Milanović opet krši protokol: Danas nije Dan državnosti

„Neka mi niko ne zameri, ali 30. maj ne mogu zvati Danom državnosti jer on to i nije. Dan 25. jun 1991. je datum odlaska iz Jugoslavije. To je datum referenduma o nezavisnosti Hrvatske za koji se kaže da se s njim Hrvati nisu nikad srodili, pa će im neko to uterati“, rekao je Milanović.Milanović je na polaganju venaca na Mirogoju, jedinom delu obeležavanja Dana državnosti na kojem je prisustvovao, komentarisao svoju odluku o bojkotu Dana državnosti.„Ovo je predizborni skup. Ja ne bojkotujem. Ovo je obećanje jedne političke garniture koju ona sad ispunjava. Po meni je takva zakonska odluka bojkot zdravog razuma. To ne može biti praznik svih. Tu je bilo i drugih opcija. To isticati kao praznik hrvatske državnosti je jako pretenciozno. Trebate naći nešto za početak što nikome ne smeta. Kad kažem nikome, nekakvoj velikoj većini“, kaže Milanović i dodaje da je Dan pobede puno važniji od 30. maja, ali i da je na referendumu za nezavisnost glasao praktno svako u Hrvatskoj.Dodao je da je na današnji dan pre 30 godina demokratskim načinom konstituisan višestranački Sabor u kojem je apsolutnu većinu imala politička opcija za koju je glasala relativna manjina hrvatskih građana.

Upitan zašto je ipak na Mirogoju obeležio ovaj dan, odgovorio je da ga obeležava zbog mrtvih.Milanović je direktno napao premijera Hrvatske Andreja Plenkovića.„Ne sećam se da su to u programu imali ni Karamarko ni Kosor. Kupio si glasove žetonima i onda radiš to jer možeš. Doći će neko drugi i nadam se da će biti razuman i da neće terati svoju volju i odabrati nešto što smeta polovini hrvatskog naroda. To se tako ne radi. Ljudevit Gaj koji je bio Švabo je to razumeo“, rekao je Milanović, prenosi „Indeks“.

Jakovina: Žao mi je što ne ističu jednu osobu, to bi mogla biti spona zajedništva

Istoričar Tvrtko Jakovina smatra da je 25. jun logičniji datum za obeležavanje dana državnosti Hrvatske. On je za N1 Televiziju komentarisao  da u zemlji u kojoj je već prilikom intoniranja himne jasno ko je član koje stranke, sada imamo novu liniju podele oko Dana državnosti.

Istorijski gledano, objasnio je, 30. maja 1990. Sabor Socijalističke Republike Hrvatske je formiran, Franjo Tuđman i Stipe Mesić predloženi su za predsedništvo i mandatara Republičkog izvršnog veća, najveći broj glasova u predsedništvu je dobio Dušan Bilandžić, i to je trenutak kada je HDZ dobio više glasova od Socijalističke partije.“Žao mi je da ne ističu Stipu Mesića, on bi mogao biti spona zajedništva za HDZ, da ga spominju, onda ne bismo govorili da je to privatluk“, rekao je Jakovina i dodao da datum treba poštovati, donesen je zakonski baš kao i zakone koji govore ne krasti i ne varati”.

Datum nije sporan

“Tog 30. maja predsednik predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske postao je Franjo Tuđman. 25. juna proglasili smo nezavisnost“, ponovio je i naveo primer Nemaca koji su za svoj dan odabrali jedan neutralni datum jer su tražili trenutak koji ne deli.“Ako 30 godina od nečega tražite svoje istorijske datume, to pokazuje neozbiljnost, da ne kažem slučajnost i arbitrarnost. Ne znam sličnu situaciju unutar EU, možda negde u Africi ima“, rekao je Jakovina.Proslava Dana državnosti ove godine pada na proslavu 30. godišnjice  konstituisanja prvog demokratskog i višestranačkog Sabora, a sam državni praznik se nakon 2001. po prvi puta, umesto 25. juna, kada je Hrvatska proglasila nezavisnost slavi na današnji dan.

U hrvatskim medijima preživeli poslanici  sa setom se sećaju tog dana kada je Hrvatska konačno dobila "svoj" Sabor. Jedan od njih, Branimir Glavaš seća se dizanje hrvatske zastave sa “prvim bijelim poljem“ ( zastava iz perioda NDH) na jarbol ispred Sabora i skidanje stare zastave sa socijalističkim obeležjima. “Tadašnja milicija prvi put skida zvezde petokrake sa svojih šapki i umesto njih stavlja nalepnice sa grbom sa prvim belim poljem, metalnih grbova nije bilo“, rekao je. Nezaboravan je, ističe, bio odlazak državnog vrha, nakon konstituisanja Sabora, na glavni zagrebački trg koji je bio “krcat“, kao i okolne ulice. Inače, Branimir Glavaš, jedan od osnivača HDZ, osuđen je za ratne zločine  tokom rata u Hrvatskoj. Županijski sud u Zagrebu osudio ga je na 10 godina zatvora zbog ubistva najmanje deset srpskih civila tokom ratnih zbivanja.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram