je Turska, podržavajući Azerbejdžan u sukobu oko Nagorno-Karabaha, prekinula kopnene veze sa Jermenijom. Dodatno opterećenje predstavlja i istorijski spor oko masakra nad Jermenima 1915. godine, koji mnoge zapadne zemlje priznaju kao genocid, dok Ankara to odbacuje.

Ipak, poslednjih godina došlo je do opreznog približavanja. Ključni trenutak desio se u junu 2025. godine, kada se jermenski premijer Nikol Pašinjan sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Istanbulu – prvi put da je jedan jermenski lider posetio Tursku na poziv šefa države. Taj susret simbolično je označio početak nove faze odnosa, piše DW.

Dodatni podsticaj došao je 2024. godine, kada je Jermenija postigla mirovni sporazum sa Azerbejdžanom, čime je okončan višedecenijski sukob oko Nagorno-Karabaha. Paralelno s tim, Jermenija je ublažila insistiranje da Turska prizna događaje iz 1915. kao genocid, što je otvorilo prostor za politički dijalog.

U tom kontekstu, sve su glasnija očekivanja da bi granica između dve zemlje mogla uskoro da bude otvorena. Postoje dva glavna granična prelaza – Alidžan u provinciji Igdir i Akjaka u provinciji Kars – koji su zatvoreni više od tri decenije. Jermenska strana, prema izveštajima, već je završila tehničke pripreme, dok su radovi u Turskoj u završnoj fazi. Otvaranje prelaza pre parlamentarnih izbora u Jermeniji u junu predstavljalo bi veliki politički uspeh za premijera Pašinjana.

Ekonomski interes igra ključnu ulogu u ovom procesu. Zbog zatvorene granice, trgovina između dve zemlje godinama se odvija indirektno, preko Gruzije. Procene govore da se godišnje tako razmeni roba u vrednosti od oko 300 do 350 miliona dolara, pri čemu većinu čine proizvodi koji iz Turske preko Gruzije stižu u Jermeniju – tekstil, hemijski proizvodi, hrana i sirovine.

Predstavnici poslovne zajednice veruju da bi otvaranje granice moglo brzo da poveća trgovinsku razmenu na čak milijardu dolara godišnje. Osim toga, očekuje se razvoj novih logističkih i energetskih koridora koji bi povezali region Kavkaza i dodatno integrisali tržišta.

Međutim, geopolitičke okolnosti komplikuju situaciju. Rat u Iranu i šire tenzije na Bliskom istoku usporile su proces približavanja, jer postoji bojazan od novih migracionih talasa i destabilizacije regiona.

Najveće nade polažu se u istočne delove Turske, koji spadaju među najsiromašnije regione zemlje. Provincije poput Karsa, Igdira, Agriја i Ardahana očekuju da bi otvaranje granice donelo ekonomski preporod, veći protok ljudi i robe, kao i razvoj turizma. Na tom području nalaze se značajni istorijski i verski lokaliteti, koji bi mogli privući posetioce iz Jermenije i jermenske dijaspore.

Posebnu pažnju privlači i takozvani „Trampov koridor“, infrastrukturni projekat dogovoren u okviru mirovnog plana između Jermenije i Azerbejdžana. Ovaj koridor predviđa drumsku i železničku vezu kroz Jermeniju, koja bi povezala Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivanom, a zatim i sa Turskom. Projekat ima potencijal da postane deo šire transportne rute između Kine i Evrope, čime bi se značajno skratilo vreme transporta i povećao značaj Turske u globalnoj trgovini.

Lokalni privrednici u regionu veruju da bi razvoj ove infrastrukture doneo nova radna mesta, fabrike i logističke centre, posebno u oblastima blizu granice. Gradovi koji se godinama suočavaju sa odlaskom stanovništva mogli bi da dožive oporavak.

Uprkos brojnim izazovima, optimizam raste. Privrednici sa obe strane granice smatraju da ekonomija može biti jača od političkih podela i da bi otvaranje granice moglo označiti kraj više od trideset godina izolacije. Kako ističu, trgovina ne poznaje nacionalizam – ona prati interes i potrebu za razvojem.