0
Novi koronavirus mutira kao i ostali virusi i sada ima osam vrsta koje kruže planetom, tvrde stručnjaci, a dobra vest je da mutacije nisu smrtonosne, rekao je Trevor Bedford, čiji portal NextStrain prati genom virusa pomoću uzoraka iz svih delova sveta.
Stručnjaci sekvencionišu genome koronavirusa i otkrivaju vrste koji su se pojavile otkako je virus prošle godine prvi put prešao sa životinje na čoveka na pijaci u kineskom gradu Vuhanu, prenosi Dnevnik.hr.
Njihovi radovi, navodi se, „pokazuju da virus migrira i deli se u slične, ali nove podtipove“, piše američki magazin USA Today, prenela je Hina.
„Na pitanje menja li se virus genetski, odgovor je apsolutno da“, kaže epidemiolog sa Harvarda Mark Lipsič.
Pročitaj i:
„Pitanje je da li se dogodila neka promena koja određuje smer kretanja bolesti ili prenos ili druge stvari koje su važne za ljude“, dodao je.
Novi sojevi su tek neznatno promenjeni i nema razlike u smrtnosti, ističu stručnjaci.
„Uočena stopa mutiranja (oko dve mesečno) su sasvim uobičajene za viruse“, napisao je Bedford na Tviteru. „Grip obično ima isti broj mutacija, čak i nešto više.“
I dok dosad dekodirani genomi pružaju informaciju o tome kako se njegovo širenje može zaustaviti i pomaže li tome održavanje distance među ljudima – a sve pokazuje da pomaže – oni nisu ništa više od skice, upozoravaju naučnici.
Saglasni se da još puno toga treba tek da bude otkriveno, ali mikroskopske promene pomažu da utvrde patogeni put kroz ljudsku populaciju.
„Epidemije se mogu pratiti“, rekao je Čarls Čiu, profesor infektologije na Kalifornijskom univerzitetu.
„U stanju smo da u realnom vremenu sekvencionišemo genom da bi utvrdili koji sojevi ili rodovi cirkulišu“, istakao je Čiu.
