Eksplozija koja je odjeknula Rusijom: Ko je general Fanil Sarvarov koji je likvidiran usred Moskve

Prema navodima Istražnog komiteta Rusije, eksplozivna naprava bila je postavljena ispod Sarvarovljevog automobila i aktivirana oko 7 časova ujutru po lokalnom vremenu, na parkingu u ulici Jasenevaja, u blizini stambenog kompleksa. General je u trenutku eksplozije bio u vozilu. Sa teškim povredama prebačen je u bolnicu, gde je ubrzo preminuo.

Na licu mesta zatečen je potpuno uništen beli automobil, sa raznesenim vratima i oštećenjima na okolnim vozilima. Područje je satima bilo blokirano, dok su pripadnici policije, forenzičari i istražitelji prikupljali dokaze. Zvaničnici su potvrdili da je reč o ciljanoj likvidaciji.

Portparolka Istražnog komiteta Svetlana Petrenko izjavila je da je pokrenut krivični postupak zbog ubistva izvršenog na opšteopasan način, kao i zbog ilegalne proizvodnje i trgovine eksplozivnim sredstvima.

„Istražitelji razmatraju više verzija i motiva zločina. Jedna od linija istrage odnosi se na moguću umešanost ukrajinskih obaveštajnih službi“, rekla je Petrenko, naglašavajući da se istraga vodi u više pravaca.

Zvanični Kijev se zasad nije oglasio povodom navoda iz Moskve. Ukrajina, kao deo svoje zvanične politike, gotovo nikada ne potvrđuje niti preuzima odgovornost za ciljane napade na ruske vojne i političke aktere, čak i u slučajevima kada zapadni ili ukrajinski izvori nezvanično ukazuju na njenu umešanost.

Sarvarov je u trenutku smrti obavljao funkciju načelnika Uprave za operativnu obuku Generalštaba Oružanih snaga Rusije, tela zaduženog za planiranje, obuku i pripremu ruskih vojnih jedinica. Smatrao se iskusnim oficirom sa bogatom ratnom biografijom.

Rođen je 11. marta 1969. godine u mestu Gremjačinsk, u Permskoj oblasti. Tokom devedesetih godina učestvovao je u borbama u okviru osetsko-inguškog sukoba, kao i u oba čečenska rata. U periodu od 2015. do 2016. bio je angažovan na planiranju i sprovođenju ruskih vojnih operacija u Siriji, nakon čega je napredovao u hijerarhiji Generalštaba. Na čelo Uprave za operativnu obuku imenovan je 2016. godine.

Kremlj je saopštio da je predsednik Vladimir Putin odmah obavešten o pogibiji generala. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše tok istrage, ali je naglasio da će bezbednosne službe „učiniti sve da rasvetle okolnosti napada i kazne odgovorne“.

Širi obrazac atentata

Ubistvo Sarvarova nije izolovan slučaj, već deo šireg niza atentata i sabotaža koje su poslednjih godina potresle Rusiju. Od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, više ruskih vojnih zvaničnika, ideologa i javnih ličnosti povezivanih sa ratom postalo je meta napada, kako u Rusiji, tako i na teritorijama pod njenom kontrolom.

U decembru 2024. godine u Moskvi je ubijen general Igor Kirilov, komandant ruskih snaga za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu, kada je eksplozivna naprava, skrivena u električnom trotinetu, aktivirana daljinski ispred njegove zgrade. Ukrajinski izvor je tada BBC-ju rekao da iza napada stoji ukrajinska Služba bezbednosti, ali ta informacija nikada nije zvanično potvrđena.

Mesec dana ranije, prema tvrdnjama ukrajinskih izvora, automobil-bomba usmrtila je Valerija Trankovskog, ruskog mornaričkog kapetana optuživanog za naređivanje raketnih udara na civilne ciljeve u Ukrajini.

U julu 2023. godine u Krasnodaru je ubijen Stanislav Ržicki, ruski oficir i bivši komandant podmornice Crnomorske flote, koji se nalazio na ukrajinskoj listi navodnih ratnih zločinaca. On je likvidiran vatrenim oružjem dok je trčao u jutarnjim satima.

Posebnu pažnju javnosti izazvala je i likvidacija vojnog blogera Maksima Fomina, poznatijeg kao Vladlen Tatarski, koji je poginuo u aprilu 2023. godine u Sankt Peterburgu, kada je statueta-poklon eksplodirala tokom javnog događaja u kafiću.

Jedan od prvih i najpoznatijih atentata dogodio se u avgustu 2022. godine, kada je u eksploziji automobila poginula Darja Dugina, ćerka ultranacionalističkog ideologa Aleksandra Dugina, bliskog Kremlju. Taj napad označio je prelomni trenutak i pokazao da ni visoki krugovi bliski vlastima nisu van domašaja napadača.

Rat bez jasnih granica

Analitičari ocenjuju da ovakvi napadi imaju snažan psihološki i politički efekat, jer pokazuju da rat više nije ograničen na front u Ukrajini. Likvidacije u samoj Moskvi, pod pojačanim merama bezbednosti, šalju poruku o ranjivosti sistema i produbljuju nervozu unutar ruskog vojnog i političkog establišmenta.

Istovremeno, Moskva ovakve napade koristi kao argument za jačanje bezbednosnih struktura i zaoštravanje retorike prema Kijevu i Zapadu, optužujući ih za „terorizam“ i „subverzivne aktivnosti“.

Istraga o ubistvu generala Sarvarova je u toku, a ruske vlasti zasad ne isključuju nijedan scenario. U međuvremenu, atentat u južnom delu Moskve još jednom potvrđuje da se sukob u Ukrajini sve više vodi i u senci – kroz tajne operacije, ciljana ubistva i obračune daleko od linije fronta.