Pandemija siromaštva pogodiće 20.000 građana u Crnoj Gori

Viša ekonomistkinja SB, Trang Van Nuin, rekla je agenciji Mina-biznis da bi, u slučaju da se desi drugi talas pandemije i slična situacija ponovi do kraja godina, efekat mogao biti mnogo gori ako ne bude nikakvih Vladinih politika.„Sve to sugeriše da bi nivo siromaštva mogao da se vrati na nivo koji je u Crnoj Gori bio prisutan 2013. godine, čime bi se potpuno poništio sav napredak koji je ostvaren na tom polju“, rekla je Nuin, komentarišući beleške SB koje sagledavaju uticaj Covid-19 na siromaštvo na Zapadnom Balkanu.

U riziku od siromaštva porodice sa više dece

Nuin je saopštila da su u SB procenili da bi prihodi jednog domaćinstva u proseku mogli da se smanje pet do deset odsto, u zavisnosti od toga koliko će kriza sa pandemijom trajati.Na pitanje da li postoje neke posebne ciljne grupe u Crnoj Gori kojima više preti rizik od siromaštva, Nuin je odgovorila da je i pre krize izazvane pandemijom koronavirusa u državi bilo identifikovano više grupa koje su u riziku od siromaštva.

„Može se očekivati da su to grupe koje pripadaju etničkim manjinama, porodice sa velikim brojem dece i čiji članovi rade u neformalnom sektoru, kao i porodice u kojima je prisutan nizak nivo obrazovanja. Tu ima i kategorija kao što su stariji ljudi i osobe sa invaliditetom, koji su ranjive grupe, ne možda sa prihodovne strane koliko sa strane zdravstvene zaštite i socijalne inkluzije“, objasnila je Nuin.Prema njenim rečima, ima tu još nekih grupa iz sektora koji su posebno pogođeni krizom, kao što su radnici koji će ostati bez posla, odnosno zaposleni koji su radili samo pola radnog vremena, ili mlađi i manje iskusni radnici.

Vlada preduzela mere

Na pitanje šta je crnogorska Vlada preduzela kako bi smanjila rizik od siromaštva, Nuin je odgovorila da je u početnoj fazi fokus bio da se zaštiti ekonomija i privreda i da se pruži podrška firmama kako bi se sačuvala radna mesta.„U ciju podrške prihodima domaćinstava, Vlada je već preduzela neke mere kao što su isplate penzionerima i udvostručene subvencije za račun za električnu energiju, ali ako se kriza produži verovatno će se javiti potreba da se razmotre dalje mere podrške sa prihodovne strane koje bi morale da budu ciljane“, smatra Nuin.

Ona je ocenila da su bitne i one mere koje se odnose na negotovinske odnosno nenovčane transfere, koje bi bile usmerene na osetljive i ugrožene grupe u smislu kontinuiranog obezbeđivanja osnovnih usluga socijalne zaštite.„Veoma bitan je i sektor obrazovanja, jer ako dođe do produženog poremećaja u sektoru obrazovanja ili opšteg obrazovanja to može dodatno da proširi i poveća jaz između većeg dela dece i dece iz osetljivih ugroženih grupa“, rekla je Nuin.Ona smatra i da postoji rizik da ljudi koji bi postali siromašni zbog pandemije koronavirusa verovatno ne bi dobili određene oblike zaštite i da to predstavlja problem ako se ne bi uradilo ništa.

Uticaj krize na gubitak radnih mesta

„Zato su bitni napori Vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu. Ako situacija potraje, možda se može razmisliti o još jednoj jednokratnoj pomoći, ali je treba pažljivo pratiti“, kazala je Nuin.Kada je u pitanju Crna Gora, prisutan je ograničeni fiskalni prostor i takva odluka ne bi bila jednostavna i morala bi da bude pažljivo ciljana i vremenski ograničena odnosno privremena.

„Treba razmotriti i mogućnost proširenja obuhvata postojećih programa socijalne pomoći i socijalne zaštite. Crna Gora već ima niz dobro ciljanih mera socijalne pomoći. Tu je materijalno obezbeđenje porodice, takozvani MOP, sa značajnom pokrivenošću i uz određene fiskalne resurse on bi se možda u limitiranoj meri mogao proširiti da obuhvati još jedan deo stanovništva“, poručila je Nuin.Ona je podsetila da u Crnoj Gori postoji i socijalni karton gdje je sve digitalizovano i u elektronskoj formi, tako da bi bilo relativno lako uvesti izmene privremenog karaktera u sistem socijalne zaštite, uz pažljivo razmatranje fiskalnih troškova.

Nema ekonomske sigurnosti

Na pitanje da li u Crnoj Gori postoji rizik od smanjenja srednje klase, Nuin je odgovorila da u Crnoj Gori postoji solidna jaka srednja klasa, koja je izuzetno bitna za prosperitet celog društva i društvenu koheziju.

Kako je objasnila, u doba krize, kao što je ova sa pandemijom koronavirusa, smanjuje se ekonomska sigurnosti i dolazi do smanjenja srednje klase, što nije dobro za održivi društveni razvoj.Kada je u pitanju uticaj Covid-19 na siromaštvo u zemljama Zapadnog Balkana, Nuin je odgovorila da će se velike posledice osetiti na prihode stanovništva.„Prihodi će pretrpeti jak udarac posebno u sektorima koji budu najteže pogođeni krizom, a gubirak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu. Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu“, rekla je Nuin.SB je u beleškama procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da vlade nisu uvele određene mere, koronakriza oterala najmanje 400 hiljada ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže čak i 950 hiljada u periodu od juna do avgusta.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram