"Osećali smo se kao govna": Kako je nastao fenomen Greta

Emili Vit, novinarka Njujorkera odlučila je da kroz prikaz zanimljivih detalja iz Gretinih memoara, osvetli zapravo fenomen Grete Tunberg, i kako je uspela da svoje ideje transformiše u pokret.Priča o Greti Tunberg i njenom aktivizmu počinje 20. avgusta 2018, kad je Greta imala 15 godina i kad je započela štrajk protiv klimatskih promena pred švedskim parlamentom i to baš na prvi radni dan jesenjeg zasedanja, i tri nedelje pred održavanje parlamentarnih izbora u ovoj skandinavskoj zemlji.Greta je svakog jutra dolazila pred parlament biciklom i počinjala protest. Obavezno bi isključila svoj mobilni telefon, sela na zemlju ispred parlamenta, uzela svoje školske knjige i počela da ih proučava, iako je u intervjuima za švedske medije govorila da je to način da ukaže koliko je sadašnji školski sistem besmislena priprema za budućnost.“ Zašto bi bilo koja mlada osoba bila naterana da uči za budućnost, kada niko ne čini dovoljno da je sačuva”, izjavila je Greta za britanski Gardijan u novembru 2018.

Kada bi se vreme predviđeno za školu završilo, spakovala bi svoje knjige u ranac, uključila mobilni, sela na bicikl i odvezla se kući.Ovaj oblik protesta nije prošao nezapaženo, naprotiv Greta je preko noći postala globalno priznata figura po svom preciznom artikulisanju svih naučnih uzroka zbog čega dolazi do globalnih klimatskih promena i zašto treba osuditi političare koji ne čine ništa.Posle završetka švedskih parlamentarnih izbora, Greta je nastavila svoj protest pred parlamentom, ali ne svaki dan, nego samo petkom i time je pokrenula studentski pokret koji se zove “Petkom za budućnost”, koji je počeo da okuplja hiljade studenata širom sveta. Nastavila je s aktivizmom i u vreme pandemije, i kad se nalazila u kućnoj izolaciji zbog sumnje da je zaražena koronavirusom.

Godinu dana od formiranja pokreta, Greta je “napisala” knjigu “Naša kuća je u plamenu”, koja je objavljena 17. marta ove godine u SAD, kada je već dolazilo do prvih zabrana u odgovoru na masovno širenje koronavirusa. Prošle 2019. takođe kao knjiga objavljena su neka predavanja Grete Tunberg pod nazivom: “Niko nije previše mali da bi napravio razliku".Interesantno je da njeni citat” “Želim da paničite”, koji se spominje u njenim govorima, postali su popularni tokom ove pandemije.Novinarka otkriva zanimljiv sadržaj memoara Grete Tunberg. Kao autori knjige navedeni su Melana Ernman i Svante Tunberg, Gretina majka i otac, ali i njena mlađa sestra Beata Ernman. Glavni narator knjige je Malena Ernman, operska pevačica koja je postala popularna preko noći, kada je predstavljala Švedsku na pesmi Evrovizije 2009. U knjizi većina poglavlja ima kratku formu i najviše su usredsređeni na Gretin porodični život. Autorka označava knjigu kao klaustrofobičnu, ali veoma važnu jer je pokazala kako je aktivizam za klimatske promene transformisao jednu porodicu opterećenu brojnim psihološkim dijagnozama.Zapravo, štrajk ispred parlamenta je predstavljao vrhunac petogodišnjih porodičnih kriza, praćenih epizodama mentalnih bolesti, koje su pokrenule Gretinu majku na razmišljanje da li njihov problem zapravo leži u njima samima, ili u svetu. Posle nekog vremena, porodica je donela zaključak da se odgovor na ovo pitanje krije u klimatskim promenama i modernom životu.

