Piše Željko Pantelić: Trampizam pobeđuje sa Trampom i bez njega

Nije čest slučaj ni da predsednici izgube izbornu trku za ostanak u Beloj kući. U poslednjih sto i kusur godina se to dogodilo Herbertu Huveru (izgubio od Frenklina Ruzvelta), Džimiju Karteru (poražen od Ronalda Regana), Džoržu Bušu protiv Bila Klintona i Donaldu Trampu sa Džo Bajdenom. Još se ređe događa da bivši predsednici učestvuju u izbornoj trci za Belu kuću, a samo je jednom, dosada, pošlo za rukom da se vrati u Pensilvanijsku aveniju 1600. Reč je o Groveru Klivlendu koji je pobedio na izborima 1884. i 1892. godine a istini za volju osvojio je najviše glasova i na izborima 1888. godine, ali je zbog delgatskog sistema glasanja morao da napusti Belu kuću.Donald Tramp bi mogao da postane drugi predsednik u istoriji SAD, posle Klivlenda, koji se vratio u Belu kuću posle izgubljenih izbora. Američki tajkun ne krije ambicije da za tri godine izađe ponovo na crtu. Njegovi pretorijanci su već upozorili sve moguće kandidate za republikansku nominaciju da bi im bilo bolje da sačekaju drugu priliku.Trampov “kerber” Rodžer Ston je zapretio guvereneru Floride Ronu Desantisu de će mu napraviti pakao od života ako javno ne obeća da neće učestvovati u trci za republikanskog predsedničkog kandidata. “Ako Desantis u momentu prezentovanja kandidature za guvernera Floride ne bude svečano obećao da neće trčati za Belu kuću 2024. godine, ja ću se kandidovati kao nezavisni kandidat za guvernera Floride i skinuću mu dovoljno glasova da izgubi izbore”, zapretio je Ston koga je Tramp pomilovao prošle godine i spasao kazne od tri godine i četiri meseca zatvora zbog lažnog svedočenja i ometanja sudske istrage.Desantis je po svim anketama najbolje kotiran republikanski kandidat u slučaju da se Tramp ne rikandiduje. Osim podrške u biračkom telu, Desantis je favorit i Foksnjuza koji je i dalje najuticajniji medij među američkim konzervativcima. Televizija kontroverznog australijskog medijskog tajkuna Ruperta Mardoka nije više u sintoniji sa Trampom, baš kao što nije bila sve do njegove nominacije za republikanskog kanddidata pre pet godina. Mardok je igrao na kartu Krisa Kristija, tadašnjeg guvernera Nju Džerzija baš kao što sada sponzoriše Desantisa.

Guverner sa Floride spada u grupu vernih sledbenika Donalda Trampa i teško je poverovati da bi mogao da se suprotstavi svom mentoru čak i u slučaju da mu istraživanja javnog mnjenja budu naklonjena.Drugi kredibilni i ozbiljni republikanski kandiati, poput Niki Halej, Toma Skota i Teda Kruza, već su stavili do znanja da se oni neće prezentovati u trci za republikansku nominaciju ako u njoj bude učestvovao The Donald. Gorka istina za umerene simpatizere i glasače Velike stare partije (Grand Old Party, GOP) se ogleda u opšte prihvaćenoj činjenici bez “trampizma” nema pobede na izborima. Rezultati izjašnjavanja građana na izborima u Virdžiniji pre dve nedelje su par excellence dokaz.Tramp nije učestvovao direktno u izbornoj kampanji za čelnika Virdžinije. Izabrani guverner Glen Janking nije tražio pomoć od Donalda tokom kampanje, ali je ona svakim svojim delom odisala trampovom političkom filozofijom i pored toga što je Jangkin koncentrisao pažnju na teme poput zapolsenosti, škole i poreza.

