5
Lekarka čija je ćerka poginula u železničkoj nesreći u februaru 2023. godine postala je neočekivani simbol talasa protesta protiv političkog establišmenta u Grčkoj. Mnogi Grci žele da Marija Karistijanu uđe u politiku, verujući da bi osoba sa strane mogla da uzdrma državu pogođenu nizom skandala i u kojoj je poverenje u političare drastično palo.
Karistijanu je pedijatar, ima 52 godine, predsednica je Udruženja porodica žrtava nesreće u Tempiju, koje se bori za pravdu za 57 poginulih, uglavnom studenata. Njena 19-godišnja ćerka Marti bila je jedna od žrtava najteže železničke nesreće u istoriji Grčke, tragedije koja je otvorila pitanja o funkcionisanju države i izazvala masovne proteste na ulicama.
„Grčka je skrenula s koloseka i tamo ostaje“, rekla je Karistijanu, povezujući železničku nesreću i stanje u grčkoj politici.
„Ne mogu da podnesem život u društvu kao što je ovo i ne mogu da zamislim kako ćemo nastaviti da živimo sa ovako korumpiranim političkim sistemom. Društvo hitno traži promene koje postojeći politički sistem ne može da ispuni“.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako se spekulisalo o njenom političkom angažmanu, Karistijanu nije želela da potvrdi niti da demantuje glasine, piše Politiko.
Po anketama, svaka nova politička inicijativa suočila bi se sa fragmentisanom scenom, obeleženom dubokim nepoverenjem u vladu i slabom podrškom vladajućoj stranci – centar-desnoj Novoj demokratiji premijera Kirjakosa Micotakisa. Podeljena opozicija dodatno otvara prostor za eventualni novi pokret, a neke ankete sugerišu da bi Karistijanu mogla osvojiti podršku do 25% birača.
„Želim da vidim nešto novo, kao i veliki deo društva. I ja pripadam toj četvrtini birača“, rekla je.
Lamprini Rori, docent političkih nauka na Univerzitetu u Atini, ističe da tragedija u Tempiju „ostaje u medijima jer je uspela da formira glas opozicije i izrazi protest protiv vlade i političkog sistema. Protest nije nužno antiestablišment, već glas očaja zbog hronične nesposobnosti vlasti“.
Dva voza koja su se kretala velikom brzinom u suprotnim pravcima sudarila su se frontalno – jedan sa najmanje 150 putnika, drugi sa teretom – pri čemu je poginulo 57 ljudi, a 85 povređeno.
Ova katastrofa je ukazala na problematičnu železničku mrežu od 2.550 kilometara, koja se dugo kritikovala zbog lošeg održavanja i neadekvatne opreme.
„Ovo je otvorena rana, jer je u pitanju zločin države“, kaže Kostas Elefteriu, docent na Univerzitetu Demokrit u Trakiji i koordinator političke analize u ENA Institutu za alternativne politike u Atini. „Železnica koja nikada nije funkcionisala po propisima, ministarstvo koje je garantovalo njenu bezbednost, a uslovi za sprovođenje pravde nisu ispunjeni“.
Većina Grka veruje da vlada pokušava da prikrije šta se zaista dogodilo i ko je kriv. Postoje tvrdnje da su transportovane visoko zapaljive hemikalije. U martu 2024. vlada Micotakisa preživela je glasanje o nepoverenju, ali način na koji je reagovala dodatno je pojačao kritiku, uključujući odbijanje evropskog tužioca da istraži potencijalnu krivičnu odgovornost dvojice bivših ministara saobraćaja.
Marija Karistijanu, poreklom iz srednje klase, stekla je nacionalnu slavu i postala simbol borbe za pravdu. Njena iskrenost i emotivnost privukle su podršku i pažnju javnosti.
„Sramota me je što evropski tužilac dolazi i kaže da naša ustavna odredba štiti ministre od odgovornosti. Ova odredba se zloupotrebljava čak i u slučajevima teških krivičnih dela, poput Tempija“, rekla je.
Udruženje porodica žrtava organizovalo je proteste, koncerte i druge događaje kako bi o ovom slučaju nastavilo da se priča i piše. Karistijanu svakodnevno dobija stotine poruka podrške i poziva od političara spremnih da se priključe ukoliko pokrene politički pokret.
„Ogroman nedostatak poverenja u vladajuću i opozicione stranke stvorio je potražnju u društvu za nekonvencionalnom politikom“, kaže Elefteriu.
Najnoviji protesti uključivali su kampanju porodica žrtava za ekshumaciju tela radi identifikacije i toksikoloških analiza. Panos Ruči, čiji je sin stradao, štrajkovao je glađu 23 dana ispred parlamenta tražeći ekshumaciju.
Grupa „Do kraja“ postavila je privremeni spomenik i ispisala imena 57 žrtava pred parlamentom. Svake noći u 23:18 – tačno u vreme nesreće – demonstranti čitaju imena preminulih. Vlada je najavila zakon koji bi zabranio okupljanje, što je naišlo na snažan otpor javnosti.
Moralni kapital daje Mariji Karistijanu političku težinu, ali ne garantuje automatsku izbornu podršku. Protivnici mogu kritikovati njeno iskustvo i sposobnost vođenja države.
Grčki ministar zdravlja Adonis Georgiadis rekao je: „Poštujem je kao majku koja je izgubila dete. Ali ako sutra postane politički protivnik, neće imati isti imunitet i tretman“.
Ipak, intenzivna debata o mogućoj novoj stranci koju bi vodila Karistijanu pokazuje potrebu za opozicijom i šansu za politički proboj.
Iako podrška Novoj demokratiji opada, nijedan ozbiljan rival Micotakisu se još nije pojavio. Bivši premijer Aleksis Cipras najavio je formiranje nove stranke, dok se očekuje i desničarski pokret bivšeg premijera Antonisa Samarasa, koji bi mogao sarađivati sa Karistijanu. Ankete pokazuju da bi nova stranka Samarasa mogla dobiti oko 9% glasova, sa programom inspirisanim delom politike Donalda Trampa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