Kako Ernamnova zaključuje, klimatske promene i mentalni poremećaji su posledice društva koje precenjuje svoju produktivnost, optimizam, ekonomsku ekspanziju i ekstrovertnost i daje im prednost nad razmišljanjem, mirnoćom i vođenjem života sa manje aktivnosti.“Nije trebalo da napišem knjigu o tome kako se osećam", piše Malena Ernman i dodaje:„Ali, morala sam. Jer smo se osećali kao govna. Osećala sam se kao govno. Svante se osećao kao sranje. Deca su se osećala kao sranja. Planeta se osećala kao sranje. Čak se i pas osećao kao sranje", dodajući da su ljudi izgoreli.Malena Ernman rođena je 1970. Kad je postala uspešan mecosoprsan, redovno je nastupala širom Evope. Godine 2003 rodila je devojčicu Gretu. Njen tadašnji dečko Svante Tunberg, inače od nje mlađi pola godine, bio je glumac. Par je, kada se rodila Greta odlučio da će Svante svoju karijeru staviti na “led”, dok Malena koja je bolje zarađivala, nastavila da radi. Sledećih 12 godina Svante je postao domaćica. Drugo dete rođeno je tri godine kasnije 2006. Dok su devojčice bile još male, porodica je vodila izolovan život i stalno su vreme provodili na putu po Evropi jer je sve zavisilo od Maleninog rasporeda.“Nije bilo rodbine, osim bake Mone, nije bilo prijatelja, nije bilo večera, zabava. Malena i Svante uživali su samoći.“Naša svakodnevica je bila čudesna. Zime smo provodili po svetlim i lepim apartmanima, leta na festivalima klasične muzike i opere”.

Malena je pobedila 2009. na švedskom izboru za pesmu Evrovizije, na kojoj je zauzela deveto mesto predstavljajući svoju državu sa “La Voik”, evro-pop pesmom sa elementima operske arije.Kako ona piše u knjizi, Gretina stroga ličnost je bila suprotnost njenoj ličnosti, platinasto plavim uvojcima i blistavim belim zubima. Zahvaljujući Maleni Erman, u Švedskoj je naglo poraslo zanimanje za operu. Slava koja je usledila nije promenila njene navike.Ona svoju ćerku Gretu opisuje kao izuzetno dete koje je ima fotografsku memoriju. Znala je da nabroji glavne gradove zemalja sveta i da imena tih gradova izgovara unapred i unazad. Takođe, na zidu iznad Gretinog kreveta visio je periodni sistem elemenata, a ono što je učila utiskivalo joj se u mozak za manje od jednog minuta. Međutim, ta njena osobina nije prihvaćena bila u školi gde je doživela maltertiranje vršnjaka, a značajnu pomoć pružao joj je jedan učitelj. Kada je 2014. imala 11 godina, svo vreme je plakala. Kako piše majka, plakala je i noću kad je trebalo da spava, na putu do škole, na časovima, tokom odmora, zbog čega su je nastavnici slali kući svaki dan.“Greta je prestala da svira klavir, smeje se i razgovara, čini se da je jedina njena uteha bio razgovor sa porodičnim psom, zlatnim retriverom Mosesom”.U jesen 2014. Greta je prestala da jede, a kako Malena piše, nije bilo jasno da li je uzrok psihičke ili fizičke prirode. Tad je doživela i prvi napad panike, dok je porodica pekla lepinje od cimeta i pokušala da je ohrabri da pojede nešto. Svante i Malena pokušali su da budu stroži prema njoj.

Kada su rezultati krvne slike pokazali da je sa njom sve u redu, Greta je počela da prolazi kroz psihološka testiranja. Prema preporuci lekara vođena je i lista šta je sve pojela i koliko, kao i koliko joj je za to bilo potrebno vremena.Ubrzo prestala je da razgovara sa svima u porodici, a krajem 2014. bila je na ivici hospitalizacije. Početkom 2015. Greti je otkriveno nekoliko dijagnoza: Aspergerov sindrom, visoko delujući autizam i opsesivno-kompulzivni poremećaj, kao i selektivni mutizam. Počela je da uzima antidepresiv “sertalin”.Malena je napisala: „Ono što se desilo našoj ćerki ne može se jednostavno objasniti medicinskom skraćenicom. Greta je jednostavno ispoljavala jedini racionalni odgovor na svet oko sebe. Na kraju, ona jednostavno nije mogla da se pomiri sa kontradiktornošću modernog života."U svojim govorima Greta je rekla da je za problem klimatskih promena saznala dok je još imala osam godina, a Eman prepričava da je sve počelo kada je Greta gledala dokumentarac o velikoj gomili smeća koja pluta Pacifikom. Malena je precizirala u knjizi trenutak kako su klimatske promene postale Gretina opsesija."Greta ima dijagnozu, ali ne isključuje da je ona u pravu i da smo mi ostali sve pogrešno shvatili. Greta vidi da naš ugljen dioksid pretvara atmosferu u džinovsku, vidljivu deponiju smeća“. Hamburger na njenom tanjiru više nije hrana već "uzeti mišić živog bića koje ima osećaje, svest i dušu."Gretina dijagnoza omogućila je adekvatno lečenje i da se neke stvari stabilizuju. Počela je da pohađa drugu školu, ali porodica Tunberg suočila se sa još jednim problemom, a to je bila njihova mlađa ćerka Bet i njeno ponašanje, koja se u javnosti predstavljala kao umiljata devojčica a u porodici je bila pravi tiranin, sa kojom su imali haos od života, što je dovelo da je zapravo izolacija koja je bila izvor sreće postal izvor ludila za čitavu porodicu.

