Nemci danas izlaze na birališta, a ovo su ključne teme koje će odrediti budućnost Nemačke

Nemački izborni sistem je visoko proporcionalan, tako da ankete daju dobru sliku o tome kakva bi vlada mogla biti formirana nakon izbora.

Najstarija i tradicionalna stranka levog centra u Nemačkoj jesu Socijaldemokrate (SDP). Nakon godina pada, donekle se oporavila 2021. godine, omogućivši Olafu Šolcu da postane kancelar na čelu „semafor“ koalicije socijaldemokrata, liberala i Zelenih.

CDU/CSU su stranke desnog centra koje se smatraju „prirodnom“ partijom vlasti u Nemačkoj, pošto su predvodile mnoge posleratne koalicije. Nakon povlačenja Angele Merkel, CDU/CSU je imala problema da se oporavi, ali je poslednjih godina povratila podršku birača, a njenog lidera Fridriha Merca sada mnogi vide kao novog kancelara.

Zeleni u Nemačkoj imaju značajniju političku ulogu nego ekološke stranke u drugim državama. Bili su deo Šolcove koalicije u ovom sazivu Bundestaga. Njihov kandidat za kancelara Robert Habek je bio ministar privrede, dok je Analena Berbok bila ministarka spoljnih poslova.

AfD (Alternativa za Nemačku) je stranka koja se protivi imigraciji i evropskim integracijama. Osnovana je 2013. godine i od tada sve više naginje desnici. Prvi put je ušla u parlament 2017. godine. Kandidat za kancelara je Alis Vajdel.

Bivša političarka stranke Levica je napustila stranku i osnovala sopstveni politički pokret - Savez Sahre Vagenkneht. Njen savez trenutno ima veću podršku nego njena bivša partija. Sahra Vagenkneht je I kandidat za kancelkara svoje stranke.

Slobodna demokratska partija (FDP) odnosni liberali jeste manja liberalna pro-biznis stranka, manje konzervativna od CDU i više tržišno orijentisana od SPD-a. Njihov kandidat Kristijan Lindner je bio ministar finansija u Šolcovoj vladi, sve dok njegov otkaz nije doveo do pada koalicije.

Stranka Levica (Die Linke) nastala od ostataka bivših istočnonemačkih komunista i nezadovoljnih socijaldemokrata. Levica danas ima populistički levičarski program, s podrškom uglavnom u istočnim delovima Nemačke.

Imigracija i bezbednost među ključnim temama

Javna debata se fokusira na nekoliko ključnih tema koje oblikuju izbornu kampanju.

Nedavni porast terorističkih napada u gradovima poput Magdeburga, Ašafenburga i Minhena doveo je pitanje imigracije i bezbednosti u središte pažnje birača. Političke stranke su zaoštrile svoje stavove po ovom pitanju. Pod vođstvom Fridriha Merca, CDU zagovara pooštravanje politike azila, jačanje nacionalne granične kontrole i proširenje video-nadzora na javnim mestima uz uvođenje sistema za prepoznavanje lica.

Stranka odlazećeg kancelara Olafa Šolca obećava ubrzanje procedura za azil, sklapanje sporazuma za podsticanje ekonomske imigracije i olakšavanje repatrijacije onih koji ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu.

Zeleni se zalažu za očuvanje prava na azil u skladu sa evropskim i međunarodnim zakonima, protive se deportacijama u ratne ili krizne zone, kao i eksternalizaciji procedura za azil u zemlje van EU.

AfD se poziva na ponovno uvođenje stalne granične kontrole, legalizaciju odbijanja azilanata na granici i preventivno pritvaranje, ali se protivi opsežnom video-nadzoru na javnim mestima.

FDP se protivi nadzoru na javnim mestima i internetu, ali podržava suzbijanje ilegalne imigracije.

Levica predlaže reformu upravljanja migracionim tokovima, uključujući liberalizaciju vizne politike, finansiranje "gradova dobrodošlice", reviziju zakona o državljanstvu sa uvođenjem ius soli, obustavu deportacija i legalizaciju neregularnih migranata.

Savez Sahre Vagenkneht  zauzima nacionalistički stav po pitanju migranata sličan onom AfD-a.

Problem nemačke ekonomije

Nemačka ekonomija se suočava sa recesijom, što je dovelo do povećane zabrinutosti građana zbog rasta troškova života. Stranke nude različite pristupe za rešavanje ovih problema.

