0
Rim ulazi u klub malobrojnih gradova u kojima je lepota demokratski raspodeljena. Ne treba imati mnogo novca u novčaniku da bi se videle lepeza lepota i Večnog grada. Nije potrebno imati gomile para za atiko da bi se uživalo u predivnim panoramama, terasa na Pinću, iznad Pjace del Popolo, Promenada Zaljubljenih na Monte Mariju, Đanikolo, Vrt Pomorandži na Aventinu su dostupni svima, gratis. Osim solidne kondicije i dobre volje nije potrebno ništa više, čak ni karte za autobus ili metro, samo udobna obuća.
Pročitajte još:
Đanikolo
Đanikolo ne pripada grupi od sedam brežuljaka na kojima je nastao antički Rim, ali pruža bajkovit pogled na svaki od njih. Za one koji vole da istražuju i čiji apetit za lepim je nezasit imaju priliku da testiraju svoje kapacitete ako iz Vatikana krenu na Trastevere preko Đanikola ili obratno.
Iz pravca Vatikana ka Trastevereu prvo ćete naići na Tasov hrast, ili bolje rečeno, ono što je ostalo od hrasta posle groma koji ga je udario 1843. godine. U svakom slučaju, ispod njega je jedan od najvećih italijanskih pesnika obožavao da meditira i kompunuje stihove za njegove sonete koji su inspirisali Getea i Bajrona, a neki od njih su bili posvećeni i Cvijeti Zuzurić, pošto je jedan Tasov prijatelj bio toliko opčinjen lepotom Flore Zuceri, kako su dubrovačku lepoticu zvali Italijani, da je zamolio Tasa za pomoć.
Zatim će se pred vašim očima pojaviti i svetionik. Rim nema more, ali ima Il Faro (Svetionik) koji osvetljava noću u bojama italijanske zastave i koji je na tom mestu od 1911. godine kada je napravljen u čast proslave pedesetogodišnjice ujedinjenja Italije. Pre nego što se stigne na vrh kojim dominira veliki spomenik Garibaldiju shvatićete zašto je u finskom ministarstvu spoljnih poslova u Helsinkiju najpoželjnije mesto u ambasadi Finske u Rimu.
Napor koji se uloži da se stigne do vrha biva nagrađen panoramom, a ako ste sa klincima i klincezama možete da ih častite luna parkom koji se nalazi na par desetina metera odatle ili krugom na ponijima oko trga. Posle predaha počinje silazak ka Trastevereu i pre nego što krenete stepenicama u jedan od najpoznatiji rimskih kvartova, čeka vas “Fontanone” kako iz milošte Rimljani nazivaju Fontanu Vode Paola (la fontana dell’Acqua Paola). Filmofili će prepoznati Fontanone iz oskarovskog ostvarenja Paola Sorentina “La grande bellezza”.
Aventino i vrt pomorandži i ruža
Ako postoje savršena mesta za život, onda je Aventino visoko kotirano na toj listi. Jedan od uverljvih dokaza koji može da vas uveri u to je pogled kroz “ključaonicu” sedišta Malteških vitezova na kupolu Svetog Petra koja se nalazi na vrhu jednog od sedam brda na kojima je stvoren antički Rim.
Ako vam se posreći da vas neko iz ambasade Malteških vitezova pri Svetoj Stolici i u Italiji pozove moći ćete da uživate u jednom od najspektakularnijih panorama na planeti, u suprotnom moraćete da se zadovoljite samo pogledom kroz “zeleni tunel” puzavica u čijem dnu se vidi kupola Svetog Petra, koji se vidi i sa Trga Malteških vitezova, naravno kada su otvorene kapije.
Kao mala uteha može da vam posluži pogleda iz Vrta pomorandži koji je otvoren za sve od 9 ujutro do zalaska Sunca i nalazi se bukvalno 100 metara od sedišta Malteških vitezova. Takođe, silazeći sa Aventina prema Ćirku Masimu čeka vas i cvetni “vatromet” u Rimskom ružičnjaku koji ima više od 1100 različitih vrsta ruža. Ružičnjak je otvoren preko celog dana od maja do oktobra.
Vila Torlonia
Vila Torlonija se nalazi u Via Nomentana, par stotina metara od Porte Pia, bila je decenijama, po završtetku Drugog svetskog rata, zapuštena. Jedan od razloga je što se direktna linija familije Torlonija ugasila pa su rasprave o nasledstvu postale Minotaurov lavirint, a drugi je mnogo važniji, Benito Musolini je po osvajanju vlasti iznajmio za 1 liru Vilu Torloniju i u njoj ostao sve do svrgavanja s vlasti 1943. godine. Tako da niko nije želeo da bude optužen za apologiju fašizma.