U poglavlju “Balada o letu 2016”, Malena opisuje iskustvo sa Gretinom ishranom, kada je morala od kuće stalno da priprema obrok, pošto Greta nije želela da jede, a Bet urlala na nju i govorila joj da umukne. U tom ludilu, Bet je bila kao i Greta talentovana, brzo je učila pesme. I kod nje je dijagnostikovan ADHD (poremećaj pažnje), elementi Aspergerove bolesti, opsesivno-kompulzivni poremećaj i opoziciono-prkosni poremećaj.„Naša deca i posao, to je sve što možemo Svante i ja. Sve ostalo treba da se ostavi po strani napisala je Malena, koja je ubrzo dobila nervni slom i kod nje je ustanovljena dijagnoza ADHD u četrdeset i petoj godini.Greta Tunberg od kad je počela da govori o klimatskim promenama, malo je toga rekla što drugi aktivisti nisu. Ono što je mase privuklo ka Greti je njena "neurološka razlika” o kojoj često govori u svojim govorima." Zbog Gretinog psihološkog stanja koje je sprečava da se jednostavno prilagodi životnom stilu koji doprinosi klimatskim promenama, ostatak porodice brzo je sledio".Polako je Gretin aktivizam počeo da ublažava neke od njenih simptoma. Na klimatskoj radionici o Arktičkom krugu, ona je prvi put govorila u javnosti, podižući ruku da objasni statistiku o efikasnosti solarnih panela. Svakodnevno je jela svoj spartanski ručak, za štrajk se odlučila posle razgovora sa jednim američkim aktivistom, osnivačem grupe Zero Hour koja je nastala 2017. u Sjedinjenim Državama.

Malena piše da Svante i ona u početku nisu podržali Gretin poziv na štrajk, ali na odluku da promeni mišljenje uticala je upravo Greta, kojoj su pomogli da napiše transparent, odštampa letke o klimatskim promenama. Prvi razgovori sa njom postal su ubrzo viralni hitovi na društvenim mrežama.Svaki govor koji je Tunbergova održala, u početku je produžavao teoriju da je u pitanju zabluda, ali se očito ispostavilo da je Greta bila u pravu, a posebno je to naglasio govor iz Davosa 2019, kada je navela da je rešavanje klimatske krize najsloženiji izazov sa kojim se Homo sapiens suočio. Na to je upozorila i epidemija koronavirusa koja je dovela do žrtava i brojnih poremećaja u funkcionisanju društva, da ljudi nisu puno svesni posledica svoje svakodnevice.“Ovaj virus je uticao da putovanja izgledaju dekadentna, gradovi su očišćeni od zagađenog vazduha, a značajni udar nanesen je industriji fosilnih goriva. Sada znamo kako izgeda stvaran život i sve što radimo, znači nešto, ali niko nije hteo da se promena dogodi na ovakav način”.

Prošlog petka sa Gretom preko video veze razgovarali su nemački ekolozi. Preko video veze Greta je izgledala veoma umorno i bledo.“Nikako ne možemo videti nešto pozitivno u tome što ljudi umiru. To je tragedija, ali pandemija je možda pokazala čovečanstvu sposobnost kolektivnog reagovanja. To je učinjeno uz visoku cenu, pa pozivi za rešavanje klimatskih promena moraju postati prioritetniji. Deregulacija životne sredine, krčenje šuma, trgovina divljim životinjama cveta u uslovima ekonomskog očaja, rekla je Greta i dodala da strahuje će u budućnosti briga za životnu sredinu ostati zanemarena i da će ljudi krizu sa koronom iskoristiti kao razlog da nastave tamo gde su stali.Autor: Andrej Mlakar/Njujorker