Demohrišćanii se fokusiraju se na smanjenje poreza za preduzeća, podsticanje investicija u tehnologiju i infrastrukturu, kao i na deregulaciju tržišta rada kako bi se povećala konkurentnost.

SPD predlaže povećanje javne potrošnje za socijalne programe, ulaganje u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i podizanje minimalne zarade kako bi se smanjila nejednakost.

Zeleni se zalažu za zelenu transformaciju ekonomije kroz ulaganje u obnovljive izvore energije, subvencije za održive tehnologije i uvođenje strožih ekoloških standarda.

FDP insistira na fiskalnoj disciplini, smanjenju javnog duga i podsticanju privatnog sektora kroz poreske olakšice i smanjenje birokratije.

Levica predlaže nacionalizaciju ključnih industrija, povećanje poreza za bogate i proširenje socijalnih davanja kako bi se obezbedila veća socijalna pravda.

AfD se fokusira na protekcionističke mere, uključujući ograničavanje globalne trgovine i vraćanje proizvodnje u Nemačku kako bi se zaštitila domaća radna mesta.

Ukrajina i odbrana

Nemačke javne finansije su pod pritiskom zbog povećane potrošnje na odbranu, što je obeležje ove istorijske faze. Ubrzo nakon ruske invazije u februaru 2022, Bundestag je odobrio uvođenje specijalnog fonda od 100 milijardi (finansiranog zaduživanjem) za modernizaciju nemačke vojske (Bundeswehr), iz kojeg se takođe izvlači pomoć za Ukrajinu.

Povećanje potrošnje na odbranu na još veći procenat BDP-a (sa godišnjim ulaganjima u vrednosti od 80 milijardi) je cilj CDU/CSU, koji se zalažu za nastavak podrške Ukrajini. Povećanje vojne potrošnje i održavanje podrške Kijevu su zajednički stav SPD-a i Zelenih. Vodeći kandidat Zelenih, odlazeći vicekancelar Robert Habek, kaže da želi da izdvoji 3,5% BDP-a za odbranu, prikupljajući neophodna sredstva kroz zaduživanje. Sa druge strane, protiv slanja oružja bivšoj sovjetskoj republici su Linke, AfD i BSW.

Klimatska politika

Klimatske promene su centralna tema, posebno za mlađe birače. Zeleni daju prioritet hitnim merama za smanjenje emisije ugljen-dioksida, ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije i postavljanje ambicioznih ciljeva za klimatsku neutralnost.

CDU/CSU podržavaju postepenu tranziciju ka zelenoj energiji, ali uz očuvanje energetske sigurnosti i konkurentnosti industrije. 

Liberali se zalažu za tržišno orijentisana rešenja, poput trgovine emisijama i inovacija u tehnologiji, umesto strogih regulativa.

AfD je skeptična prema klimatskim promenama, protivi se politikama koje, kako tvrde, štete nemačkoj ekonomiji i radnim mestima.

Ko će formirati vladu

CDU/CSU su favoriti za osvajanje najvećeg broja mandata, ali time što je Merc odbacio mogućnost koalicije sa AfD-om, suzio je izbor potencijalnih partnera u vladi.

To čini najverovatnijim dogovor sa SPD-om, Zelenima ili oba partnera zajedno.

Mnogi u SPD-u su nevoljni da sarađuju sa Mercom nakon spora oko migracija, ali takozvana velika koalicija ove dve stranke se i dalje smatra mogućom.

Šta će nemački izbori značiti za Srbiju

Bez obzira na to ko pobedi na predstojećim izborima za Bundestag, Berlin će se fokusirati na stabilnost, litijum i pitanje Kosova, a ne na demokratiju.

Odlazeća vlada kancelara Olafa Šolca je forsirala Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije, što je dovelo do diplomatskih napora. Vlada Srbije, predvođena Aleksandrom Vučićem, pružila je otpor slanjem municije Ukrajini i obećanjem litijuma iz doline Jadra.

Litijum ostaje ključna tačka povezivanja između Berlina i Beograda. Međutim, otpor prema eksploataciji litijuma u Srbiji komplikuje nemačke interese.

Čak i ako na vlast dođe Fridrih Merc, politike će verovatno ostati iste. Nemačka potreba za litijumom, koja je vođena zavisnošću auto-industrije, zadržaće ovo pitanje relevantnim.

Status Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština takođe će biti ključne teme u nemačko-srpskim odnosima, bez obzira na vladu u Berlinu.

Ukratko, nemački glavni cilj je stabilnost, i ovaj prioritet će oblikovati njihove odnose sa Srbijom i širim regionom.