Andrija Mandić uhvaćen u laži: Šef crnogorskog parlamenta nije jedan od inicijatora nominacije Trampa za Nobela za mir

Iako je potpisao predlog, Mandić tvrdi da je inicijativu pokrenuo zajedno sa Džonsonom i Ohanom. Međutim, zvanični dokumenti i javno dostupne informacije to ne potvrđuju.

U saopštenju objavljenom 9. decembra prošle godine na sajtu Majka Džonsona navodi se da su on i Ohana tog dana zvanično pokrenuli inicijativu da okupe „predsednike i predsedavajuće parlamenata širom sveta“ kako bi im se pridružili u nominaciji Trampa za Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu.

U saopštenju se precizira da su „Džonson i Ohana potpisali zvanično pismo kojim se inicijativa pokreće, a koje će biti prosleđeno parlamentarnim liderima širom sveta radi prikupljanja potpisa“.

Slično je navedeno i u saopštenju objavljenom 10. decembra na sajtu Kneseta, gde piše da su Ohana i Džonson „pokrenuli globalnu parlamentarnu inicijativu“ za dodelu Nobelove nagrade za mir Donaldu Trampu.

Dodaje se da su „dvojica predsednika parlamenata zajednički potpisali pismo upućeno Nobelovom komitetu“, kao i da će konačna verzija pisma biti ponuđena predsednicima parlamenata širom sveta kako bi se pridružili toj preporuci.

O tome da su upravo Džonson i Ohana inicijatori ove akcije izveštavali su i izraelski i američki mediji.

Uprkos tome, Mandić je na društvenoj mreži Iks naveo da su on, zajedno sa Džonsonom i Ohanom, inicirao nominaciju Trampa. „Ponosan sam što je delegacija mog kabineta, zajedno sa generalnim sekretarom Skupštine, juče u Jerusalimu uručila moj potpis na zajedničku nominaciju predsednika SAD Donalda Trampa za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, koju su, zajedno sa mnom, inicirali predsednik Kongresa Majk Džonson i predsednik Kneseta Amir Ohana“, napisao je Mandić.

Poručio je da „duboko veruju“ da time šalju jasnu poruku da su Zapadnom Balkanu, Bliskom istoku i celom svetu najpotrebniji mir i stabilnost, te izrazio uverenje da će inicijativu podržati i drugi predsednici parlamenata širom sveta. Uz objavu je priložio i kolaž fotografiju na kojoj se nalazi između Džonsona i Ohane.

Iz Skupštine Crne Gore je saopšteno da su šef Mandićevog kabineta Mirko Miličić, generalni sekretar parlamenta Boban Stanišić i predsednica Jevrejske zajednice Crne Gore i Mandićeva savetnica Nina Ofner Bokan uručili Ohani Mandićevo pismo i inicijativu za kandidovanje Trampa, koju su, kako je navedeno, potpisali Džonson, Ohana i Mandić.

Međutim, u saopštenju Kneseta o toj poseti ne navodi se da je Ohana primio Mandićevo pismo niti „inicijativu“. Tamo piše da je delegacija crnogorskog parlamenta boravila u poseti „u cilju upoznavanja sa integracijom tehnologije veštačke inteligencije u parlamentarni rad“.

Iz Kneseta juče nisu odgovorili na pitanje ko su svi potpisnici inicijative, kao ni da li je Mandić njen pokretač ili samo potpisnik. Mandićev kabinet, sa druge strane, nije odgovorio na pitanje zašto predsednik Skupštine smatra da je Tramp odgovarajući kandidat za Nobelovu nagradu za mir, imajući u vidu da je američki predsednik nedavno odobrio otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura bez konsultacija sa Kongresom, kao i da ovih dana preti zauzimanjem Grenlanda, teritorije članice NATO-a, Danske, čak i silom ako bude potrebno.

Rok za nominacije za Nobelovu nagradu, prema sajtu Norveškog Nobelovog instituta, ističe 31. januara, ali Nobelov komitet može da doda nova imena tokom prvog sastanka nakon tog datuma, koji se prošle godine održao 26. februara.

Politički konsultant i politikolog Aleksandar Musić ocenio je da je Mandićev potez deo šire strategije. Prema njegovim rečima, Mandiću je u ovom trenutku najvažnije da obezbedi naklonost budućeg američkog ambasadora u Crnoj Gori i da se pozicionira kao poželjan sagovornik Vašingtona.

„Mandić i oni koji ga vode znaju na koja se vrata u ovom trenutku isplati kucati“, zaključio je Musić, dodajući da je u savremenim globalnim okolnostima pozicioniranje i lobiranje pitanje dugoročne političke računice, a ne trenutne popularnosti.