37
Novoizgrađeni autoput Via Baltica, koji povezuje Varšavu i Talin, postao je ključni strateški adut NATO-a u slučaju ruske agresije na istok Evrope.
Iako prolazi kroz idiličan pejzaž Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, njegova uloga daleko prevazilazi običnu saobraćajnu infrastrukturu – on je jedini kopneni koridor koji bi omogućio brz transport trupa i opreme u slučaju da Moskva napadne neku od baltičkih članica Alijanse, piše Jutarnji list.
Poljski predsednik Karol Navrocki i litvanski lider Gitanas Nausėda otvorili su obnovljenu saobraćajnicu kao simbol zajedničke odbrane regiona. „Ovaj put pomaže privredi, ali i jača bezbednost naše regije“, rekao je Navrocki. Samo Poljska uložila je 2,6 milijardi evra u projekat, od čega je milijardu obezbedila Evropska unija.
Predsednik Litvanije Nausėda nazvao ju je „autoputem života“, putem koji ne spaja samo gradove, već i budućnost Evrope.
Ruska invazija, ako bi do nje došlo, najverovatnije bi išla kroz uski deo teritorije između Belorusije i ruske enklave Kalinjingrad – takozvani Suvalki koridor. Ako bi Moskva osvojila taj pojas, prekinula bi kopnenu vezu NATO-a sa baltičkim državama, što bi ih ostavilo izolovanim i ranjivim. Zato Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija već grade mrežu fizičkih barijera – rovove, „zmajeve zube“ i minska polja, a povukle su se i iz Otavske konvencije da bi mogle postavljati mine duž granica.
Via Baltica sada ima četiri trake i dovoljno čvrstu konstrukciju da izdrži težinu tenkova i artiljerije. Vojni stručnjaci ističu da bi na starom putu transport jedne divizije izazvao potpuni kolaps – konvoji su dugi kilometrima, a i najmanji kvar mogao je da blokira prolaz. Litvanski pukovnik u penziji Darius Antanaitis podseća da je ruski napad na Kijev 2022. godine propao jer su ruske kolone zaglavljene na putevima postale laka meta za Ukrajince.
Novi autoput omogućava obilaženje zaustavljenih vozila i nesmetano kretanje kolona, što daje stratešku prednost. Na njegovom kraju nalazi se i NATO borbena grupa u Estoniji, koju predvodi 900 britanskih vojnika.
Tri baltičke zemlje zajedno zauzimaju tek dve trećine teritorije Velike Britanije. Male, smeštene uz obalu, nemaju prostor za povlačenje u slučaju napada. Ipak, njihova bezbednost znatno je ojačana pristupanjem Švedske i Finske NATO-u 2023. godine. Time je Baltičko more praktično postalo „NATO jezero“, a izlaz ruske flote iz Sankt Peterburga pod punom je kontrolom Finske i Estonije, dok se vazdušni prostor nadgleda sa švedskog ostrva Gotland.
To znači da bi pojačanja mogla stizati i morskim putem, ne samo kopnom preko Suvalki koridora.
Pročitajte još:
37
0
2
Baltičke zemlje i Poljska sada izdvajaju rekordne sume za vojsku: Poljska 4,5% BDP-a, Litvanija 4%, Letonija 3,7%, a Estonija 3,4%, što je više i od američkih 3,2%. Time pokazuju odlučnost da zatvore sve „pukotine u oklopu“ i odvrate Rusiju od eventualnog napada.
Antanaitis ističe da stanovnici Litvanije „vekovima žive sa strahom“ i zato instinktivno razumeju pretnju, ali da danas, kao deo NATO-a i EU, konačno osećaju sigurnost.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare