Trampova opsesija Grenlandom: Pet mogućih scenarija za rasplet

Donald Tramp planira da Grenland dobije „na ovaj ili onaj način“, kako je rekao u utorak uveče u obraćanju pred Kongresom.

Grenland je deo Danske. Tako je od 18. veka, podseća USA Tudej (USA Today).

Ima svoju lokalnu upravu, sa parlamentom koji nadgleda neke domaće i civilne poslove. Zakone koji se odnose na odbranu, nacionalnu bezbednost i ekonomiju Grenlanda kontrolišu kreatori politike u Kopenhagenu, udaljenom više od 3.000 kilometara.

Tramp je prvi put nagovestio da želi da kupi Grenland 2019. godine, tokom svog prvog mandata. U drugom, on je odbio da isključi ekonomsku ili vojnu silu da preuzme kontrolu nad teritorijom.

USA Tudej izdvojio je pet mogućih teorija kako bi Trampova saga oko Grenlanda mogla da se završi.

Grenland glasa za nezavisnost, traži da se pridruži SAD

Grenlanđani već nekoliko godina raspravljaju o tome da li bi im bilo bolje da su nezavisna zemlja, što bi mogao da im reši nacionalni referendum. Danska je rekla da će dozvoliti referendum ako dovoljno stanovništva bude za održavanje takvog glasanja.

Nezavisnost od Danske biće ključno pitanje na parlamentarnim izborima na Grenlandu 11. marta.

Međutim, ishod glasanja neće imati neposredan uticaj na nezavisnost. I dok su ankete dosledno pokazale da bi većina Grenlanđana radije bila nezavisna, oni to žele samo ako ne izgube životni standard koji podržava danska država.

Pošto se Trampova fiksacija na Grenland ponovo pojavila, istraživanja javnog mnjenja su pokazala da velika većina Grenlanđana ne želi da njihovo ostrvo postane deo SAD.

„Ne želimo da budemo Amerikanci, niti Danci. Mi smo Kalaliti (Grenlanđani)“, napisao je Egede na Fejsbuku u sredu, koristeći grenlandski Inuit etnički naziv za narod Grenlanda.

Tramp će jednostavno pokušati da kupi Grenland

Nije baš jasno kako bi Trampova administracija mogla da kupi Grenland od Danske, bez obzira na to što je Danska iznova i iznova ponavljala da nije na prodaju. Ne postoji očigledan pravni ili komercijalni put da se to dogodi.

Ipak, poslednja teritorija koju su SAD kupile bila je upravo od Danske.

Kupila je Devičanska ostrva 1917. za 25 miliona dolara. Nekoliko narednih američkih teritorijalnih ekspanzija, u južnom Pacifiku, bilo je rezultat aneksija i sporazuma, podseća USA Tudej.

Vikistrat, globalna konsultantska kuća za rizike, saopštila je da bi jedan teoretski scenario kupovine Grenlanda, iako bi zahtevao saglasnost i Grenlanda i Danske, mogao da dovede do ponude SAD da zakupe Grenland od Danske na duži period.

Ovo bi bilo slično onome što je Kina uradila sa svojom teritorijom u Hong Kongu, kada ju je dala u zakup Britaniji na 99 godina od 1898. do 1997.

U drugom teorijskom scenariju, Grenland bi mogao da odobri Sjedinjenim Državama ono što je Vikistrat nazvao „manjinskim udelima“ u svom upravljanju, pre svega u oblastima bezbednosti i spoljne politike. To bi značilo da će SAD verovatno morati da preuzmu oko 800 miliona dolara godišnjih subvencija koje sada daje Danska.

Tramp može da ekonomski pritisne Grenland i Dansku

Tramp koristi pretnje i nametanje carina kao sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva.

Poslednjih dana ih je nametrnuo trima najvećim trgovinskim partnerima Sjedinjenih Država: Kanadi, Meksiku i Kini.

On je takođe nagoveštavao mogućnost korišćenja carina protiv Evropske unije, čija je Danska članica.

Tramp koristi pretnje i nametanje carina kao sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva.

Poslednjih dana ih je nametrnuo trima najvećim trgovinskim partnerima Sjedinjenih Država: Kanadi, Meksiku i Kini.

On je takođe nagoveštavao mogućnost korišćenja carina protiv Evropske unije, čija je Danska članica.

Ovaj akt daje američkom predsedniku široka ovlašćenja da nametne tarife pod izgovorom nacionalne i ekonomske bezbednosti SAD.

Rusija i Kina sve više pokazuju prisustvo u arktičkim oblastima u blizini Grenlanda, gde se nalaze vredna nalazišta minerala retkih zemalja. SAD se oslanjaju na Kinu i druge zemlje za svoje potrebe za retkim mineralima.

Tramp može da napadne Grenland?

Američka invazija na Grenland može izgledati malo verovatna, ali je Tramp nije eksplicitno isključio.

Svaka takva invazija bi takođe, teoretski, pokrenula član pet NATO-a, koji kaže da je napad na jednu državu članicu napad na sve njih.

Ipak, ova klauzula o međusobnoj odbrani je komplikovana činjenicom da su i Danska i SAD članice NATO-a.

Osim toga, u svom obraćanju Kongresu u utorak uveče, Tramp je rekao da „snažno“ podržava „pravo Grenlanda da odredi sopstvenu budućnost“, sugerišući da je vojna opcija malo verovatna, čak i ako je odlučan da bude uporan da apsorbuje Grenland u SAD.

„Mislim da ćemo ga dobiti. Na ovaj ili onaj način, mi ćemo ga dobiti“, rekao je Tramp.

Trampova želja za Grenlandom može da splasne

Čini se da bi Tramp mogao i da izgubi interesovanje za Grenland, te da se ništa dramatično ne desi, primećuje USA Tudej.

Već postoji važna američka vojna baza na Grenlandu, u severnom delu ostrva, pod nazivom Tule vazdušna baza.

SAD bi tamo mogle da prošire svoje vojno prisustvo, uz dozvolu Grenlanda i Danske, tako što će rasporediti dodatne trupe, nadograditi raketne odbrambene sisteme i uspostaviti novu arktičku infrastrukturu.

En Merild je profesor na Univerzitetu Alborg. Njeno istraživanje uključuje fokus na Arktik i njegove resurse. Ona je rekla da ako je Trampov interes za Grenland prvenstveno vođen bezbednosnim brigama i sticanjem kontrole nad grenlandskim licencama za mineralne sirovine, „ovi ciljevi bi se verovatno mogli postići pregovorima između Grenlanda i SAD – bez potrebe da SAD na bilo koji način preuzme teritoriju“.