Šta je najgore što može da se desi u sukobu Irana i Izraela? Ovo su scenariji od kojih strepi ceo svet

Ali šta ako ti pozivi ostanu neuslišani? Šta ako dođe do eskalacije i proširenja sukoba?

BBC navodi nekoliko mogućih najgorih scenarija:

Amerika se uvlači u sukob

Uprkos poricanjima iz Vašingtona, Iran očigledno veruje da su američke snage odobrile, ili bar prećutno podržale, izraelske napade.

Iran bi mogao da napadne američke ciljeve širom Bliskog istoka – kao što su kampovi specijalnih jedinica u Iraku, vojne baze u Zalivu ili diplomatske misije u regionu. Iranske saveznike – Hamas i Hezbolah – izraelske snage su znatno oslabile, ali šiitske milicije u Iraku i dalje su naoružane i operativne.

SAD su se pribojavale takvih napada i povukle deo osoblja. Zvaničnici iz Vašingtona oštro su upozorili Iran na posledice bilo kakvog napada na američke ciljeve.

Šta bi se desilo ako bi, recimo, jedan američki državljanin bio ubijen u Tel Avivu ili drugde?

Donald Tramp bi se mogao naći pod pritiskom da reaguje. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu godinama se optužuje da želi da uvuče SAD u sukob s Iranom.

Vojni analitičari navode da samo SAD raspolažu bombarderima i specijalnim bombama za probijanje bunkera koji bi mogli da unište najdublje iranske nuklearne objekte – poput postrojenja u Fordou.

Tramp je obećao svojoj MAGA bazi da neće pokretati nove „beskrajne ratove“ na Bliskom istoku. Ali, mnogi republikanci podržavaju Izrael i njegovu tvrdnju da je sada trenutak za promenu režima u Teheranu.

Ako bi Amerika postala aktivni učesnik u sukobu, to bi značilo ogromnu eskalaciju sa dugoročnim i potencijalno razornim posledicama.

Zalivske države se uvlače u sukob

Ako Iran ne uspe da nanese ozbiljnu štetu izraelskim vojnim i strateškim ciljevima, mogao bi da se okrene mekšim metama u Zalivu – naročito državama koje smatra saučesnicima svojih neprijatelja.

U regionu postoji veliki broj infrastrukturnih i energetskih ciljeva. Iran je, podsetimo, optužen za napad na saudijska naftna postrojenja 2019, a njegovi Huti saveznici gađali su ciljeve u UAE 2022.

Iako je u međuvremenu došlo do delimičnog pomirenja Irana sa nekim zalivskim državama, te zemlje i dalje ugošćuju američke baze i pojedine – diskretno – pomažu Izraelu u odbrani od iranskih raketa.

U slučaju napada, i one bi mogle zatražiti američku vojnu pomoć, zajedno s Izraelom.

Izrael ne uspeva da uništi iranski nuklearni program

Šta ako izraelski napad ne postigne cilj? Šta ako su iranska nuklearna postrojenja preduboko i previše zaštićena? Šta ako 400 kg uranijuma obogaćenog na 60% – što je samo korak do vojnog stepena, dovoljno za desetak bombi – preživi napade?

Pretpostavlja se da se deo tog materijala krije duboko u tajnim rudnicima. Izrael je možda eliminisao neke naučnike, ali ne može uništiti znanje i iskustvo koje Iran poseduje.

Šta ako ovaj napad ubedi iranske lidere da je jedina zaštita – hitna izgradnja nuklearne bombe?

Novi vojni komandanti mogli bi biti manje obazrivi i oprezni od svojih prethodnika.

To bi moglo primorati Izrael na nove napade, stvarajući ciklus neprekidne eskalacije. Izraelci ovu strategiju grubo nazivaju: „košenje trave“.

Globalni ekonomski šok

Cena nafte već raste.

Šta ako Iran pokuša da zatvori Ormuški moreuz, ključnu tačku za transport nafte?

Šta ako Huti u Jemenu pojačaju napade na brodove u Crvenom moru? Oni su poslednji iranski saveznik sa istorijom nepredvidivih i rizičnih poteza.

Mnoge zemlje već se suočavaju s ekonomskom krizom i rastom troškova života. Dalji skok cene nafte dodatno bi podigao inflaciju u globalnoj ekonomiji koja već trpi posledice Trampovih trgovinskih ratova.

A ne zaboravimo – jedini čovek koji bi mogao ozbiljno profitirati od skoka cena nafte je predsednik Rusije Vladimir Putin, kome bi milijarde dolara počele da se slivaju u budžet za finansiranje rata u Ukrajini.

Pad iranskog režima – i haos posle toga

Šta ako Izrael uspe u svom dugoročnom cilju – rušenju islamskog revolucionarnog režima u Iranu?

Netanjahu tvrdi da mu je glavni cilj uništenje iranskog nuklearnog kapaciteta, ali je u jučerašnjoj izjavi jasno poručio da teži i promeni režima.

Obratio se „ponosnom narodu Irana“ rekavši da njegov napad „otvara put vašoj slobodi“ od „zlog i represivnog režima“.

Mnogi u regionu, posebno u Izraelu, možda bi pozdravili pad režima. Ali šta bi ostalo iza njega? Kakve bi bile posledice? Kako bi izgledao građanski rat u Iranu?

Mnogi još pamte šta se dogodilo u Iraku i Libiji nakon rušenja jakih centralnih vlasti.

Ipak, mnogi analitičari smatraju da napadi Izraela na Iran neće ujediniti Irance u nameri da sruše režim.

Mnogo toga zavisi od narednih dana, naročito od toga koliko će snažno dve zemlje nastaviti sa gađanjem i kakvo će oružje upotrebiti, kao i od toga kako će reagovati Amerika.