Piše Željko Ivanović: Dritane, ili jesi ili nisi

Kolumnu Željka Ivanovića za Vijesti prenosimo u celosti:Ali, kao što je vakcina jedini lek protiv korone, pad Vlade jedini spas za Zdravka, samoizolacija najbezbednije mesto za Medojevića, a vraćanje na fabričko podešavanje prirodan put za Bogdanovića (SNP iz ‘97.), tako su i redovi koji slede najubedljivija potvrda da je moja najbolja čitateljka surova realnost. Za sve antivaksere, primitivce, populiste, šoviniste, kukavice i ostale promotere teorija zavere:“U vezi platforme DF-a o kojoj pišeš, moram napraviti malo dužu digresiju, koja se ne tiče samog dokumenta. Moja majka je hiperemotivna osoba, dupli rak u horoskopu. Pogađaju je stvari koje ostali ljudi i ne primećuju. Verovatno zbog toga već trideset godina uspeva da se izbori sa autoimunom bolešću.Veoma je tolerantna prema ljudskim slabostima. Svima sve prašta, nije zlopamtilo. Govori da nikad ne treba suditi ljudima u čijim cipelama nismo hodali. Recimo, ima širinu i razumevanje za ljude koji se prodaju za 50 ili 100 evra, pa u izbornim ciklusima zna da kaže: ‘Ko zna koja ih je muka naćerala. Znam kako je gledati u oči rođeno dete koje sedi kući bez posla i dve godine, svake sedmice, konkuriše za neki posao, a zna da ga neće dobiti, jer moj suprug i ja celi vek glasamo protiv DPS-a’. Znala je, dakle, da iskaže razumevanje za ljude koji zbog budućnosti svog deteta, ili da bi mu hleb i ogrev obezbedili, glasaju protiv svoje volje.

Njeno dete (Ja) im je srećom, posle nekoliko godina čekanja, zaposlio Dragan Šoć, vazda mu hvala, jer je bio u odličnim odnosima sa pokojnim Šturanovićem. Tad sam se posvađala sa ocem jer mu je Dragan rekao da pođem kod tadašnjeg predsednika Osnovnog suda u Podgorici i kažem da dolazim po preporuci ministra Šturanovića, što sam odbila da uradim. Ipak dobih posao, a da ne pomenuh Šturanovića, kojem sam takođe zahvalna do neba.Ipak, postoji pojava prema kojoj je moja majka apsolutno netolerantna. To je Grand! Grand parada je za nju sinonim za savremenu Sodomu i Gomoru. Za nju je Grand širok pojam koji ne obuhvata samo slušaoce te ogavne muzike i posmatrače konkretnog šou programa, već i gledaoce raznih pinkova, farmi, velikih bratova, parova, marića itd. Ne može čak da prihvati da neki ljudi to gledaju iz zezanja... Čim čuje da neko gleda te gadosti, imam utisak da trajno promeni mišljenje o toj osobi i da je nikad više ne gleda istim očima... Smatra da se posmatrači tog primitivizma, nemorala, neukusa, prostakluka, surovosti... identifikuju sa akterima, jer baštine isti ili jako sličan sistem vrednosti!Opisujući ih, (i aktere i posmatrače) često parafrazira Goricu Popović, koja je gostujući u jednoj emisiji rekla da je kao devojčica svakog leta išla kod babe koja je držala farmu svinja i da nikad, baš nikad nije videla svinje kako se pare u oboru, jer su se krile od očiju posmatrača, znajući za diskreciju i stid. Za razliku od aktera ovih skandaloznih programa.Da konačno poentiram. Moja majka političare i aktiviste Fronta, DPS-a, Vučićevog SNS-a, Dodikove pristalice, hrvatske ludake i sve ostale balkanske šoviniste zove jednim imenom - GRANDOVA PUBLIKA!A od grandove publike se nije mogla očekivati drugačija platforma”.Sad sam, nadam se, ubedio i Zdravka i Medenog i Bokija, da moja najbolja prijateljica postoji, jer moja majka nikada nije bila toliko blaga i miroljubiva da bi me učila kako ne treba suditi ljudima u čijim cipelama nismo hodali. Ona je bila više za ćeranje nego za pomirenje. Ali, na sličnu temu (ne sudimo ljudima u čijim cipelama nijesmo hodali) u maju prošle godine objavio sam tekst (Nek je vječna Crna Gora, amin) u kome sam se pitao: da li bi Mandić 2020. bio opisivan kao kvisling, Ivica Stanković kao tužilac mafije, Bidon kao marioneta Vođe, a Amfilohije kao đavo - da je DPS bio drugačiji i da ih nije, jedne terorom a druge novcem i privilegijama, ugurao u cipele sa kojima nisu mogli ostaviti drugačiji trag.Zato, moja braća i neistomišljenici iz DF-a nemaju što da se ljute i psuju: nas ne deli partija, nacija, zastava, jezik ili vera, nas jedino dele - vrednosti. U prilog tome govori i činjenica da sam podjednako daleko od platforme Draginje Vuksanović i današnjeg SDP-a, njihovog grand crnogorstva, turbo šovinizma kojim jurišaju na temelje antifašizma i građanstva na šta se, gle čuda, pozivaju.Ali da se vratim majci moje najbolje čitateljke i njenim cipelama. Ona bi rekla - najteže je na političkoj sceni biti u cipelama Dritana Abazovića. Nakon godinu i po ćeranja Dritana kao izdajnika, DPS & Co. bi ga danas rado podržali za premijera, dok oni drugi koji su se godinu i po ponosili njegovom stamenošću i odbranom prve smene vlasti u istoriji Crne Gore, sada već počinju da ga zovu izdajnikom. Ali, biti uvek u manjini znači skoro uvek biti u pravu. Abazović je odigrao odlučujuću ulogu u obaranju DPS-a, a najveću u odbrani te pobede. Ako sada uspe da privoli ili natera, neka svako tumači kako mu više odgovara, Đukanovića na povlačenje, onda je već dosta učinio da jednog dana dobije više od fusnote u istorijskim udžbenicima. Čak i ako ih bude pisao Novak Adžić. Posebno ako bi bio objektivan kao u velikom feljtonu o DPS i vođi s početka 90-ih koji je ne tako davno publikovao u Vijestima. A koga bi se Adžić danas već odrekao. Kao neki Dejan neke Dalile u petoj sezoni Zadruge.Za kraj, evo odgovora na pitanje iz naslova: Jeste. Lav je.BONUS VIDEO Dramatični momenti sa Cetinja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=cetinjedramaticnitrenutciik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2380851"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram