Grenland između Trampa i Danske: Spremaju se za istorijske izbore, a jedna stvar je zajednička za sve stranke

Građani Grenlanda će 11. marta izaći na birališta.

Ovo je potvrđeno nakon što su sve stranke u grenlandskom parlamentu podržale datum izbora koji je predložio premijer.

Sa pet nedelja do izbora, kampanja će trajati kraće nego inače, jer se grenlandski izbori obično raspisuju šest nedelja unapred, kako bi se obezbedila dovoljna logistička priprema.

„S obzirom na političke događaje koji su se nedavno odvijali, i unutar zemlje i izvan nje, odlučeno je da se izbori ubrzaju, umesto da se čeka šest nedelja“, rekao je Mute Egede obraćajući se parlamentu.

Njegova vlada upravo je obezbedila podršku za zakon kojim se zabranjuju strane i anonimne donacije političkim strankama. Nedugo nakon što je zakon usvojen, Egede je predložio prekid sednice kako bi stranke mogle razgovarati, a zatim je datum izbora objavio na društvenim mrežama.

„Nalazimo se u ozbiljnom vremenu, vremenu kakvo naša zemlja nikada ranije nije iskusila. Ovo nije trenutak za unutrašnje podele. Ovo je trenutak koji nas obavezuje na saradnju i jedinstvo za dobrobit naše zemlje“, napisao je Egede na Fejsbuk.

Prva izborna kampanja premijera

Ovo će biti prva izborna kampanja u kojoj će se Mute Egede boriti da zadrži poziciju premijera.

Njegova stranka, Inuit Ataqatigiit (IA), osvojila je 37% glasova na prethodnim izborima pre četiri godine, vodeći kampanju za zabranu eksploatacije uranijuma.

Glavna tačka sukoba bila je veliki rudarski projekat u Kvanefjeldu kod Narsaka na jugu Grenlanda. Zabrana eksploatacije usvojena je ubrzo nakon izbora i ostala je na snazi, iako je stranka "Naleraq" napustila Egedovu prvu koalicionu vladu, pridruživši se stranci Siumut, koja je na izborima bila na suprotnoj strani ovog pitanja.

Iako je pitanje uranijuma izazivalo tenzije, od tada je uspostavljen politički konsenzus o ovoj temi, uprkos tome što se i dalje povremeno javlja tokom unutarstranačkih borbi za liderstvo u Siumutu.

IA je tako prešla iz koalicije sa tesnom većinom u saradnju sa Siumutom, što im sada daje više od dve trećine mesta u parlamentu.

Mute Egede je tek drugi premijer iz stranke IA u istoriji Grenlanda. Inače, stranka Siumut dominira premijerskom funkcijom od uspostavljanja autonomije 1970-ih. Egede je prvi put izabran u parlament 2015. godine.

Više kandidata za premijersku poziciju

Jedan od njegovih glavnih protivnika je Erik Jensen, trenutni ministar finansija i lider Siumuta, koji je deo koalicione vlade.

Na izborima će učestvovati i stranka Naleraq, čiji je lider Pele Broberg izjavio da bi Grenland mogao napustiti Kraljevinu Dansku za tri godine, ukoliko on bude imao dovoljno političkog uticaja.

Pored bivšeg premijera Hansa Enoksena, Naleraq je na kandidatskoj listi predstavio i najvećeg grenlandskog influensera, Kupanu Olsena.

Na glasačkom listiću naći će se i konzervativnije stranke Demokraatit i Atassut, koje trenutno imaju po tri, odnosno dva poslanička mesta u parlamentu sa ukupno 31 članom.

Velika pažnja javnosti

Otkako je predsednik SAD Donald Tramp ponovo izrazio želju da Grenland postane deo Sjedinjenih Država, pažnja javnosti je usmerena na datume parlamentarnih izbora.

Istovremeno, debata o nezavisnosti Grenlanda i budućnosti zajednice sa Danskom dodatno je intenzivirana.

Nezavisnost će, po svemu sudeći, biti jedno od ključnih pitanja na predstojećim izborima. Govoreći u parlamentu, Mute B. Egede je ponovio da je ovo pitanje koje treba da odluči narod Grenlanda.

„Sada je na biračima red da glasaju, jer birači odlučuju o tome kakvu budućnost žele,“ rekao je Egede.

Svi građani sa danskim državljanstvom mogu glasati na parlamentarnim izborima ako su živeli u Grenlandu najmanje šest meseci.

Pored parlamentarnih izbora, 1. aprila će biti održani i lokalni izbori.

Većina za nezavisnost?

Iako svih pet parlamentarnih stranaka podržavaju nezavisnost, razlikuju se oko toga kako i kada to treba postići.

Samo opoziciona partija Naleraq, koja trenutno ima pet mesta u parlamentu od ukupno 31, želi odmah da prekine veze sa Danskom.

„Najvažniji deo naše predizborne kampanje biće početak procesa nezavisnosti od Danske“, rekao je za Rojters lider stranke Pele Broberg.

Danska je vekovima vladala ostrvom. Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine i od tada je stekao široku autonomiju, uključujući pravo da proglasi nezavisnost, iako Kopenhagen ostaje odgovoran za bezbednost i spoljnu politiku Grenlanda.

Većina Grenlanđana bi glasala za nezavisnost da se takav referendum održi sada, pokazalo je nedavno istraživanje anketara Veriana, koje su naručili danski list Berlingske i grenlandski dnevnik Sermitsiak.

Oko 28% je reklo da bi glasalo protiv nezavisnosti.

Ostrvo poseduje ogromne neiskorišćene mineralne resurse, ali njegova ekonomija zavisi od ribolova i godišnjih grantova iz Danske.

Anketa je takođe pokazala da 45 odsto ljudi ne bi htelo nezavisnost ako bi to negativno uticalo na životni standard, ističući da je budući put ka njoj i dalje nejasan.