Danas su zdanja unutar parka – Kuća Sova, Sredjovekovni zamak, Palata prinčeva, uključujući i Plemićku palatu, u kojoj je živeo Duče sa svojom porodicom – restaurirani. Ipak, najvrednija i najlepša strana parka koji je koncipirao u prvoj polovini 19. veka Alesandro Torlonija je bogata lepeza biljaka, posebno drveća iz čitavog sveta. Najlepši primerci libanskog kedra, palmi, platana, pina, kestena, maslina, hrastova se mogu videti u Vila Torloniji.
Za turiste namernike, tokom zime Vila Torlonija je oaza zelenila u sveopštem sivilu a tokom leta jedno od retkih mesta u uzavrelom Rimu gde se može predahnuti u debelom hladu i prošetati a da se ne rizikuje toplotni udar. A tu je i restoran-picerija “La Limonaia”, gde se ne zna šta je upečatljivije, mirisi, ukusi ili ambijent.
Papesina kapela
U blizini Koloseuma, na uglu “Via dei Querceti” i “Via dei Santi Quattro” nalazi se jedna mala i na prvi pogled vrlo neugledna i ostavljena na zub vremena kapela. Ali, na čijoj kapiji od gvožđa uvek stoji barem jedan sveže ubrani cvet.
Reč je o Papesinoj kapeli, koja je prema predanju podignuta u znak sećanja na navodnu jedinu ženu poglavara Rimokatoličke crkve, Jovanu ili Jovana VIII. Prema legendi tokom procesije ka bazilici Svetog Jovana, papesa je imala, po jednima, spontani pobačaj, po drugima je čak rodila dete.
Naratori legende se ne slažu ni oko kraja Jovane, neki svedoče da je bila kamenovana od razjarene mase drugi tvrde da je umrla na licu mesta. Kako god bilo ceo kvart je vekovima zvan kao Papesin kvart a ulica kao Papesina ulica.
Istini za volju taj naziv bi mogao da bude opravdan i prisustvom u tom delu Rima, ljubavnica, sinova i ćerki papa koji se nisu libili da krše celibat čak ni kada su stizali do trona Svetog Petra. Dve od njih, majka i ćerka, Teodora i Marozija će postati toliko moćne da će birati pape zbog čega će prva polovina desetog veka biti nazvana kao Rimska pornokratija. Dobar deo istoričara tvrdi da papesa Jovana nije uopšte ni postojala, i da je ona plod maštovitih priča koja su nastale u 14. i 15. veku koju su protestanti raširili kako bi ukazali na razmere do kojih ide korumpiranost u Vatikanu.
Fontana kornjača
Sakrivene između trga Vencije i nekadašnjeg jevrejskog geta u Rimu koji je danas jedno od najživopisnijih mesta za izlaske, nalazi se trg Matei i na njemu najlepša mala fontana u Rimu: Fontana kornjača. Priča koja stoji iza te fontane gotovo da je jednako fascinantna koliko njena gracioznost. Pre četiri veka u palati na tom trgu je živeo vojvoda Mucio Matei.
Vojvoda je bio poznat kao strastveni kockar i par nedelje pred venčanje izgubio je na kocki gotovo celo imanje. Čuvši za to, otac njegove obećane mlade, otkazao je venčanje. Matei koji, kao i većina plemića iz tog perioda, ne samo da je bio strastven već i veoma sujetan izazvao je svog tasta rekavši mu da kao što je sposoban da izgubi sve na kocki za noć tako je kadar i da stvori i nezmislivo od sumraka do zore.
Da bi dokazao da se ne šali, vojvoda je, kao slučajno pozvao u salu čiji su prozori gledali na trg, svoju mladu i njenog oca i onda ih nonšalantno zamolio da ga doprate do prozora. Kada su provirili kroz prozorsko okno, imali su i šta da vide: fontanu na sred trga. Mlada je bila dirnuta a tast zaprepašćen i da bi se izvinio odmah je dao ruku svoje kćeri vovodi Mateiju. Po venčanju, vojvoda Mucio je naredio da se prozor zazida tako da niko više ne može da gleda fontanu iz te privilegovane perspektive.
