Nada glasnija od straha: Civil rights defenders o godišnjici tragedije i godini dana studentske borbe za pravdu

Ovako počinje tekst organizacije Civil rights defenders koji ovde prenosimo u celini.

U potrazi za pravdom, studenti su pokrenuli nove oblike mirnog aktivizma kako bi privukli pažnju međunarodne zajednice – uključujući biciklističku rutu dugu 1.400 km od Novog Sada do Strazbura i štafetni ultramaraton od 1.950 km do Brisela. Tokom tih akcija sastajali su se sa članovima evropskih institucija, ukazujući na, kako navode, sistemske greške u upravljanju, represiju nad mirnim demonstrantima i rasprostranjenu korupciju u Srbiji. Svojim delovanjem želeli su da podstaknu odgovornost, institucionalnu transparentnost i da osnaže one čiji se glas ne čuje.

Kako je reagovala vlast?

Vlada i vladajuća stranka negirale su da rušenje ukazuje na sistemske propuste i najavile pokretanje pravnog postupka – iako suđenja još nema. Istovremeno su proteste označile kao „obojenu revoluciju“ pod uticajem stranih sila. Umesto dijaloga, meta državnih pritisaka postali su nastavnici, profesori, nevladine organizacije, aktivisti, mediji, poljoprivrednici i mali preduzetnici. Mere odmazde – otkazi, smanjenje plata i javno ponižavanje – imale su za cilj da uguše svako neslaganje.

Međunarodni eksperti za ljudska prava upozoravaju na naglo urušavanje akademskih sloboda, obrazovnih standarda i autonomije univerziteta u Srbiji. Studenti i profesori koji javno govore o problemima suočavaju se sa zastrašivanjem, ograničavanjem okupljanja, a u nekim slučajevima i otkazima u školama i na fakultetima širom zemlje.

Nezavisne organizacije navode da su srpske vlasti koristile sredstva za nadzor, uključujući špijunski softver i forenzičku tehnologiju za mobilne telefone, kako bi pratile aktiviste, novinare i demonstrante – bez potrebnih sudskih naloga. Time su, upozoravaju oni, prekršena prava na privatnost i došlo je do nezakonitog prisluškivanja.

Tokom molitvenog skupa tišine u Beogradu, kome je u martu prisustvovalo više od 300.000 ljudi, navodno je korišćeno ilegalno zvučno oružje, što je izazvalo teške zdravstvene posledice kod učesnika. Do danas nije pokrenuta nezavisna istraga o upotrebi tog uređaja.

Iako je pokret ostao strogo nenasilan, njegov ton se pooštrio u maju, kada su studenti dodali novi ključni zahtev – raspisivanje vanrednih izbora. Kako su protesti rasli, reakcija države postajala je sve brutalnija. Od juna su se pojavili izveštaji o masovnim privođenjima, fizičkom nasilju nad studentima i pasivnosti policije tokom napada maskiranih grupa na demonstrante. Posmatrači upozoravaju da Srbija ponovo ima političke zatvorenike, prvi put posle mnogo godina.

Stotine demonstranata, uključujući i učenike srednjih škola, bile su privedene, a više njih zatražilo je lekarsku pomoć. Nezavisni posmatrači ocenili su postupanje policije kao „nezakonito i prekomerno“, dok su se pojavile ozbiljne optužbe da je jedna studentkinja u Beogradu pretučena i prećena joj je seksualnim nasiljem od strane policijskog komandira. Većina ovih navoda uvrštena je u rezoluciju o Srbiji koju je nedavno usvojio Evropski parlament.

Šta dalje?

Prema najnovijem istraživanju, gotovo dve trećine građana Srbije podržava raspisivanje vanrednih izbora kao način izlaska iz političke krize, dok čak trećina birača vladajuće stranke deli taj stav. Kada bi se izbori održali danas, studentska lista bi imala 44% podrške, naspram 32% vladajućeg bloka. Ukupno 58% građana podržava proteste, dok im se 39% protivi.

Predstojeći protest 1. novembra u Novom Sadu, planiran kao komemoracija, očekuje se da protekne mirno i dostojanstveno. Međutim, nedavne akcije funkcionera vladajuće stranke, provladinih grupa i medija, koji pokušavaju da zastraše građane, izazivaju zabrinutost za bezbednost učesnika.

Pozivamo srpske vlasti da garantuju bezbednost i sigurnost svih učesnika, da se uzdrže od upotrebe prekomerne sile i da osiguraju da se pravo na mirno okupljanje u potpunosti poštuje, zaključuje se u tekstu.