Latinska Amerika skrenula udesno: Od Argentinskog Trampa do obožavaoca Pinočea

Kako piše Gardijan, Kastov trijumf dočekan je sa otvorenim oduševljenjem među liderima globalne desnice – čestitke su mu uputili američki državni sekretar Marko Rubio, mađarski premijer Viktor Orban, italijanska premijerka Đorđa Meloni, argentinski predsednik Havijer Milei, ali i Ilon Mask.

Kast, 59-godišnji bivši kongresmen, sin člana nacističke partije, otac devetoro dece i izrazito konzervativni katolik, osvojio je 58,16 odsto glasova u drugom krugu, više od dva miliona glasova više od protivkandidatkinje Žanet Hare, levičarke i bivše ministarke rada u vladi aktuelnog predsednika Gabrijela Borića. On se godinama otvoreno protivi abortusu i istopolnim brakovima i prvi je predsednik Čilea posle povratka demokratije 1990. godine koji bez zadrške izražava divljenje diktatoru Augustu Pinočeu. Tokom ranije kampanje izjavio je da bi Pinoče, da je živ, glasao za njega, podseća Gardijan.

Stavovi koji su mu ranije donosili političke poraze ovoga puta nisu bili prepreka. Naprotiv, Kast je uspeo da iskoristi duboko nezadovoljstvo građana, posebno strah od rastućeg kriminala, osećaj gubitka kontrole nad migracijama i razočaranje u velika obećanja predsednika Borića, koja su kod velikog dela birača ostala neispunjena. Iako Čile i dalje važi za jednu od najsigurnijih zemalja regiona, percepcija nesigurnosti postala je ključna politička tema, kako piše Gardijan.

Kast je kampanju gradio na tvrdnji da je nagli porast broja migranata, pre svega dolazak stotina hiljada Venecuelanaca, direktno povezan sa rastom kriminala. Iako brojni stručnjaci upozoravaju da za takve tvrdnje ne postoje čvrsti dokazi, poruka „čvrste ruke“ naišla je na snažan odjek kod birača. Među njegovim glavnim obećanjima bile su masovne deportacije ilegalnih migranata, izgradnja pritvorskih centara, zidova, električnih ograda i veće prisustvo vojske na granicama, što analitičari vide kao jasnu kopiju Trampovog političkog modela.

Kako prenosi Associated Press, Kastova pobeda uklapa se u raspoloženje koje je zahvatilo čitavu Južnu Ameriku, gde birači sve češće kažnjavaju vladajuće elite zbog stagnacije ekonomije, rasta kriminala i korupcije. Profesor sa Harvarda Stiven Levicki ocenjuje da radikalna desnica, iako retko gde ima apsolutnu većinu, trenutno ima ideološki zamah koji joj omogućava da ostvari izborne pobede.

Tokom 2025. godine sličan zaokret udesno zabeležen je širom regiona – u Argentini je dodatno ojačao kontroverzni populista Havijer Milei , čiji je zaštitni znak motorna testera, a nadimak Argentinski Tramp, u Ekvadoru je uspon doživeo Danijel Noboa, dok je u Boliviji izbor Rodriga Paza označio kraj gotovo dve decenije socijalističke vlasti. U Peruu zahtevi za nemilosrdnim obračunom sa organizovanim kriminalom izazvali su političku nestabilnost, dok su u Hondurasu delimični izborni rezultati predstavljali snažan udarac aktuelnoj levoj vlasti, prenosi AP.

Posebnu zabrinutost među analitičarima izaziva Kastovo otvoreno divljenje predsedniku Salvadora Najibu Bukeleu, čiji je model masovne represije protiv bandi postao uzor desnici širom regiona. Iako su Bukeleove mere popularne među građanima, organizacije za ljudska prava upozoravaju na ozbiljna kršenja sloboda i porast državnog nasilja, kako navodi Gardijan.

Kastov izbor dodatno potvrđuje rastući uticaj Donalda Trampa u Latinskoj Americi. Sam Tramp ga je javno pohvalio kao „veoma dobru osobu“, dok je američki državni sekretar Marko Rubio sa novim čileanskim predsednikom razgovarao o jačanju ekonomskih veza i borbi protiv ilegalnih migracija, prenosi Associated Press. Na Kastovom pobedničkom skupu u Santjagu njegovi pristalice su mahale američkim zastavama i nosile kape sa sloganom „Make Chile Great Again“, što analitičari vide kao simbol nove, samouverene i međunarodno umrežene krajnje desnice u Latinskoj Americi.