I danas možete da vidite osim fontane i zazidan prozor na palati Matei. A da, ne radi se o čaroliji ili nekim višim silama, vojvoda je bio samo lukav, čudo se sastojalo u tome da u toku noći prenesu fontanu, koja je postojala već 40 godina, iz obližnjeg geta za Jevreje zbog čega je vrlo malo onih koji nisu bili Jevreji znalo za njeno postojanje. Inače, kornjače su dodate nešto kasnije prilikom restauracije polovinom 17. veka.
Paskvino
Priča o Paskvinu, statui tribunu, koja čuje sve, zna sve i komentariše sve, vuče svoje korene iz vremena pape Alksandra VI poznatijeg kao pape Rodriga Bordžije. Početkom 16. veka napuljski nadbiskup kardinal Olivijero Karafa je kupio čitavu jednu palatu između Pjaca Navone i današnje ulice Vitorija Emanuelea II.
Kako do palate nije postojao dovoljno širok put, kardinal je odlučio da ga malo proširi i poploča, tokom radova je slučajno otkrivana statua iz antičkih vremena. Kako je u to vreme pronalaženje antičkih statua bila stvar prestiža i ponosa, kardinal Karafa je odlučio da posavi statuu na ugao svoje palate i tako je izloži divljenju publike.
Istoričari nisu složni oko motiva i originalnih autora koji su pretvorili bezimenu statuu u Paskvina, simbola oštre i satirične kritike vlasti. Pretpostavlja se da su tadašnji učenici i studenti došli na ideju da na statuu kače poruke sa vrlo kritičkim i satiričnim sadržajem na račun vlasti, mada postoji i struja koja veruje da je reč o “neznanom pesniku” koji je odlučio da se na taj način obračuna sa papskom vlašću.
Hadrijan VI, poslednji papa stranac sve do dolaska Papa Jovana Pavla II na čelo Rimokatoličke crkve, je čak naredio da se statua baci u Tibar ali su ga kardinali u poslednjem momentu sprečili jer su za razliku od holanđanskog pape vrlo dobro poznavali duh Rimljana koji je uvek bio sklon satiri i spreman da taj dar brani i pobunom. Statua je dobila ime Paskvino po rimskom zanatliji, istoričari se ne slažu da li je bio krojač, berberin, pekar, obućar ili kafedžija) ali je svakako bio vrlo britkog uma i oštrog jezika.
Nije samo Hadrijan VI želeo da se reši Paskvina i njegovi naslednici su isto pokušavali. Papa Sikst V, za koga neki kažu da je bio srpskog porekla iz Boke Kotorske, je odsecao jezike, ruke, čak i vešao one koji bi se drznuli da napišu nešto protiv njega. Ali, ni to nije ućutkalo Paskvina.
Via Marguta
Kada se krene od Španskog trga ka Pjaci del Popolo, većina turista instinktivno se uputi Babuinijevom ulicom ( via del Babuino), imaju i dobar motiv jer se u njoj, jednoj od najskupljih ulica u Rimu kada je u pitanju kvadratni metar stambenog prostora(od 10 do 15 hiljada evra), nalaze luksuzne prodavnice.
Ali, ulica za romantične i zaljubljene je paralelna, via Marguta, koja je tako nazvana po porodici berberina koji su tu stanovali u srednjem veku. Sve do 17. veka, via Marguta je bila ulica siromašnih jer su na njoj bile kapije iz štala odnosno stražnji izlazi vila iz Babuinijeve ulici gde su izlazile kočije sa konjima rimskih plemića. Onda su gradske vlasti odlučile da rekvalifikuju via Margutu i davali su poreske olakšice stranim slikarima koji su odlučili da se nastane u toj ulici i da otvore svoje ateljee.
Tako je via Marguta postala ulica slikara u kojoj su stvarali od Petera Paula Rubensa preko Nikole Pusena do Pabla Pikasa. Njenim čarima nisu odoleli ni kompozitori poput Stravinskog i Pučinija a u njoj je stanovao i američki pisac Truman Kapote autor Doručka kod Tifanija. I kad već pomenusmo Doručak kod Tifanija, neizbežna Odri Hepbern je vezana i za via Margutu. Baš u toj ulici na broju 51 u filmu Praznik u Rimu se nalazi stan Gregori Peka, odnosno američkog dopisnika Džoa Bradlija, u kojoj su snimane scene iz filma za koji Hepbernova dobila Oskara.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
