Ko će biti predsednik SAD: Različite procene kladionica

U izjavi agenciji Beta, bukmejker kladionice Mocart Nebojša Rašić rekao je da tim ljudi koji određuje kvote osluškuje istraživanja agencija, ali da se ipak najviše uzda u sopstveno iskustvo i uplate kladilaca.Prema portalima specijalizovanim za američku politiku, verovatnoća da će Bajden na sutrašnjim izborima pobediti predsednika SAD Donalda Trampa kreće se između 80 i 95 odsto. Za razliku od toga, vodeće svetske kladionice daju između 62 i 69 odsto šanse Bajdenu za pobedu, dok je verovatnoća da će u Beloj kući ostati Tramp između 32 i 40 odsto.

Kladionice daju manje šanse Bajdenu

Kladionice u Srbiji daju još manje šanse Bajdenu, između 59 i 67 odsto, a veće Trampu, a to se kreće između 37 i 49 odsto.Najveće šanse Trampu, čak 49 odsto, prethodnih dana je davala kladionica Mocart, čiji bukmejker Rašić navodi da je to delom zato što njihov tim veruje u neizvesne izbore u SAD, a delom zato što se igrači u Srbiji klade na američkog predsednika."Naša iskustva su pokazala da su uplate kladilaca, pogotovo one veće, mnogo merodavnije od agencija. Naravno, veće šanse su na strani Bajdena, pobeda Trampa bi bila iznenađenje, ali nas ne bi začudila jer vidimo da će biti izuzetno neizvesno", rekao je Rašić.On je objasnio da na izradi kvota radi tim stručnjaka koji uz bukmejkere čine i matematičari, statističari, analitičari i programeri.

"Najviše se uzdamo u uplate kladilaca"

"Naše kvote se razlikuju od predviđanja agencija zato što mi, kada ih određujemo, osluškujemo rezltate istraživanja, ali se ipak najviše uzdamo u naše iskustvo i uplate kladilaca", naveo je Rašić.Opisao je zbog čega za bukmejkere veći značaj imaju uplate od predizbornih anketa. "Jedno je kada se rade istraživanja i kada neko napomene za koga će da glasa, on to i ne mora da učini na dan izbora, a sasvim drugo je kada ulaže svoj novac, to je čista logika", rekao je Rašić.Prema početnim kvotama Mocarta, formiranim na osnovu američkih istraživanja, verovatnoća da će Bajden pobediti bila je oko 75 odsto, ali su one korigovane nakon uplata na pobedu Trampa, rekao je Rašić."Kada damo početne kvote, kladioci počinju da ulažu novac i svaka uplata stiže kod nas u centralu. U zavisnosti od visine i učestalosti opklada na odredjenog kandidata, mi procenjujemo završne šanse i jednog i drugog kandidata", naveo je bukmejker kladionice Mocart.Dodao je da su uplate na ishod izbora u SAD neuporedivo manje nego na rezultate parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji.Modeli stranih portala koji predviđaju šanse, pobedi Bajdena pripisuju od 80 do 95 odsto verovatnoće.

Strani portali više šansi za pobedu daju Bajdenu

Britanski Ekonomist je izračunao da su Bajdenove šanse za pobedu 95 odsto, a Trampove pet odsto. Taj časopis koristi model koji kombinuje istraživanja na nivou SAD i saveznih država sa ekonomskim indikatorima.Američki portal "FiveThirtyEight" je nešto uzdržaniji, pošto na osnovu 40.000 simulacija daje Bajdenu 89 odsto šanse za pobedu na izborima, a Trampu 10 odsto.Slično procenjuje i američki portal "Real Clear Politics", koji navodi prosek najnovijih istraživanja javnog mnjenja.Na prethodnim izborima u SAD, pre četiri godine, ankete, modeli i kladionice predvidjali su pobedu kandidatkinje demokrata Hilari Klinton, ali je neočekivano slavio Tramp.Portal "FiveThirtyEight" tada je sedam dana pre izbora davao 75 odsto šanse Hilari Klinton za pobedu, koliko i kladionice.Rašić navodi da je kladionica Mocart i pre četiri godine korigovala početne kvote posle uplata na pobedu Trampa."Verovatnoća da će Hilari pobediti kod nas je bila mnogo manja nego na agencijama, 65 prema 35 odsto. U početku je bila veća, ali kako su dolazile učestale uplate, morali smo da damo mnogo veće šanse Trampu", rekao je Rašić agenciji Beta.Američke agencije koje su predviđale pobedu Hilari Klinton nisu mnogo pogrešile, jer su relativno precizno predvidele ko će odneti koliko glasova.Klinton je 2016. osvojila oko tri miliona glasova više od Trampa. Ona je dobila 48,2 odsto, a Tramp 46,1 odsto glasova, dok je prosečna razlika u anketama na dan izbora bila 3,2 odsto.Medjutim, ona je izgubila izbore zbog osobenosti izbornog sistema SAD prema kojem ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji "skupi" najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Kako se bira predsednik

Elektori u decembru biraju predsednika SAD, ali je taj čin formalnost, zato što oni gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima, odnosno za Trampa ili Bajdena. Zbog toga se pobednik zna odmah posle izbora.U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, najmanje tri. Kada glasaju, birači se opredeljuju za čitavu grupu elektora jedne stranke u određenoj saveznoj državi.Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi "dobija" sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.Na predstojećim izborima, pobednik je unapred poznat u 37 od 50 saveznih država u kojima je biračko telo čvrsto naklonjeno Bajdenu ili Trampu.U preostalih 13 moguća je pobeda oba kandidata, zbog čega se nazivaju "kolebljive države" (swing states).Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim državama u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili nerešeno (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je on favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada(Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) ili jednu od njih ako ona nije Viskonsin.Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, gde važi za favorita, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.Ako u tome ne uspe, do ulaznice za Belu kuću moraće težim putem, osvajanjem Floride, Severne Karoline ili Arizone, gde je gotovo izjednačen s predsednikom SAD, ili neke države u kojoj je Tramp favorit (Teksas, Ohajo, Džordžija, Ajova).