Parlament Francuske sprečio prekid finansiranja države

Samo nekoliko dana pre Nove godine, predsednik Emanuel Makron i njegov kabinet sastali su se u ponedeljak uveče da bi predstavili kratak tekst tog zakona.

Cilj mu je "osigurati kontinuitet života zemlje i funkcionisanje javnih službi", uključujući naplatu poreza i njihovu isplatu lokalnim vlastima na osnovu nivoa poreza i potrošnje u budžetu za 2025. godinu, saopštio je kabinet.

Poslanici u Narodnoj skupštini, moćnom donjem domu Parlamenta, podneli su nekoliko amandmana i glasali za usvajanje zakona u utorak uveče, a zatim je glasao i Senat.

Zakon je donet uprkos dubokim podelama među tri glavna tabora u Narodnoj skupštini - krajnje desničarski Nacionalni zbor Marin Le Pen, levičarske stranke i poslanici Makronove centrističke manjinske vlasti.

Sledeći korak će biti teži: izrada pravog budžeta za 2026. godinu i sprečavanje nove političke krize.

Vanredni zakon - "lex specialis" je "kao rezervna guma", rekao je poslanicima ministar finansija Rolan Leskir, pozivajući na brz rad na budžetu za sledeću godinu. Predugo oslanjanje na privremeni zakon "preti da izazove značajno slabljenje francuske privrede", upozorio je on.

Makron očajnički želi da smanji ogroman državni deficit na pet odsto ekonomskog učinka - BDP-a i da vrati poverenje investitora u francusku privredu posle dugotrajnog političkog zastoja i previranja izazvanog njegovom zlosrećnom odlukom da prošle godine raspiše vanredne izbore.

Francuska ima visok nivo javne potrošnje vođen izdašnim programima socijalne zaštite, zdravstvene zaštite i obrazovanja i veliko poresko opterećenje koje ne pokriva troškove.

Premijer Sebastijan Lekorni koji je podneo ostavku, a zatim je jesenas ponovo imenovan, apelovao je u utorak na sve stranke da rade tokom praznika kako bi postigle kompromis o budžetu za 2026. godinu, pošto je prethodni pokušaj propao prošle nedelje.

Lekorniova manjinska vlada je početkom ovog meseca dobila olakšanje kada je Parlament tesno odobrio ključni Zakon o budžetu za zdravstvenu zaštitu, ali po cenu suspenzije Makronove vodeće, penzione reforme koja je imala za cilj povećanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine će,muj su se Francuzi oštro usprotivili.