Republikansko osvajanje Virdžinije posle osam godina vladavine demokrata je još značajnije ako se ima u vidu da je Džo Bajden, samo godinu dana ranije, bukvalno razneo Trampa na predsedničkim izborima osvojivši deset odsto glasova više.Pre 12 godina, pobede republikanaca u Nju Džerziju i Virdžiniji su najavile “crveni talas” koji je potopio administraciju Baraka Obame i primorao je na kohabitaciju budući da su demokrate izgubile većinu u oba doma Kongresa, Senatu i Predstavničkom domu.Istina, Džek Čatareli nije pobedio Fila Marfija, ali kao da jeste. Pre izbora niko, čak ni najokoreliji republikanci, ne bi stavili jedan dolar opklade na Italo-Amerikanca, a na kraju je Čatareliju nedostajalo samo 75 hiljada glasova da napravi veliko iznenađenje. Rezultat u Nju Džersiju je veća opomena za demokrate i Bajdena nego poraz u Virdžiniji.Iznenađuje i početnička greška vođstva Demokratske partije i predsednika Bajdena da izjašnjavanju građana na lokalnim izborima početkom novembra daju nacionalni značaj. Američkom predsedniku se vratila kao bumerang rečenica da većina koju demokrate imaju u Kongresu, kao i njegov predsednički mandat, zavise od rezultata novembarskih izbora. Takođe, demokrate su koristile “tešku artiljeriju” u izbornoj kampanji. Barak Obama, Kamala Haris i sam Bajden su učestvovali aktivno u podršci demokratskim kandidatima Teriju Makolifu u Virdžiniji i Filu Marfiju u Nju Džerziju.

Rezultati izbora su potvrdili ispitivanja javnog mnjenja koja nedvosmisleno govore o padu popularnosti Džoa Bajdena i njegove administracije. Čak i u velikim metropolama, gde su demokrate neprikosnovene, na izborima su pobedili kandidati sa nosećim sloganom “law and order”, kao što je to bio slučaj sa novim gradonačelnikom Njujuorka, Afroamerikancem Erikom Adamsom.Bajden i demokrate plaćaju cenu ekonomske politike koja ne daje željene rezultate. Velike količine novca koje je Vašington upumpao, blizu dve hiljade milijardi dolara a u najavi su i nove tri hiljade milijardi, proizvele su inflaciju koja najviše pogađa siromašne, a nisu proizvele željeni broj radnih mesta i dovoljno robustan ekomoski rast. Vrtoglavo skakanje cena, pogoto prehrambenih namernica, benzina i polovnih automobila je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod nanezaštićenijih slojeva stanovništva.Borba protiv pandemije Kovida-19 ne ide u željenom smeru, dok je jaz između levičarske i umerene struje unutar Demokratske partije sve izraženiji a sve je manje političkih figura koje imaju kapacitet da ih drže povezanim ili barem u dijalogu.

Tramp, iz taktičkih razloga, još uvek nije obznanio definitivno da će se kandidovati ponovo za Belu kuću, ali je samo pitanje vremena kada će to uraditi. Njegovi ljudi već prikupljaju fondove za kampanju koja će verovatno biti najskuplja dosada i stavljaju do znanja svim potencijalnim kandidatima za republikansku nominaciju da će biti izloženi beskrupoloznim napadima ako se drznu da stanu na crtu Trampu.Propaganda Trampove mašinerije cilja tri mete. Prva je fokusirana na ekonomske parametre dostignute tokom Trampove administracije, druga je koncentrisana na kulturne i svetonazorne razlike između dve Amerike i treća na kreiranje mita da su izbori 2020. godine pokradeni.Na ruku Trampa idu i nova zakonska rešenja izbornih zakona koja penalizuju pripadnike manjina, posebno afroameričku i latinoameričku. Takođe, demokrate neće moći da mobilizuju biračko telo tako uspešno kao kada je Tramp bio u Beloj kući. The Donald izvan Bele kuće izgleda manje strašno svojim protivnicima a privlačnije svojim potencijalnim glasačima. Zvuči paradoksalno, ali Tramp uživa danas odobravanje u biračkom telu SAD kakvo nije imao tokom četvorogodišnjeg mandata, čak je bolje kotiran od Bajdena.Godinu dana posle pobede nad Trampom, Bajdenova podrška u biračkom telu je na istorijskom minimumu. Republikanska stranka na leđima sve kočopernijeg “trampizma” je na najboljem putu da povrati većinu u Senatu i Predstavničkom domu. Ako Bajdenova administracije ne napravi veliki pomak u borbi proitv pandemije i ne zaustavi galopirajući inflaciju, put Trampa ka povratku u Belu kuću će biti trasiran. Čini se da je, kao jedina prepreka, u realizaciji te noćne more za veliki deo slobodnog sveta ostalo američko tužilaštvo i sudije.BONUS VIDEO Loto groznica trese Ameriku - ko je dobitnik 700 miliona dolara?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apkojedobitnik700milionadolarauamericigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2512783"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram