Kina u tišini gradi najmoćniju hidroelektranu na svetu: Energetsko čudo ili tempirana vodena bomba

Taj dramatični zavoj reke, poznat kao Veliki zavoj, nalazi se u jednoj od najnepristupačnijih oblasti Himalaja i trebalo bi da postane srce projekta koji će proizvoditi više električne energije nego bilo koji hidroenergetski sistem do sada. Za Kinu, koja ubrzano prelazi na električna vozila i razvija energetski izuzetno zahtevne AI sisteme, to predstavlja ogroman strateški dobitak.

Kineski predsednik Si Đinping tokom retke posete Tibetu pozvao je da se projekat „snažno, sistematski i efikasno unapredi“, u regionu u kojem Peking sve čvršće učvršćuje kontrolu pod izgovorom ekonomskog razvoja i stabilnosti.

Inženjersko čudo - ali i ogroman rizik

Stručnjaci navode da će ovaj hidroenergetski sistem, izgrađen u donjem toku reke Jarlung Cangpo, biti inženjerski podvig bez presedana. Korišćenjem visinske razlike od oko 2.000 metara, kroz miniranje tunela u planinama, Kina planira da „ukroti“ jednu od najvećih reka u regionu koji se naziva azijskom vodenom kulom - ključnim izvorom vode za čitav kontinent.

Projekat bi mogao doprineti globalnoj borbi protiv klimatskih promena, jer bi pomogao Kini, najvećem svetskom emiteru ugljen-dioksida, da smanji zavisnost od uglja. Istovremeno, postoji bojazan da će izgradnja ozbiljno narušiti netaknute ekosisteme i ugroziti domove autohtonih zajednica.

Nizvodno, u Indiji i Bangladešu, desetine miliona ljudi zavise od ove reke za ribolov i poljoprivredu. Stručnjaci upozoravaju da potencijalni uticaji na ekosistem još uvek nisu dovoljno istraženi. Indijski mediji su projekat već nazvali „vodenom bombom“, a njegova blizina spornoj kinesko-indijskoj granici čini ga mogućim žarištem u dugotrajnom teritorijalnom sporu dve nuklearne sile.

Uprkos svemu, projekat ostaje obavijen velom tajne, što dodatno produbljuje sumnje u kineski pristup - koji pokazuje ogromne tehničke ambicije i zelene ciljeve, ali i ozbiljan manjak transparentnosti.

„Najsofisticiraniji, ali i najopasniji sistem“

Na osnovu dostupnih dokumenata, satelitskih snimaka i otvorenih izvora koje je analizirao CNN, projekat će verovatno obuhvatiti brane, rezervoare i niz podzemnih hidroelektrana, povezanih tunelima, dok se deo reke preusmerava i naglo spušta niz planinski teren.

„Ovo je najsofisticiraniji i najinovativniji sistem brana koji je planeta ikada videla“, rekao je Brajan Ajler iz Stimson centra u Vašingtonu. „Ali to je ujedno i najrizičniji i potencijalno najopasniji.“

Kina, međutim, odbacuje kritike. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je projekat prošao „decenije temeljnih istraživanja“ i da su primenjene sve mere bezbednosti i zaštite životne sredine kako bi se osiguralo da neće negativno uticati na nizvodne oblasti.

„Kineska strana je od samog početka održavala transparentnost i otvorenu komunikaciju sa nizvodnim zemljama“, navodi se u saopštenju, uz obećanje da će „tokom realizacije projekta deliti neophodne informacije sa međunarodnom zajednicom“.

Ipak, analitičari smatraju da projekat ima i jasnu bezbednosnu dimenziju. „Ako povežete tačke kineskog infrastrukturnog razvoja u Himalajima, naročito duž granice sa Indijom u Tibetu, vidi se da su ti projekti strateški pozicionirani“, ocenjuje Riši Gupta iz Asia Society Policy Institute.

Gradnja u zoni zemljotresa i klizišta

Izazovi su ogromni: reka protiče kroz jedno od seizmički najaktivnijih područja na svetu, gde se planine i dalje uzdižu milimetar po milimetar svake godine. Klizišta, bujične poplave i pucanje ledenjačkih jezera postaju sve nepredvidljiviji usled klimatskih promena.

„Izazov je izgraditi sistem koji može da ublaži ili izbegne bezbednosne rizike“, upozorava Ajler. „Pitanje je - možete li uopšte ublažiti rizik u Himalajima?“

Ekološko blago pod pretnjom

Veliki zavoj Jarlung Cangpa nalazi se u jednoj od najdubljih klisura na svetu, unutar nacionalnog rezervata prirode. Tu rastu čempresi stari stotinama godina, a obitavaju ugrožene vrste poput bengalskih tigrova, crvenih pandi i snežnih leoparda.

„Veliki zavoj Jarlung Cangpa jedno je od najizuzetnijih geoloških i ekoloških čuda na planeti“, kaže Rut Gembol, istoričarka Tibeta iz Australije. „Na samo nekoliko stotina kilometara prelazi se sa vrhova od gotovo 8.000 metara u tropske džungle.“

Iako Peking tvrdi da se projekat „strogo pridržava zakona o zaštiti životne sredine“, stručnjaci sumnjaju da infrastruktura ove veličine može biti bez posledica.

„Reke se ne zaustavljaju na granicama nacionalnih parkova, kao ni snežni leopardi ili biljke“, upozorava Gembol.

Raseljavanje

Posebno osetljivo pitanje je sudbina lokalnog stanovništva. U oblasti gde se gradi projekat žive desetine hiljada ljudi, uključujući pripadnike autohtonih naroda Monpa i Lhoba. Kineske vlasti su priznale da će projekat zahtevati preseljenje lokalnih zajednica, uz obećanje novih stambenih naselja i verskih objekata.

Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci kolona kamiona i automobila sa kineskim zastavama i parolama poput „zahvalni na preseljenju, prihvatamo novi život“ i „ko se ranije preseli, ranije ima koristi“.

Jedna žena koja se seli zbog projekta napisala je: „Selidba nosi ljude i stvari, ali sećanja ostaju iza. Kada sam stigla na novo mesto, osećam pomešane emocije i ne znam kada ću ponovo videti svoj rodni kraj.“

Strahovi nizvodno: „vodena bomba“

U Indiji i Bangladešu zabrinutost je posebno izražena. Indijski premijer savezne države Arunačal Pradeš upozorio je da bi projekat mogao postati „egzistencijalna pretnja“ i sredstvo pritiska.

„Kini se ne može verovati. Niko ne zna šta će uraditi i kada“, rekao je Pema Kandu, ističući da bi naglo ispuštanje ili zadržavanje vode moglo poplaviti ili isušiti region.

Iako stručnjaci priznaju da brana može pomoći u kontroli poplava, upozoravaju da bi loše upravljanje imalo suprotan efekat. „Transparentna razmena podataka i zajedničko upravljanje ključni su za smanjenje sporova“, kaže indijska ekspertkinja Anamika Barua.

Dok Kina napreduje sa svojim projektom, Indija razmatra sopstvenu ogromnu branu na istoj reci, što, prema stručnjacima, može dovesti do trke u izgradnji brana.

„Ako bi Kina i Indija sarađivale na dizajnu, deo rizika bi se mogao izbeći“, zaključuje Ajler. „U suprotnom, trka u gradnji brana na ovoj reci je – trka ka dnu.“